Nataša Kilibarda 29. 12. 2025.

Tvrdnje da PCR testovi za kovid 19 služe za ugrađivanje mikročipova ili „nanobota“ koji navodno ciljaju mozak i utiču na ljudsku svest nisu zasnovane ni na medicinskim činjenicama, ljudskoj anatomiji, ni na realnim tehnološkim mogućnostima.

Ilustracija, Foto: Canva

Tvrdnje da PCR testovi služe za mikročipovanje ljudi šire se kao deo starijeg narativa o „kontroli populacije“.
Kao izvor se navodi Selest Solum, koja se predstavlja kao „bivša zviždačica FEMA“, američke federalne agencije zadužene za koordinaciju odgovora na prirodne katastrofe i vanredne situacije, iako za takav status ne postoje pouzdane potvrde.
PCR test je laboratorijska metoda za detekciju genetskog materijala virusa - bris je isključivo način uzimanja uzorka, a ne sredstvo za unošenje bilo čega u telo.
Nazofaringealni bris ne dolazi do mozga, ne može da ima bilo kakav uticaj na kognitivne funkcije.
Objave ocenjujemo kao netačne.

Tvrdnje da PCR testovi ne služe dijagnostici, već tajnoj ugradnji mikročipova i „nanobota“, pojavljuju se u objavama na društvenim mrežama i na alternativnim kanalima na našem govornom području, najčešće u formi kratkih tekstualnih poruka ili isečaka video sadržaja. U tim objavama testiranje se predstavlja kao „biološki rat“, uz poziv na masovno odbijanje testova, maski i drugih javnozdravstvenih mera.

Takve teze, međutim, nisu nove.

Tokom pandemije kovida 19, teorije zavere o mikročipovanju širile su se u vezi sa vakcinama, maskama, pa i PCR testiranjem. PolitiFact je analizirao gotovo identičnu tvrdnju još 2021. godine, kada se na Fejsbuku širila teza da su kovid testovi deo zavere čiji je cilj implantacija mikročipova u ljude. U toj analizi PolitiFact jasno navodi da za takve tvrdnje ne postoje nikakvi dokazi i da se zasnivaju na pogrešnom razumevanju kako testiranje funkcioniše.

U novom talasu ove dezinformacije, Selest Solum se predstavlja kao „bivša zviždačica FEMA“, američke federalne agencije zadužene za koordinaciju odgovora na prirodne katastrofe i vanredne situacije. Međutim, ne postoji pouzdana dokumentacija koja bi potvrdila da Solum ima status ili medicinsku ulogu kojom se predstavljala. Štaviše, FEMA je demantovala bilo kakvu povezanost Solum za ovom agencijom niti da postoje podaci koji bi potvrdili da je ona ikada bila u njoj zaposlena.

Šta PCR test jeste, a šta nije?

PCR je laboratorijska metoda koja omogućava da se u uzorku detektuje genetski materijal virusa. Bris se koristi isključivo da bi se prikupio uzorak sekreta sa sluzokože nosa ili nazofarinksa, koji se zatim šalje u laboratoriju na analizu. Neprijatan osećaj prilikom uzimanja brisa se često pogrešno tumači kao dokaz da se „nešto ubacuje u telo“. U stvarnosti, procedura ide u suprotnom smeru – uzorak se uzima iz ljudskog tela, a ne unosi se u njega. Bris, dodatno, ne sadrži nikakve elektronske komponente, tečnosti ili supstance koje bi mogle da ostanu u ljudskom organizmu.

U objavama se tvrdi da se bris uvodi „iza nosa i čela gde su oči“, navodno do krvno-moždane barijere i epifize. Nasuprot tome, nazofaringealni bris se stavlja paralelno sa nepcem, do zadnjeg dela nosne šupljine, gde se nalazi nazofarinks. To pak ni u kom slučaju ne predstavlja „put ka mozgu“, niti proceduru koja može da dođe u kontakt sa moždanim strukturama, kako se navodi u spornim objavama.

Krvno-moždana barijera je fiziološki mehanizam na nivou krvnih sudova koji štiti mozak od štetnih supstanci iz krvi. Ona nije „tačka“ kojoj se može prići brisom kroz nos. Epifiza ili pinealna žlezda se nalazi duboko u mozgu i nema povezanosti sa mestom i načinom uzimanja brisa.

Osim toga, teza da se kroz PCR testove implantiraju mikročipovi ili „naniti“ podrazumevala bi postojanje tehnologije koja može da se neprimetno ubaci u telo, da ima izvor energije, mogućnost upravljanja i komunikacije, kao i da preživi u biološkom okruženju. Međutim, ne postoji nijedan dokaz da takva tehnologija postoji, a kamoli da se masovno koristi kroz medicinsko testiranje širom sveta.

PCR testovi se proizvode kao sterilni, jednokratni medicinski pribor i ne sadrže ništa osim materijala za uzorkovanje. Ideja da bi milioni zdravstvenih radnika širom sveta učestvovali u tajnoj operaciji mikročipovanja, a da za to ne postoji nijedan materijalni dokaz, dodatno, spada u domen teorija zavere.