Nema dokaza da su pandemijske brojke u Nemačkoj sedam puta preuveličane
U objavama se tvrdi da nova studija „dokazuje“ kako je samo jedna od sedam osoba koja je dobila PCR pozitivan test u Nemačkoj zaista bila zaražena, uz zaključak da se samim tim, zvanične pandemijske statistike zaraženih kovidom moraju „podeliti sa sedam“ za realan broj. Međutim, izvorni rad ne pruža dokaze za takvu tvrdnju.
- Autori istraživanja pokušali su da uporede broj PCR pozitivnih testova tokom pandemije sa brojem onih koji su imali antitela na kovid, tačnije, onih koji preležali infekciju.
- Rezultat istraživanja ne predstavlja empirijski dokaz stvarnog obima infekcija niti pokazuje da je „samo 14 odsto pozitivnih“ zaista bilo zaraženo.
- Naprotiv, taj broj predstavlja rezultat statističkog skaliranja zasnovanog na nizu pretpostavki, što autori jasno ističu.
- PCR test može biti pozitivan i kada osoba više nije zarazna, ali još uvek ima tragova kovid infekcije. Sa druge strane, serološki testovi (iz krvi) beleže pad antitela tokom vremena i ne detektuju sve preležane infekcije.
- Ukupan broj pozitivnih PCR testova iz istraživanja uključuje i situacije kada je ista osoba testirana više puta, te broj ne predstavlja stvaran broj zaraženih.
- Iz ovih podataka ne proizilazi da su pandemijske statistike „sedam puta prenaduvane“, niti da se zvanični brojevi mogu korigovati prostim deljenjem.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
U objavama sa društvenih mreža se navodi se da nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Epidemiology „pokazuje“ da je samo jedna od sedam osoba koja je imala pozitivan PCR test u Nemačkoj, bila zaista zaražena, što se predstavlja kao direktan „dokaz“ još jednog „skandala sa koronom”, te da su pandemijske brojke u ovoj zemlji višestruko precenjene.
Međutim, u samoj studiji se ni u jednom delu ne navodi takav zaključak, niti autori tvrde da se njihov rezultat može koristiti za procenu realnog broja infekcija u populaciji. U radu se zapravo upoređuju dve potpuno različite vrste podataka – broj osoba koje su tokom pandemije imale pozitivan PCR test i broj onih kod kojih su kasnije pronađeni tragovi da su zaista preležali kovid (serološkim testom potvrđena prisutnost antitela).
Međutim, njihov zaključak ne predstavlja merenje navodno realne infekcije ili „pravog stanja zaraženih“ u populaciji. U pitanju je rezultat modela koji zavisi od niza pretpostavki, od toga kada se antitela razvijaju, koliko se dugo zadržavaju, kako serološki testovi (merenje antitela iz krvi) reaguju kod blagih slučajeva infekcije, do toga koliko često se ista osoba testira PCR-om. Svaka od ovih pretpostavki utiče na dobijeni „faktor“, pa je pogrešno taj rezultat predstavljati kao ukupan odnos između PCR pozitivnih rezultata i stvarnog broja preležanih infekcija.
Važno je naglasiti i da je PCR tehnologija veoma osetljiva i registruje tragove virusa i u periodu kada osoba više nije zarazna. Nasuprot tome, serološki testovi ne mogu da detektuju sve preležane infekcije – kod nekih ljudi antitela brzo opadaju, kod drugih su na granici detekcije, a blagi slučajevi ponekad ne dovode do merljivog stvaranja antitela.
Osim toga, tokom pandemije su mnoge osobe bile PCR testirane više puta, pri prvom javljanju lekaru, tokom oporavka, prilikom povratka na posao ili zbog administrativnih procedura. Na taj način, jedna osoba može generisati dva ili tri PCR-pozitivna rezultata, što nužno povećava ukupni broj pozitivnih testova, ali ne i broj jedinstveno zaraženih. To čini direktno poređenje ukupnog broja PCR testova i broja osoba kod kojih su se serološkim testovima pronašla antitela kao dokaz o preležanoj kovid infekciji, metodološki problematičnim i neuporedivim u praksi.
Autori studije navode niz ograničenja i jasno ističu da njihov pristup nije metod za direktno izračunavanje stvarnog broja infekcija u Nemačkoj. Ni u jednom delu svog rada ne preporučuju da se zvanični podaci „podele sa sedam“ za realan broj zaraženih, niti tvrde da su statistike sedmostruko pogrešne ili „naduvane“. Naprotiv, autori sami ističu da njihov rezultat prikazuje kakva je statistička veza između PCR testiranja i kasnije pronađenih antitela. Drugim rečima, cilj im je bio da bolje razumeju tok pandemije, a ne da prepravljaju ili osporavaju zvanične podatke.
