Obmanjujuće tumačenje o uticaju LED rasvete na zdravlje

Teze da „ekološki prihvatljiva“ LED rasveta predstavlja „ozbiljan zdravstveni rizik koji se može uporediti sa štetnim svojstvima azbesta“, dele se na društvenim mrežama zajedno sa nedavnim gostovanjem profesora neuronauke Glena Džefrija, u podkastu Huberman Lab.

Džefri je u ovom intervjuu kritikovao štetne efekte LED sijalica na zdravlje, pri čemu je pomenuo da među naučnicima postoji struja mišljenja koja prekomerno izlaganje jakoj svetlosti kratkih talasnih dužina sa LED dioda i ekrana (posebno kod dece) karakteriše kao problem koji je “na nivou azbesta”. Međutim, on nije rekao da je to naučno dokazano.

U objavama na mrežama pominje se Džefrijeva studija o uticaju LED osvetljenja iz 2025. godine, koja je rađena na miševima. Rezultati istraživanja su, prema objašnjenju naučnika, pokazali da se „u mrežnjačama miševa pod LED osvetljenjem može posmatrati kako potencijali mitohondrijalne membrane polako opadaju i mitohondrije ne dišu baš dobro“. Međutim, to nije dovoljno za donošenje zaključaka o uticaju LED osvetljenja na ljudsko zdravlje.

U rezimeu naučnog mišljenja o „Potencijalnim rizicima po ljudsko zdravlje od svetlosnih dioda (LED)“ Naučnog komiteta za zdravlje, životnu sredinu i nove rizike (SCHEER) zaključeno je da nema dokaza o direktnim štetnim efektima LED dioda na zdravlje pri normalnoj upotrebi kod opšte zdrave populacije.

Komitet je, međutim, primetio da LED svetla koja se koriste u vozilima, posebno dnevna svetla i farovi, mogu privremeno izazvati „ili nelagodnost ili invaliditetski odsjaj“, i da LED svetla mogu imati uticaj na ciklus spavanja/buđenja. Svi izvori svetlosti utiču na cirkadijalne ritmove, ali, kako SCHEER naglašava, potrebno je sprovesti više istraživanja kako bi se utvrdio specifičan uticaj LED svetla na ciklus spavanja/buđenja, a takođe i da bi se utvrdilo da li poremećaji cirkadijalnog sistema dovode do štetnih efekata po zdravlje.

„Pregledom objavljenih istraživanja utvrđeno je da nema dovoljno znanja o stvarnoj izloženosti ljudi optičkom zračenju iz LED izvora i ukupnoj izloženosti iz svih izvora optičkog zračenja. Informacije o izloženosti opšte zdrave populacije potrebne su za procenu potencijalnih zdravstvenih efekata. Predlaže se da procene izloženosti posmatraju određene starosne grupe, bebe, malu decu, adolescente, odrasle i starije osobe. Visoka luminacija, treperenje, fantomski niz i stroboskopski efekat su drugi faktori relevantni za procenu rizika kojima je potrebno posvetiti se u daljim studijama. Što se tiče cirkadijalnog sistema, važno je utvrditi da li i kako veštačko svetlo, generalno, utiče na cirkadijalni sistem u poređenju sa prirodnim izvorima svetlosti“, navodi SCHEER.

U izveštaju se, takođe, dodaje da su neke studije koje su koristile LED diode na ćelijama i životinjama „pokazale određene negativne efekte, posebno kod ranjivih grupa“, ali se, pritom, naglašava da su ovi testovi urađeni „pod uslovima izloženosti koji su u velikoj meri premašivali uslove pri normalnoj upotrebi i koje bi bilo teško ponoviti kod ljudi“.

Suprotno tezama sa mreža, Džefri nije rekao da nas „zelena politika čini bolesnijima“. On je ukazao na problem široke upotrebe niskokvalitetnih belih LED sijalica koje emituju kratkotalasno svetlo i naglasio da ljudi koji mnogo vremena provode pod takvim osvetljenjem, na primer u kancelarijama, treba da to uravnoteže većim izlaganjem dugotalasnom svetlu, poput crvenog, kao i svetlu punog spektra kakvo je prirodno dnevno svetlo ili ono iz sijalica sa žarnom niti ili sveća. Džefri i voditelj podkasta Endrju Huberman su „zaključili da je suština u balansu, imajući u vidu da su ljudi evoluirali pod celokupnim svetlosnim spektrom“, piše portal Raskrinkavanje u analizi iste teme.

Azbest je prirodni mineral čija su vlakna izuzetno čvrsta i otporna na toplotu i hemikalije, zbog čega se vekovima koristio u građevinarstvu i industriji, ali je kasnije utvrđeno da je kancerogen. Udisanje sitnih vlakana, koja se oslobađaju iz oštećenih materijala, izaziva teške bolesti poput azbestoze i mezotelioma, pa je njegova upotreba zabranjena u mnogim zemljama, a postupanje sa njim regulisano striktnim propisima. Srbija je jedna od 70 zemalja u svetu koje su zabranile upotrebu svih vrsta azbesta, pokazuju podaci Međunarodnog sekretarijata za zabranu azbesta.

Dakle, naučno je utvrđeno da je azbest kancerogen, zbog čega je poređenje štetnosti te supstance sa potencijalnim rizicima od izloženosti LED osvetljenju neosnovano. LED rasveta se smatra ekološki prihvatljivijom opcijom jer troši manje energije i ima duži vek trajanja, a trenutno nema pouzdanih dokaza o ozbiljnim negativnim efektima na zdravlje ljudi. Vodeća naučna zajednica je saglasna da su potrebna dalja istraživanja o ovim pitanjima.