Nova viralna manipulacija o – ukidanju prava na vodu
Tvrdnja da Svetski ekonomski forum i investicioni fond Blekrok žele da ljudima oduzmu pravo na vodu i da pretvore vodu u digitalni token pod globalnom kontrolom nije tačna.
- UN još od 2010. priznaje pristup vodi kao ljudsko pravo i to nije ukinuto.
- Svetski ekonomski forum je međunarodna organizacija koja se bavi pitanjima saradnje, nije nadležna da donosi globalno obavezujuće politike.
- Takozvani „terminski ugovori za vodu“ u SAD ne utiču na ljudsko pravo na pijaću vodu.
- Blekrok ima ETF fondove koji prate kompanije iz vodne industrije, što se ne može povezati sa oduzimanjem prava i pristupa pijaćoj vodi.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
„Kako SEF i Blekrok žele da otmu osnovno pravo na vodu“ opis je objava i članka koji se proširio društvenim mrežama na našem govornim područjem.
Članak na portalu Epoha tako povezuje jednu rečenicu Marijane Macukato, profesorke ekonomije inovacija i javne vrednosti na University College London (UCL) i članice savetodavnog tela UN za ekonomska i socijalna pitanja sa tvrdnjom da se ukida pravo na vodu. Ipak, ona ni u jednom momentu nije kazala da voda ne predstavlja ljudsko pravo.
Naprotiv, na panelu SEF-a u Davosu u avgustu 2022. godine, ona je govorila o „novim ekonomskim modelima“ i rekla: „Moramo drugačije voditi kapitalizam. Naše korporativno upravljanje mora se promeniti. Umesto da popravljamo tržišne neuspehe, moramo dizajnirati poljoprivredu na način koji koristi i ljudima i planeti.“ U nastavku, u članku se navodi: „To zvuči plemenito – ali implikacija je duboka: voda se više ne sme tretirati kao univerzalno osnovno pravo, već kao ekonomska roba. Roba kojoj se može odrediti cena, njome se može upravljati i – u sledećoj fazi razvoja – tokenizirati.”
Teza o vodi kao „robnim tokenima“, dakle, predstavlja interpretaciju portala Epoha, ne direktni citat Macukato. Suprotno tvrdnji iz objava da takva teza znači da se „voda više ne sme tretirati kao univerzalno osnovno ljudsko pravo“, Macukato takođe nije izgovorila. Ona je govorila o transformaciji ekonomskih modela i održivosti, ali nije rekla da voda više nije ljudsko pravo, niti je ikada pozvala na tokenizaciju vode.Osim toga, SEF (Svetski ekonomski forum) nije regulator već međunarodna organizacija za javno-privatnu saradnju. Forum u Davosu predstavlja platformu za debatu i razmenu ideja između različitih aktera iz domena javnih politika, ekonomije, aktivizma, ekologije, tehnologije. Paneli sa SEF-a nemaju normativnu snagu i ne uvode globalne režime upravljanja vodnim resursima. U tvrdnjama koje kruže internetom se navodi da je SEF “najavio” digitalnu kontrolu nad vodom, međutim, ne postoji dokument SEF-a, niti važeća međunarodna odluka koja ikome ukida pristup vodi. Naprotiv, SEF se u više navrata zalagao za čistu pijaću vodu koja će biti dostupna svima.
Generalna skupština UN je 2010. usvojila Rezoluciju 64/292 koja je priznala pravo na vodu kao ljudsko pravo. Data rezolucija je i dalje na snazi. Da bi se takav akt izmenio, potrebna je odluka UN i država članica.
Pored SEF-a, i Blekrok se u teorijama zavere pojavljuje kao „globalni vlasnik resursa“ i akter koji navodno nastoji da upravlja vodom, kao privatizovanom globalnom resursu. U realnosti, Blekrok ima otvorene investicione fondove kojima se trguje na berzi (ETF) koji prate indekse kompanija u vodnoj industriji (tretman vode, desalinizacija, oprema, infrastruktura). U pitanju je finansijski proizvod koji se ne može povezati sa upravljanjem vodnim pravima ili oduzimanjem takvih prava globalnom stanovništvu.
U spornim objavama se takođe predstavlja i ideja da će voda biti pretvorena u digitalne tokene kojima će neko „upravljati odozgo“ i na taj način oduzimati ljudima pravo na vodu. Međutim, u tehničkim dokumentima, pilotima i predlozima u kojima se koristi reč „tokenizacija” ona se odnosi na tokenizaciju prava korišćenja određene količine vode, a ne pretvaranje same vode u token. Kada se u tehničkim dokumentima pominje tokenizacija u kontekstu vode, taj pomen se odnosi na digitalizaciju administrativnih prava, poput prava vodoprivrednog preduzeća da koristi određenu količinu vode u određenoj godini. To pravo se može „pretvoriti“ u digitalni zapis radi lakšeg praćenja i trgovine između kompanija.
Dakle, ne „tokenizuje se voda”, već se digitalizuje dokument o dozvoli ili pravu korišćenja u određenoj količini i određnom periodu. U pitanju je proces koji se sprovodi u okviru postojećih zakona u konkretnim državama, a ne kroz zaverenički globalni plan oduzimanja prava ljudima na vodu.
