Orbanov zakon protiv Sorosa u maju 2025? Reciklaža starih narativa u svetlu novih spornih predloga
Tvrdnja da je mađarski premijer Viktor Orban u maju 2025. „odobrio zakon protiv Sorosa“ ponovo se pojavila u medijima i na društvenim mrežama. Međutim, iako je vladajuća stranka Fidesz zaista predložila novi Zakon o transparentnosti koji bi mogao ograničiti rad organizacija sa stranim finansiranjem, taj zakon još nije usvojen i u njemu se Soros eksplicitno ne pominje. Pomenuta tvrdnja oslanja se na stare vesti o „Stop Soros“ zakonu iz 2018, koji je delimično ukinut, a njegova primena suspendovana nakon osude od strane Evropske unije i međunarodnih tela.
- Portal Epoha je 21. maja 2025. objavio tvrdnju da je Orban „odobrio zakon protiv Sorosa“, iako takav zakon nije donet.
- Činjenice su da vlada Mađarske jeste predložila novi kontroverzni „Zakon o transparentnosti“, ali on još nije usvojen i u njemu se Soros ne pominje.
- Novi predlog zakona kritikovan je od strane Evropske komisije i organizacija za ljudska prava jer može ograničiti rad organizacija sa stranim finansiranjem, po uzoru na ruski model „stranih agenata“.
- „Stop Soros“ zakon iz 2018. godine bio je predmet osude i pravnih postupaka u EU; delimično je ukinut 2021. godine, a njegova primena je efektivno obustavljena.
- Fondacija Džordža Sorosa i dalje finansira mađarske NVO putem regionalnih fondova.
- Tvrdnja o novom zakonu protiv Sorosa u 2025. godini predstavlja manipulaciju činjenicama i reciklažu starog narativa.
Tvrdnja o „odobrenju zakona usmerenog protiv Sorosa“ 2025. godine pojavila se na portalu Epoha 21. maja 2025, u tekstu koji navodi da je Orban „napokon stao na kraj“ Sorosu.
Ova formulacija se proširila društvenim mrežama, uz insinuaciju da je donet novi zakon koji zabranjuje ili ograničava rad organizacija povezanih sa Džordžom Sorosom. Međutim, u članku se zapravo ne navodi nikakav novi zakon iz 2025. godine, već se referiše na zakonske izmene iz 2018. godine, poznate kao tzv. „Stop Soros zakon“.
Ovi zakoni su usvojeni u mađarskom parlamentu juna 2018. i uključivali su kriminalizaciju pomoći migrantima, kao i obavezu nevladinih organizacija koje primaju strane donacije da se registruju kao „organizacije finansirane iz inostranstva“.
Međutim, Evropska komisija je pokrenula postupke protiv Mađarske zbog ovog zakona odmah po njegovom donošenju.
Evropski sud pravde (ECJ) je 2020. godine presudio da zakon krši pravo EU o slobodi udruživanja i zaštiti ličnih podataka (presuda C-78/18, jul 2020). U junu 2021. mađarski parlament je formalno ukinuo odredbu o označavanju stranih donacija pod međunarodnim pritiskom.
Vladajuća stranka Fidesz koju vodi Viktor Orban, jeste 13. maja 2025. podnela Nacrt zakona kojim se uvode stroge mere kontrole nad organizacijama koje primaju finansijska sredstva iz inostranstva i „imaju uticaj na javni život u Mađarskoj”.
Predloženi Zakon koji nosi naziv „Zakon o transparentnosti javnog života“ i predviđa niz ograničenja.
Dakle, zakon sličan onom iz 2018. je predložen, ali ne i usvojen kao što se tvrdi u viralnim tvrdnjama.
Prema Fidesovom predlogu iz maja 2025, smatraće se da pravno lice ili druga organizacija – konkretno organizacije civilnog društva – ugrožava suverenitet Mađarske, ukoliko „proizvodi aktivnosti usmerene na uticaj na javni život uz stranu podršku“, time ga povređujući. Podjednako je rizično i ako organizacija koja prima stranu podršku podržava akcije protiv ustavnih vrednosti Mađarske. Džordž Soros ni njegova fondacija se ne pominju u ovom predlogu.
Kritike i zabrinutost Evropske komisije
Organizacije za ljudska prava, uključujući Human Rights Watch i Amnesty International, uputile su ovim povodom zajedničko otvoreno pismo ministrima EU, pozivajući ih na odlučne mere protiv mađarske vlade zbog kontinuiranog kršenja vladavine prava i ljudskih prava.
Evropska komisija je 24. maja reagovala i zatražila od Mađarske da povuče nacrt ovog zakona o transparentnosti, dodajujući da Komisija smatra da ovaj zakon krši osnovna prava, uključujući slobodu izražavanja i udruživanja, i upozorava da bi mogao biti iskorišćen za suzbijanje opozicije i nezavisnih medija.
Pored toga, više od 90 medijskih izvršnih direktora iz 23 evropske zemlje potpisalo je izjavu kojom pozivaju EU da interveniše protiv predloženog mađarskog zakona koji bi mogao da uguši nezavisne medije i civilno društvo. Zakon bi omogućio vladi da nadgleda, kažnjava i potencijalno zabrani organizacije koje primaju strana sredstva, uključujući i iz EU, što se upoređuje sa ruskim zakonom o „stranim agentima”.
***
Džordž Soros i njegova Fondacija za otvoreno društvo (Open Society Foundations – OSF) još 2018. osudili tadašnje nove zakone kao „autoritarnu i antidemokratsku meru“, usmerenu protiv osnovnih prava i građanskog društva. Zbog neprijateljskog okruženja, OSF je 2018. premestio svoj regionalni centar iz Budimpešte u Berlin, ali je nastavio da finansira organizacije u Mađarskoj.
OSF je tokom 2023. godine najavio značajno smanjenje svojih aktivnosti unutar Evropske unije, uključujući Mađarsku, kako bi preusmerio resurse ka regionima poput Ukrajine, Moldavije, Kirgistana i Zapadnog Balkana.
Prema podacima sa sajta Open Society Foundations, ova fondacija je nastavila da podržava određene programe, posebno one usmerene na romske zajednice i ljudska prava, ali sa znatno ograničenim resursima.
Dakle, tvrdnja da je Soros „proteran“ ili da je zabranjen njegov uticaj nije tačna.
Takođe, nije poznato da je „Stop Soros“ zakon ikada u punoj meri primenjivan u praksi, konkretno deo koji se odnosi na krivično gonjenje zbog pomoći migrantima.
Nema zabeleženih presuda koje bi potvrdile da je iko procesuiran pod tim osnovom.
Dakle, tvrdnja da je Viktor Orban u 2025. „odobrio zakon protiv Sorosa“ predstavlja manipulaciju. Fondacije povezane sa Sorosom su i dalje aktivne u podršci mađarskom civilnom društvu, ali od 2023. godine u značajno manjem obimu. Reč je o manipulaciji činjenicama, koja podgreva narativ o „stranom uticaju“ i „odbrani suvereniteta“.
