Putin nije odobrio novi zakon koji dozvoljava ženama da ubiju silovatelja u samoodbrani

Samo dva dana nakon što su nas zgrozili brojni prijavljeni slučajevi silovanja i seksualnog uznemiravanja u “čuvenoj” beogradskoj školi glume, jedan regionalni portal objavljuje vest da je Putin odobrio zakon koji ženama dozvoljava da ubiju silovatelja u samoodbrani. Navodni podvig predsednika Rusije ubrzo počinje da “gori” na socijalnim mrežama u Srbiji... Slučajnost? Ne budimo baš toliko naivni.

 

“Ruskinje će od sada, slobodno moći da ubiju čovjeka koji pokuša da ih siluje i to će se automatski tretirati kao reakcija u samoodbrani, pri čemu ta žena neće zakonski ni na koji način odgovarati za taj čin. Vladimir Putin je nedavno najavio rat silovateljima i pedofilima, istakavši da su ti povratnici koji konstantno čine zlodjela ‘sramota ruskog pravosuđa’.” Ovako glasi deo teksta koji je objavljen na crnogorskom portalu “Preduzetnica.me” 18. januara ove godine.

 

Foto: Printscreen/Preduzetnica.me

 

Izguglamo li naslov teksta, dolazimo do “otkrovenja” da je identična “vest” još 2016. godine bila objavljena na mnogim domaćim i regionalnim portalima, među kojima su “Kurir Stil”, “Telegraf”, “Pressonline”, “Balkanspress”

Za njenu ponovnu aktuelnost možemo zahvaliti novinarima koji su reanimirali staru laž i pustili je u promet u ovom, po njihovoj logici, više nego prigodnom trenutku.

Dezinformacija je život nastavila na socijalnim mrežama gde se do danas neprestano deli.

 

Foto: Printscreen/Facebook

 

Šta je istina?

 

Nema dokaza da je Putin ikada najavio famozni rat protiv silovatelja i pedofila.

Ruski krivični zakon je poslednji put izmenjen 1. marta 2012. godine.

Član 37  Krivičnog zakonika Ruske Federacije dozvoljava ubistvo kao “opravdanu odbranu od napadača”.

 

Foto: Printscreen/Criminal Code of the Russian Federation

 

Međutim, ruski pravnici i aktivisti koji se bore za ljudska prava tvrde da ruski pravni sistem slabo primenjuje taj princip i često kriminalizuje one koji pokušavaju da se fizički odbrane od seksualnog napada, piše portal za proveru činjenica AfricaCheck.

O tome svedoči slučaj sestara Hačaturjan iz jula 2018. godine.

Naime, tri devojke su bile optužene za ubistvo vlastitog oca koji je bio zlostavljač i nasilnik. Slučaj je ubrzo postao globalno poznat. Grupa aktivista je pokrenula peticiju kojom se zahtevalo odustajanje od optužbi za ubistvo. U peticiji koju je potpisalo više od 370.000 ljudi tvrdi se da bi ruski zakon o samoodbrani trebalo da se primenjuje i na situacije u kojima je žrtva izložena dugoročnom i kontinuiranom zlostavljanju.

Povezan sadržaj

Advokati sestara Hačaturjan tražili su da se odustane od tužbi za ubistvo jer je ono bilo “neophodna samoodbrana” – ubiti ili biti ubijen.

Drugi slučaj koji je privukao veliku pažnju javnosti dogodio se u junu 2019. godine kada su žene u Rusiji protestovale zbog slučaja pokušaja silovanja i kazne zatvora koja je pretila 19-ogodišnjoj žrtvi nasilja.

Protiv Darije Agenij iz Moskve pokrenuta je istraga jer je nožem za oštrenje olovaka ubola u stomak čoveka koji je pokušao da je siluje. Iako je Darija tvrdila da se samo branila, policija nije otvorila istragu protiv napadača, već protiv nje.

Rusku vlast je zbog ignorisanja nasilja nad ženama kritikovala i međunarodna organizacija “Human Rights Watch”. U izveštaju “Mogao bih da te ubijem i niko me u tome ne bi zaustavio” HRW posebno naglašava kako “ruska država ne pokazuje želju da institucionalno zaštiti žrtve nasilja zbog čega svaka peta Ruskinja tokom svog života bude žrtva nasilnog supruga ili partnera”.

 

Od Modija do Putina

 

Zanimljivo je da je ova lažna vest zapravo potekla iz Indije. O tome je pisao Fejk Njuz Tragač u novembru 2018. godine.

Kako su objasnili, velikom broju ljudi je još tokom 2013. i 2015. elektronskom poštom bila prosleđena dezinformacija kojom se, umesto Putina, glorifikovao indijski predsednik Narendra Modi. Ubrzo je na društvenim mrežama postala viralna tvrdnja da je Modijeva vlada legalizovala ubistva silovatelja u samoodbrani.

Lažnu vest je dekonstruisao indijski portal “The News Minute”. Ispostavilo se da famozni “Odeljak 233” indijskog krivičnog zakona, koji se pominje, uopšte ne govori o silovanju, ubistvu ili pružanju nužne samoodbrane, već o odredbama u vezi s falsifikovanjem novca.

Naslovna fotografija: Pixabay, Canva