Novi talas teorija zavera o ravnoj zemlji i putovanju svemirom
U aktuelnim konspiracijama na mrežama navodi se da “raketni pogon ne može da funkcioniše u vakuumu”, te da to dokazuje da “putovanje u svemir nije stvarno” i da je “zemlja ravna”.
- Činjenica je da rakete ne zavise od vazduha spolja, već u sebi nose oksidans koji omogućava sagorevanje goriva čak i u potpunom vakuumu. Njihov rad zasniva se na Njutnovom trećem zakonu - izbacivanjem gasova u jednom pravcu stvara se potisak u suprotnom, i to nezavisno od uslova okruženja.
- Zemljin sferni oblik potkrepljuju vekovi naučnih posmatranja i dokaza.
- Objave na mrežama ocenili smo kao netačne.
U spornim tezama koje se dele na Fejsbuku u regionu navodi se da “putovanje svemirom nije moguće jer u vakuumu nema vazduha niti materije od koje bi raketa mogla da se ‘odgurnuti’”, te da je “zemlja ravna i nepomična”.
Činjenica je da pogon funkcioniše i u Zemljinoj atmosferi i u svemiru zbog fizičkih zakona koji upravljaju kretanjem u univerzumu. Pogon se javlja kada motor proizvede silu nazvanu “potisak”, koja gura raketu ili avion u suprotnom smeru. Iako mnogi mlazni motori koriste vazduh u svom pogonskom sistemu, vazduh nije neophodan za pogon, piše portal USA Today u analizi iste teme.
“Rakete generišu silu u jednom smeru, nazvanu potisak, po principu akcije i reakcije. Izduvni gasovi koje oslobađaju eksplozivne hemikalije izbacuju se iz zadnjeg dela rakete velikom brzinom i kao rezultat toga, raketa se gura u drugom smeru, bez obzira na bilo koji okolni medijum”, objašnjava magazin All About Space.
Ovo funkcioniše zbog fizičkih zakona koji upravljaju kretanjem u univerzumu, prema NASA-inom uvodniku o funkciji raketa. Treći zakon kretanja Isaka Njutna je posebno relevantan za razumevanje funkcije raketnih motora.
Ovaj zakon kaže da “za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija”. U slučaju raketa, “akcija je sila proizvedena izbacivanjem gasa, dima i plamena iz mlaznice raketnog motora; sila reakcije pokreće raketu u suprotnom smeru.“
Mnogi mlazni motori koriste vazduh da bi olakšali eksplozivne reakcije koje stvaraju pogon. Da bi stvorili potisak u relativnom vakuumu svemira, raketni motori koriste malo drugačiju strategiju.
Kada rakete putuju u svemir, one sa sobom donose sve što im je potrebno za funkcionisanje, piše časopis Discover.
“Na brodu svake rakete – hemijske rakete – nalazi se rezervoar za gorivo, rezervoar za oksidans i nešto što izaziva eksplozivnu reakciju u komori za sagorevanje”, navodi se u članku.
Druge rakete koriste hipergoličke tečnosti, koje reaguju jedna sa drugom da bi stvorile potrebnu eksplozivnu silu.
Dokazi da su putovanja u svemir stvarna uključuju razvoj industrije svemirskog turizma, fizičke uzorke dobijene sa Zemljinog Meseca i fotografije svemirskih letelica i ljudi u svemiru, navodi USA Today u zaključku analize.
Ideja da Zemlja postoji kao ravan disk, bilo kružnog ili kvadratnog oblika, opstala je u antičkom svetu sve dok empirijska posmatranja nisu otkrila da je oblik Zemlje sferičan ili elipsoidan, navodi onlajn enciklopedija Britanika.
Međutim, u modernom dobu, ideja o ravnoj Zemlji je oživljena i promovisana na društvenim mrežama uprkos naučnim dokazima koji govore suprotno.
Zemljin sferni oblik potkrepljuju vekovi naučnih posmatranja i dokaza. Fotografije iz svemira jasno pokazuju zakrivljenu planetu, a kružna senka tokom pomračenja Meseca dodatno to potvrđuje.
