Obmanjujuće tumačenje japanske studije o “postvakcionalnom sindromu”
Mrežama cirkulišu teze da je opsežna japanska studija izazvala veliku zabrinutost jer su, kako se tvrdi, prvi put na širokom nivou dokumentovani klinički jasno identifikovani slučajevi takozvanog “postvakcinalnog sindroma”.
- Suprotno tezama sa mreža, nema dokaza da je nova japanska studija izazvala veliku zabrinutost i dovela u pitanje bezbednost vakcina protiv kovida 19. Istraživači su proučavali ljude koji su već prijavili simptome nakon vakcinacije, ali su jasno istakli da nisu dokazali da je vakcina direktno izazvala sve te simptome.
- Velike međunarodne studije i dalje pokazuju da su vakcine protiv kovida 19 značajno smanjile hospitalizacije, teške forme bolesti i smrtne ishode.
- Objavama na mrežama nedostaje kontekst.
Reč je o stvarnoj naučnoj studiji iz Japana, ali rezultati i zaključci studije su obmanjujuće predstavljeni u objavama na društvenim mrežama. Studija je objavljena u martu 2026. u časopisu Scientific Reports i analizirala je prijavljene slučajeve dugotrajnih simptoma nakon vakcinacije protiv kovida 19 u Japanu, odnosno kliničke karakteristike takozvanog “postvakcinalnog sindroma” nakon kovida 19 (PCVS).
Suprotno tezama sa mreža, nema dokaza da je studija izazvala veliku zabrinutost i dovela u pitanje bezbednost vakcina protiv kovida 19. Istraživači su proučavali ljude koji su već prijavili simptome nakon vakcinacije, ali su jasno istakli da nisu dokazali da je vakcina direktno izazvala sve te simptome. Velike međunarodne studije i dalje pokazuju da su vakcine protiv kovida 19 značajno smanjile hospitalizacije, teške forme bolesti i smrtne ishode.
Novi tipovi vakcina, posebno mRNK vakcine, mogu dovesti do neželjenih događaja koji nisu uočeni tokom kliničkih ispitivanja pre odobrenja. Ipak, velika istraživanja i dalje pokazuju da je ukupni rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija povezanih sa vakcinama nizak.
Kako piše portal News-Medical, PCVS se odnosi na dugotrajne multisistemske simptome, poput kognitivnih poteškoća, umora i netolerancije na fizički napor, koji se razvijaju nakon vakcinacije protiv kovida 19. Ovo stanje može dovesti do radne nesposobnosti i otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti. Međutim, definicije PCVS-a i procene njegove učestalosti razlikuju se među studijama, dok kliničke smernice i sistemi za nadoknadu štete još nisu dovoljno razvijeni. Zbog toga su potrebni dodatni nadzor i istraživanja kako bi se pružila podrška pogođenim osobama i unapredile politike vakcinacije.
U ovoj studiji istraživači su analizirali registar pacijenata sa sumnjom na neželjene reakcije povezane sa vakcinacijom kako bi opisali kliničke karakteristike PCVS-a. Uključene su osobe koje su se zbog neželjenih događaja lečile u 14 medicinskih ustanova u Japanu. Simptomi su procenjivani i klasifikovani kao klinički “verovatno” ili “definitivno” povezani sa vakcinacijom protiv kovida 19, na osnovu kliničkih i epidemioloških pokazatelja, ali ne i definitivnog dokaza uzročnosti.
Autori studije ističu da, iako apsolutni rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija ostaje nizak, kod manjeg broja ljudi mogu da se razviju dugotrajni multisistemski simptomi. Međutim, naglašavaju i da podaci iz registra ne mogu dokazati uzročno-posledičnu vezu između vakcinacije i pojedinačnih neželjenih događaja, već ukazuju na potrebu za daljim praćenjem bezbednosti vakcina i kontinuiranim nadzorom pacijenata.
Glavni cilj studije bio je opis kliničkog profila i učestalosti neželjenih događaja koji su ocenjeni kao klinički definitivni. Istraživači su takođe analizirali teške neželjene događaje, vremenski razmak između vakcinacije i pojave simptoma, kao i klasifikaciju simptoma prema međunarodnom medicinskom rečniku MedDRA. Kako registar nije sadržao ukupan broj vakcinisanih osoba u obuhvaćenim ustanovama, rezultati predstavljaju samo udele unutar registra, a ne procenu učestalosti u opštoj populaciji, navodi se u analizi japanske studije na portalu News-Medial.
