Ne, pandemija hantavirusa nije najavljena pre pet godina

Povodom izbijanja zaraze hantavirusom na brodu MV Hondius na mrežama su se proširile neosnovane tvrdnje da je pandemija ovog virusa bila najavljena 2021. godine. Kao “dokaz” za ove teze podeljen je skrinšot članka o hantavirusu, koji je pre pet godina objavljen na sajtu Alijanse za vakcine Gavi.

U članku se, između ostalog, govori i o mogućnosti izbijanja pandemije ovog virusa, te navodi da je rizik od pandemije hantavirusa “nizak”. S druge strane, u tekstu piše da je zbog dugog perioda inkubacije, kao i zbog pojava novih vrsta koje izazivaju hantavirusni plućni sindrom (HPS), zabrinutost vezana za hantaviruse “u porastu”.

“Pandemijska pretnja: niska. Godišnje se širom sveta prijavi približno 200 hiljada slučajeva hantavirusa i simptoma sličnih hantavirusu. Međutim, dug period inkubacije, zajedno sa pojavom vrsta iz Novog sveta koje izazivaju hantavirusni plućni sindrom (HPS), znači da hantavirusi postaju sve veći razlog za zabrinutost. Takođe, epidemije prenosa andskog virusa sa čoveka na čoveka u Argentini i Čileu ukazuju na to da bi virus mogao evoluirati tako da održi prenos među ljudima”, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Alijanse za vakcine Gavi 10. maja 2021. godine.

Epidemiolozi trenutno ocenjuju su da su male šanse da bi hantavirus mogao prerasti u pandemiju.

U skorašnjem članku časopisa Njuzvik, Bil Hanejž sa Harvardske škole javnog zdravlja “T.H. Chan” i drugi stručnjaci govorili su o virulentnosti i prenosivosti hantavirusa. Naveli su da se virus, koji se obično širi među glodarima, ne prenosi lako među ljudima, niti pre nego što zaraženi počnu da pokazuju simptome, za razliku od gripa ili SARS-CoV-2 (virusa koji izaziva kovid 19). “Čak i na kruzeru, gde ljudi duže vreme borave u skučenom prostoru, prenos je ostao ograničen na mali broj osoba koje su bile u najbližem kontaktu”, objasnili su stručnjaci.

“Za pandemijski potencijal nije presudna stopa smrtnosti, već sposobnost prenosa među ljudima. Ako se prenos odvija dovoljno efikasno pre nego što se ljudi ozbiljno razbole, onda postoji veoma malo ograničenja za virulentnost”, objasnio je Hanejž. Drugi stručnjaci su istakli da bi hantavirus morao da prođe kroz više evolutivnih promena kako bi postao pandemijska pretnja.

Prema rečima portparola Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Kristijana Lindmajera, za razliku od kovida 19, koji je usmrtio milione ljudi širom sveta, rizik koji hantavirus predstavlja za opštu populaciju je “apsolutno nizak”.
Sojevi hantavirusa koji mogu da izazovu infekciju kod ljudi prenose se udisanjem aerosola kontaminiranih pljuvačkom, izmetom ili urinom zaraženih glodara. Do 20. maja 2026. prijavljeno je ukupno 11 slučajeva u izbijanju zaraze na kruzeru MV Hondius, uključujući tri smrtna slučaja, pri čemu je devet slučajeva potvrđeno kao infekcija andskim virusom – jedinim sojem koji se prenosi među ljudima i koji se pretežno javlja u Južnoj Americi.

Obmanjujuća tumačenja ranijih istraživanja o vakcinama protiv hantavirusa

U objavama na mrežama deli se i manipulativno tumačenje o saradnji kompanije Moderna i Korejskog univerziteta na razvoju nove mRNK vakcine za hantavirus.

U saopštenju o saradnji, objavljenom na sajtu neprofitne Američke asocijacije za unapređenje nauke 5. septembra 2024, navodi se da je Medicinski fakultet Korejskog univerziteta sklopio partnerstvo sa kompanijom Moderna “radi razvoja mRNK vakcine protiv hantavirusa, koji svake godine zarazi stotine ljudi u Koreji, uglavnom mlade muškarce tokom služenja vojnog roka i stanovnike visokorizičnih područja”.

Kim Vu-džu, predsedavajući profesor Centra za inovacije u vakcinama na univerzitetu, rekao je da je cilj saradnje bio da se odgovori na “dugo zanemarivani patogen”, navodi AFP.

Prema podacima SZO, iako su slučajevi hantavirusa “relativno retki”, neki od njih povezani su sa visokom stopom smrtnosti, što ovu bolest čini “velikim javnozdravstvenim problemom”. Kompanija Moderna je za AFP saopštila da je partnerstvo sa Korejskim univerzitetom deo napora kompanije “da razvije mere zaštite protiv novih zaraznih bolesti”.

Za razliku od kovida 19, koji izaziva virus koji je bio nepoznat pre nego što je otkriven krajem 2019. godine, hantavirus je odavno poznat nauci, pa ne čudi da su istraživanja i rad na vakcinama protiv ovog virusa otpočeli pre izbijanja zaraze na kruzeru. Trenutno ne postoje odobrene vakcine za globalnu upotrebu niti specifični tretmani za hantavirus.

Inaktivisane vakcine protiv hantavirusa, koje sadrže oslabljene ili deaktivirane oblike patogena, ranije su razvijene u Južnoj Koreji i Kini, navodi AFP. Međutim, prema rečima Kim Von-keuna, vanrednog profesora mikrobiologije na Univerzitetu Halim, te vakcine “moraju biti ažurirane kako bi odgovarale sojevima koji danas cirkulišu”.