Ne, PCR testovi ne detektuju nepostojeće bolesti
Na mrežama su ponovo aktuelne dezinformacije o PCR testovima, a ovoga puta se šire netačni navodi da se zloupotrebljavaju kako bi se dijagnostikovale “nepostojeće bolesti”, među kojima se, između ostalog, pominju “rak dojke i HIV”.
- Nema dokaza da se PCR testovi koriste kako bi se uspostavljale lažne dijagnoze. PCR test je laboratorijska tehnika koja amplifikuje , tj. stvara više kopija genetskog materijala (DNK). Zdravstveni radnici mogu koristiti PCR za testiranje na zarazne bolesti, traženje genetskih promena u tumorima ili dijagnostikovanje genetskih bolesti. PCR test ne detektuje “nepostojeće bolesti”, već prisustvo stvarnog genetskog materijala koji ukazuje na postojanje infekcije ili genetske mutacije.
- Da su bolesti raka dojke i HIV-a stvarne potvrđuju brojni medicinski dokazi i rezultati dugogodišnjih istraživanja.
- Objave na mrežama su netačne.
Na društvenim mrežama cirkuliše video u kojem se iznose tvrdnje da se “PCR testovi koriste za dijagnostikovanje bolesti koje ne postoje”, a kao primer se navode “rak dojke i HIV”. U videu se iznosi teza da su te bolesti “izmišljene s ciljem da se ljudi ubede da su bolesni”, kako bi “farmaceutske kompanije zarađivale prodajom lekova”.
Ali nema dokaza da se PCR testovi koriste kako bi se dijagnostikovale nepostojeće bolesti.
PCR (polimerazne lančane reakcije) test je laboratorijska tehnika koja stvara više kopija genetskog materijala (DNK), navodi se na sajtu klinike Cleveland. Zdravstveni radnici mogu koristiti PCR za testiranje na zarazne bolesti, traženje genetskih promena u tumorima ili dijagnostikovanje genetskih bolesti.
Američki biohemičar dr Keri Malis razvio je PCR tehniku 1983. godine, navodi se u naučnom časopisu Medline Plus. PCR je uobičajena tehnika u medicinskim i biološkim istraživačkim laboratorijama i ima široku primenu.
Svaki PCR test je drugačiji i dizajniran je za određenu svrhu. PCR identifikuje veoma specifičan niz molekula koji je jedinstven za DNK koju traži (ciljna DNK). Na primer, taj niz može biti specifična promena gena u tumoru ili genetski kod virusa ili bakterije, navodi se na sajtu klinike Cleveland.
Dakle, PCR test ne detektuje “nepostojeće bolesti”, već prisustvo stvarnog genetskog materijala koji ukazuje na postojanje infekcije ili genetske mutacije.
Da su bolesti raka dojke i HIV-a stvarne potvrđuju brojni medicinski dokazi i rezultati dugogodišnjih istraživanja.
Rak dojke je bolest kod koje abnormalne ćelije dojke rastu nekontrolisano i formiraju tumore, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Ako se ne kontrolišu, tumori se mogu proširiti po celom telu i postati fatalni. Najčešća metoda za dijagnostikovanje raka dojke je mamografija, ali se koriste i ultrazvuk, magnetna rezonanca, biopsija dojke i redovni pregledi dojki. Što se tiče upotrebe PCR testova, na sajtu kompanije Solis BioDyne, koja proizvodi PCR testove, piše:
“PCR test, posebno njegova qPCR varijanta, koristi se za otkrivanje i praćenje raka dojke, jer precizno meri gene i proteine kao što je HER2, važan za izbor terapije. Može da otkrije i nasledne mutacije u genima, kao i viruse povezane s razvojem raka. Zbog brzine i tačnosti, često se koristi uz druge metode dijagnostike”.
Virus humane imunodeficijencije (HIV) je virus koji napada imuni sistem tela, a sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA) se javlja u najnaprednijoj fazi infekcije, navodi SZO. HIV cilja bela krvna zrnca u telu, slabeći imuni sistem. HIV se širi iz telesnih tečnosti zaražene osobe, uključujući krv, majčino mleko, spermu i vaginalne tečnosti. Takođe se može proširiti sa majke na bebu. HIV se dijagnostikuje pomoću tri glavne vrste testova: testovi na antigen/antitelo, testovi na antitela i testovi na nukleinske kiseline (NAT). (PCR je vrsta testa amplifikacije nukleinskih kiselina).
“PCR testovi se koriste za otkrivanje genetskog materijala HIV-a, nazvanog RNK. Ovi testovi se mogu koristiti za skrining doniranog krvnog pritiska i za otkrivanje veoma ranih infekcija pre nego što se razviju antitela. Ovaj test se može obaviti samo nekoliko dana ili nedelja nakon izlaganja HIV-u. Iako su ovi testovi najtačniji, ne rade se tako često kao drugi HIV testovi jer su skupi i zahtevaju mnogo vremena i rada”, navodi se na sajtu Stanford Medicine.
