PCR test ne izaziva oštećenje mozga; slika ne pokazuje kažnjavanje robova u Egiptu

U dosta nerazgovetnoj Fejsbuk objavi tvrdi se da PCR testovi uzrokuju nepovratno oštećenje krvno-moždane barijere koje može dovesti do infekcije mozga. Lažni dokaz je slika navodnog “kažnjavanja robova u Egiptu”, kao i ilustracija putovanja toksičnih supstanci do mozga. Sve što se tvrdi je netačno.

 

“U EGIPTU TO JE BILA KAZNA ZA ROBOVE…
Šteta koja će uslediti verovatno će biti nepovratna. Žlezda hematoencefalitisa koja odvaja lažnu nosnu šupljinu od mondante šupljine i koja služi kao prepreka svim oblicima zagađenja, virusima i bakterijama.
krvno-moždana barijera je sloj ćelija koji štite mozak od …
teški metala
pesticida
drugih toksičnih supstanci”, navodi se u jednoj objavi podeljnoj više od 600 i u drugoj podeljenoj više od 900 puta.

 

Foto: Printscreen/Facebook

 

Da krenemo od početka. Šta je hematoencefalna barijera?

Na sajtu Lekarinfo objašnjeno je da je krvno-moždana barijera, selektivna fiziološka barijera između krvi i tkiva centralnog nervnog sistema. Ona obezbeđuje stalnu i optimalnu životnu sredinu nervnim ćelijama, neuronima i blokira prolaz iz krvi u centralni nervni sistem nekim otrovima, medikamentima i žučnim pigmentima.

Da li uzimanje brisa iz nosa može ikako da joj naškodi?

Odgovor je negativan.

Medicinski stručnjaci su u avgustu ove godine za portal FactCheck.org potvrdili da je test pri kojem se uzima bris iz nosa potpuno bezbedan.

Naime, najčešći oblik testiranja na novi korona virus uključuje upotrebu nazalnog brisa. Štapić seže duboko u zadnji deo nosa i usta osobe da bi sakupio ćelije i tečnosti iz gornjeg respiratornog sistema, a zatim se dijagnostičkim testovima one proveravaju na prisustvo SARS-CoV-2.

Postupak uključuje umetanje sterilnog štapića dugog 6 inča u šupljinu između nosa i usta na 15 sekundi i uz nekoliko rotiranja. Postupak se ponavlja i na drugoj strani. Bris se zatim ubacuje u kontejner i šalje u laboratoriju na testiranje.

Doktor Šon Naseri, hirurg za uho, grlo i nos iz Beverli Hilsa, koji je uradio veliki broj testova uzimanjem brisa, rekao je za pomenuti portal da je to u potpunosti bezbedan postupak.

“Neverovatno je, ako ne i nemoguće, oštetiti podlogu lobanje i krvno-moždanu barijeru tamponom, osim ako neko ne koristi kruti metalni instrument i metalni predmet ne usmeri u pogrešnom smeru za 90 stepeni“, rekao je Naseri.

Doktorka Morgan Katz, stručnjakinja za zarazne bolesti sa Univerziteta “Johns Hopkins”, rekla je za AFP da bi štapić za bris “morao da prođe kroz slojeve mišića i fascije, kao i osnovu lobanje, koja je debela kost, da bi se približio krvno-moždanoj barijeri”, što je, po njenim rečima, nemoguće.

Profesor eksperimentalnih istraživanja na mozgu Šejn O’Mara sa Triniti koledža u Dablinu, rekao je za portal za proveru činjenica TheJournal.ie da bi samo vrlo oštar predmet poput skalpela mogao to da uradi. “Štapić za nosni bris, međutim, nije metalni šiljak”, podseća O’Mara.

 

Šta je, zapravo, na priloženim “dokaznim” slikama?

 

Ilustracija anatomije glave se u originalnom izdanju može pronaći na Wikimedia Commons. Njen autor je ilustrator Patrik Džej Linč, a u opisu se navodi: Anatomija glave sa mirisnim (olfaktornim) živcem, uključujući oznake za nosnu šupljinu, mirisne živce, kribriformnu ploču, olfaktornu sijalicu i olfaktorni trakt .

 

Foto: Wikimedia commons

 

Ova ilustracija iskorišćena je i u publikaciji “Geneza amebe koja ‘jede mozak’” koju je prošle godine objavio privatni evangelistički univerzitet “Liberty” u Virdžiniji u Sjedinjenim Državama.

 

Foto: Printscreen/Liberty University, „The Genesis of the “Brain-Eating” Amoeba“

 

U publikaciji se u opisu ilustracije navodi: Anatomija glave sa olfaktornim živcem i olfaktornom sijalicom. Amebe prvenstveno napadaju mozak kroz putanju ovog nerva.

U objavama na Fejsbuku je ilustraciji pripojen i mikroskopski prikaz upravo te amebe.

 

Foto: Printscreen/Facebook

 

U pitanju je ameba Naegleria fowleri, poznata kao “ameba koja jede mozak”, objašnjeno je na zvaničnom sajtu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD (CDC).

To je slobodna i živa mikroskopska ameba (jednoćelijski živi organizam). Može da izazove retku i razarajuću infekciju mozga koja se naziva primarni amebni meningoencefalitis (PAM). Pretežno se nalazi u toploj slatkoj vodi (npr. jezera, reke i vrela) i zemljištu. Obično zarazi ljude kada zagađena voda uđe u telo kroz nos. Jednom kada ameba uđe u nos, putuje do mozga gde uzrokuje PAM, koji je obično fatalan. Infekcija se obično javlja kada ljudi idu na kupanje ili ronjenje na toplim slatkovodnim mestima, poput jezera i mirnih reka. U vrlo retkim slučajevima, infekcije Naeglerijom mogu se javiti i kada kontaminirana voda iz drugih izvora (kao što je neadekvatno hlorisana voda bazena ili zagrejana i kontaminirana voda iz slavine) uđe u nos. Međutim, nemoguće je zaraziti se gutanjem vode zagađene Naeglerijom, ističe CDC.

 

Foto: Printscreen CDC/Printsreen Wikimedia Commons

 

I poslednje, originalni izvor slike sa motivima drevnog Egipta nalazi se na sajtu Getty Images, na kojem može i da se kupi.

 

Foto: Printscreen/Getty Images

 

U opisu slike se navodi da je u pitanju prikaz oftamologa koji leči pacijenta.

“Oftalmolog leči pacijenta, papirus, rekonstrukcija freske iz tebanske grobnice Ipi, koja datira iz devetnaeste egipatske dinastije. Egipatska civilizacija. Kairo, Istituto Del Papiro (Fotografija: DeAgostini / Getti images).”

Oftalmologija je grana medicine koja se bavi bolestima očiju, uključujući bolesti vidnog puta. Dakle, ono što vidimo na rekonstruisanoj egipatskoj freski nema nikakve veze sa uzimanjem brisa iz nosa, niti sa bilo kakvim kažnjavanjem.

Naslovna fotografija: Printscreen/Facebook, Wikimedia Commons