Neobični prikaz u meteo aplikaciji nije dokaz delovanja HAARP-a u regionu, već radarskih smetnji
Video koji prikazuje krugove i linije na snimku padavina iznad regiona 2023. godine podstakao je konspirativne teze da je reč o „veštački izazvanim vremenskim pojavama“ i „HAARP zračenju“. Ipak, snimak ne prikazuje manipulaciju vremenskim prilikama, već tehničke artefakte meteoroloških radara.
- Video potiče iz aplikacije WetterOnline i prikazuje podatke o padavinama.
- Pravilni krugovi i linije nisu oblaci, već predstavljaju tehnički prikaz smetnji u signalu radara.
- Ovakvi obrasci nastaju zbog refleksija, kalibracije i međusobnog ometanja više radara.
- HAARP ne utiče na vremenske prilike - usmeren je ka jonosferi, a ne slojevima u kojima se formiraju oblaci.
- Meteorološka i fizička objašnjenja ovakvih pojava dostupna su javno i ne upućuju na bilo kakvu „kontrolu vremena“.
- Objavama nedostaje kontekst.
Snimak koji se masovno proširio na društvenim mrežama prikazuje mapu sa pravilnim koncentričnim krugovima i simetričnim linijama iznad delova Srbije, Hrvatske i Mađarske, uz poruku „Priroda ili HAARP?“. U komentarima su korisnici sugerisali da se „portal HAARP-a navodi na Kosovu i Metohiji”, kao i za je u pitanju „satanistička tvorevina“.
Video je izvorno podeljen na TikToku 21. jula 2023, u periodu kada su Srbiju i okolne zemlje zahvatile snažne superćelijske oluje. Slične teze su kružile i tada, a društvene mreže su bile preplavljene teorijama zavere o HAARP-u u vreme snažnih oluja u regionu.
Ova objava predstavlja snimak ekrana nemačke meteorološke aplikacije WetterOnline – tačnije njenog segmenta RegenRadar za praćenje padavina u realnom vremenu – a koja koristi radarske podatke nacionalnih meteoroloških servisa širom Evrope, uključujući i Republički hidrometeorološki zavod Srbije.
Decenijama unazad, meteorolozi su objašnjavali da „krugovi“, „zračenja“ i šare slične onima sa spornog snimka ne predstavljaju stvarne meteorološke pojave, već takozvane radarske artefakte, odnosno lažne signale koje nastaju usled trenutne greške u čitanju radarske aktivnosti na aplikaciji.
Radarski artefakti su uobičajena pojava u meteorologiji i predstavljaju lažne signale koji se javljaju kada radar registruje refleksije koje ne potiču od padavina. Oni nastaju iz različitih razloga – od fizičkih prepreka na zemlji, preko atmosferskih uslova, do tehničkih smetnji u samom sistemu. Jedan od najčešćih tipova artefakata nastaje kada se radarski talasi odbijaju od zgrada, brda, drveća ili vetroturbina u blizini radara. Na mapama se takvi odjeci obično vide kao kružni obrasci ili „cvetovi“ oko same stanice radara i ne predstavljaju stvarne oblake. (Izvori: Nacionalna uprava za okeane i atmosferu i meteorološka služba SAD)
***
U letnjim mesecima često se javljaju i biološki odjeci kada radar registruje rojeve insekata ili jata ptica, koji se u vizuelizaciji prikazuju kao difuzni oblačni oblici. Još jedna poznata pojava su sunčevi odbljesci, kada osetljivi radarski prijemnik može „uhvatiti” mikrotalasni signal Sunca pri njegovom izlasku ili zalasku, pa se na slici pojavljuju uski radijalni zraci koji izbijaju iz centra radara. Konačno, i tehničke smetnje i interferencija, poput kvarova, loše kalibracije, preklapanja frekvencija ili spoljne radio-interferencije, mogu proizvesti nasumične šare koje nemaju meteorološko poreklo.
U aplikacijama poput WetterOnline ili sličnih servisa koje prikazuju padavine, radarski artefakti se povremeno prikazuju jer te platforme prikupljaju podatke sa više nacionalnih meteoroloških radara i prikazuju ih u kompozitnom obliku. Razlike u kalibraciji, ugaonim rezolucijama i preklapanju podataka dodatno naglašavaju ove šare, pa korisnicima mogu izgledati kao pravilni krugovi ili „zračenja“.
Artefakti se i dalje povremeno pojavljuju u aplikacijama, što nije dokaz „veštačkog upravljanja vremenom“, već samo ilustracija tehničkih ograničenja radarskih sistema.
Suprotno tvrdnjama koje povezuju sporni snimak ekrana sa jednom od upornjih teorija zavera, HAARP (High-frequency Active Auroral Research Program) se ne može ni na koji način povezati sa radarima niti sa vremenskim prilikama. Projekat je pokrenut 1993. godine na Aljasci sa ciljem proučavanja jonosfere, sloja atmosfere na visini između 80 i 500 kilometara. Oblaci, kiše, oluje i sve vremenake promene nastaju u troposferi, najnižem i najgušćem delu atmosfere od 8-15 kilometara. Od 2015. godine projekat je pod upravom Univerziteta Aljaska Ferbanks, a svi eksperimenti su javno najavljeni i dostupni na zvaničnim sajtovima.
