Nema dokaza da je pljusak tokom održavanja Vudstok festivala izazvan tehnikom zasijavanja oblaka
Mrežama u regionu cirkuliše snimak na kojem jedan posetilac Vudstok festivala tvrdi da je iznenadni pljusak nad područjem “namerno izazvan tehnikom zasijavanja oblaka”. Za takve navode, međutim, ne postoje dokazi.
- Zasijavanje oblaka je tehnika kojom se u postojeće oblake uvode jedinjenja u cilju stimulisanja padavine iznad malih geografskih područja. Cilj ove prakse je modifikovanje ponašanja oblaka i povećanje padavina, iako su o njenoj efikasnosti mišljenja podeljena.
- Nema dokaza da je tehnika zasijavanja oblaka korišćena iznad područja na kojem je održan Vudstok festival 1969. godine.
- Objave na mrežama ocenili smo kao netačne.
Snimak na kojem jedan posetilac Vudstok festivala tvrdi da je iznenadni pljusak nad područjem “izazvan tehnikom zasijavanja oblaka” deli se na Fejsbuku u regionu sa navodima da potvrđuje teze da vlade učestvuju u tajnim programima modifikacije vremena.
Reč je o autentičnom snimku sa Vudstok festivala iz 1969. godine koji je objavljen u dokumentarcu o festivalu. Međutim, nema dokaza da je pljusak koji je u tom periodu pogodio područje održavanja festivala izazvan tehnikom zasijavanja oblaka.
Kultni festival rok muzike održan je od 15. do 18. avgusta 1969. godine na farmi u Betelu, u Njujorku. Jaka kiša pretvorila je festivalski prostor u ogromnu jamu sa blatom, uzrokujući kašnjenja i otežavajući uslove, ali je takođe postala ključni element legendarnog statusa događaja. Uprkos lošim vremenskim uslovima, posetioci su se adaptirali i pronašli način da uživaju u festivalu.
Zasijavanje oblaka je tehnika kojom se u postojeće oblake uvode jedinjenja u cilju stimulisanja padavine iznad malih geografskih područja. Avioni lete kroz postojeće oblake i ubrizgavaju sitne čestice, poput srebrnog jodida, sa ciljem stvaranja više kapljica vode ili leda.
Ova tehnika nema kapacitet da izazove velike vremenske događaje ili globalno zagrevanje. Nekoliko zapadnih država u SAD koje su sklone sušama usvojile su ili proširile programe koji uključuju ovu tehniku.
Iako praksa zasijavanja oblaka ima mnogo zagovornika, uključujući državne i pokrajinske vladine zvaničnike, neki meteorolozi i atmosferski naučnici dovode u pitanje njenu efikasnost, navodi onlajn enciklopedija Britanika.
Na sajtu National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA) navodi se da je zasijavanje oblaka “jedina uobičajena aktivnost modifikacije vremena koja se trenutno praktikuje u Sjedinjenim Državama – obično od strane privatnih kompanija u zapadnim planinskim basenima zimi kako bi se pomoglo stvaranju snega na određenim lokacijama, ili na jugozapadu pustinje kako bi se napunili rezervoari vode tokom leta”.
Kako NOAA navodi, metoda se koristi decenijama u nastojanju da se poveća uskladištena voda u snežnom pokrivaču koji se topi u proleće, kako bi se održalo adekvatno snabdevanje vodom.
Između 1962. i 1982. godine, NOAA je pružila podršku istraživanju o tome da li se intenzitet uragana može modifikovati, kroz projekat STORMFURY. Istraživanje nije bilo uspešno u modifikovanju uragana i STORMFURY je prekinut. NOAA od tada nije pokušavala da modifikuje intenzitet uragana i učestvuje u zasijavanju oblaka, navodi se na sajtu administracije.
Tehnika zasijavanja oblaka se koristi i u drugim zemljama, uključujući Kinu i Ujedinjene Arapske Emirate.
