Netačno je da SZO od jula preuzima kontrolu nad zdravstvenim sistemima država
Tvrdnja da neizabrani zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 19. jula 2025. dobijaju obavezujuće ovlašćenje da upravljaju nacionalnim zdravstvenim politikama 194 države članice je netačna. Izmenama Međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR) SZO ne dobija izvršna ovlašćenja, već se mere sprovode kroz nacionalne institucije, uz obavezno poštovanje ljudskih prava.
- Izmene Međunarodnih zdravstvenih propisa usvojene su 2024. godine, a period za prigovore istekao je 19. jula 2025. godine.
- Taj datum, pak, ne znači da SZO preuzima kontrolu nad zdravstvenim sistemima država.
- Novi amandmani stupaju na snagu 19. septembra 2025. i ne omogućavaju SZO-u da nameće mere poput karantina, zatvaranja ili obavezne vakcinacije.
- Tvrdnje o ukidanju poštovanja ljudskih prava u novom tekstu IHR-a su takođe netačne.
- Sporazum o pandemijama i izmene IHR-a osmišljeni su kao dopunski alati za bolju globalnu pripremljenost na pandemije, bez mehanizama prisilne kontrole.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Portal Epoha je 18. jula objavio članak u kojem se tvrdi da „počevši od 19. jula, na snagu stupiti istorijska promena u raspodeli moći – bez javne rasprave, bez referenduma, bez parlamentarnog odobrenja”, neizabrani zvaničnici SZO-a dobijaju obavezujuću nadležnost nad zdravstvenim politikama gotovo svih zemalja sveta.
Slične tvrdnje proširile su se i društvenim mrežama.
U spornim objavama se, pak, pogrešno interpretira završetak perioda za prigovore na izmene Međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR) iz 2005, koje su usvojene 2024. godine u sklopu reforme globalne zdravstvene bezbednosti.
Datum 19. jul predstavlja kraj šestomesečnog roka tokom kojeg su članice SZO-a mogle da podnesu formalne prigovore na izmene IHR-a. Taj rok, međutim, ne označava trenutak kada SZO preuzima bilo kakvu upravljačku funkciju nad nacionalnim zdravstvenim sistemima, niti se ovlašćenja SZO-a menjaju na način kako je navedeno u članku.
Izmene IHR-a stupaju na snagu 19. septembra 2025, i predviđaju unapređenje saradnje između država u borbi protiv zdravstvenih kriza. Uvodi se novi koncept „pandemijske hitne situacije“, što omogućava pravovremeniju koordinaciju, ali ni u jednom trenutku se ne propisuje da SZO može samostalno proglašavati mere poput karantina ili ograničenja kretanja građana. Naprotiv, takve mere i njihovo sprovođenje ostaju u nadležnosti država članica.
U tekstu portala Epoha dodatno se iznose dezinformacije da su izmenama uklonjene odredbe koje nalažu poštovanje ljudskih prava. Međutim, član 3. stav 1. izmenjenog IHR-a jasno navodi da se mere sprovode „uz puno poštovanje dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda“. Slična formulacija nalazi se i u članu 3. stav 2. novog Sporazuma o pandemijama.
SZO, dodatno, jasno naglašava da izmene propisa ne daju organizaciji nadležnost da samostalno donosi obavezujuće odluke za države. Uloga SZO-a ostaje savetodavna i koordinaciona, dok je konkretna implementacija mera uvek podložna zakonima i političkim procedurama svake pojedinačne zemlje.
SAD su formalno odbacile nove izmene IHR-a, uz obrazloženje da predstavljaju „zadiranje u unutrašnju politiku”. Ova odluka, koju su u ime SAD doneli državni sekretar Mark Rubio i ministr zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi, još je jedan pokazatelj političkih stavova trenutne američke administracije i najavu predsednika Donalda Trampa o izlasku SAD iz SZO-a do januara 2026.
Tvrdnje o globalnoj kontroli i digitalnim zdravstvenim dokumentima koji služe kao „identifikacioni dokumenti“ nisu sadržane u zvaničnom tekstu amandmana, niti su potvrđene od strane bilo kog relevantnog međunarodnog tela.
–
Tvrdnje da izmene Međunarodnih zdravstvenih propisa daju SZO-u ovlašćenje da upravlja zdravstvenim politikama država su netačne i obmanjujuće. SZO ne preuzima nikakvu izvršnu vlast, a sprovođenje mera i dalje ostaje isključivo u nadležnosti država članica, uz obavezno poštovanje ljudskih prava. Reč je o pogrešnoj interpretaciji međunarodnih pravnih instrumenata čija je svrha unapređenje saradnje i globalne spremnosti na buduće zdravstvene krize.
