Ne, Indija nije progasila gotovinu ilegalnom
Tvrdnja da je Indija prva zemlja u kojoj je gotovina postala ilegalna je netačna. Iako su određene novčanice bile povučene 2016. godine u cilju suzbijanja korupcije – gotovina nikada nije zabranjena u Indiji.
- Indija je 2016. povukla iz opticaja novčanice od 500 i 1.000 rupija, ali nije zabranila upotrebu gotovine.
- Gotovinsko plaćanje i dalje postoji i zakonito je u Indiji.
- Tvrdnja je deo šireg narativa o „Velikom resetu“ i digitalnoj kontroli, koji su česti motivi u teorijama zavere.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Kontroverzna indijska aktivistkinja i autorka Vandana Šiva u snimku koji se masovno proširio i našim govornim područjem, iznosi tvrdnje po kojima je njena zemlja bila prva u kojoj je 2016. gotovina postala ilegalna. Međutim, njena izjava nije utemeljena u činjenicama.
Njenu tezu, takođe, prati konspiracioni narativ o „ratu protiv gotovine“, čime se proces digitalizacije povezuje sa nadzorom i „totalnom kontrolom stanovništva“.
O čemu je zapravo reč?
U novembru 2016, Narendra Modi, kao indijski premijer, zaista jeste najavio delimičnu demonetizaciju – povlačenje iz opticaja – pojedinih „krupnih“ novčanica od 500 i 1.000 rupija.
Ova mera je, doduše, jasno predstavljena kao deo borbe protiv korupcije, sive ekonomije i falsifikovanog novca. Međutim, iako su te dve novčanice postale nevažeće, gotovina kao oblik plaćanja nikada nije ukinuta. Nove novčanice (od 2.000 i 500 apoena) su uvedene ubrzo nakon toga, a gotovinski sistem je nastavio da funkcioniše.
U to vreme, skoro 90 odsto transakcija u Indiji se obavljalo gotovinom, te je potez vlade imao ozbiljne ekonomske posledice, posebno u ruralnim područjima. Brojni građani nisu posedovali ni lična dokumenta ni bankovne račune, što je dodatno otežalo poslovanje u sektorima koji su se oslanjali isključivo na gotovinske transakcije poput poljoprivrede.
Pak, ideja da je gotovina postala ilegalna netačno predstavlja tadašnju politiku. Prema analizi BBC-a iz 2017, gotovo 99 odsto starih, demonetizovanih novčanica je ipak vraćeno u banke, što je pokazalo da potez nije ostvario planirani efekat u borbi protiv korupcije i „sive“, neregistrovane gotovine, a potez tadašnjeg premijera je ocenjen kao neuspešan.
Ipak, pogrešno je tvrditi da je gotovina u Indiji kriminalizovana, s obzirom da ni tada ni u godinama nakon toga, ova zemlja nije donela zakon kojim se zabranjuje upotreba gotovine.
Vandana Šiva u istom snimku širi i tvrdnje da je digitalizacija nametnuta, da je 70 odsto ekonomije srušeno, te da se u pozadini nalazi plan Svetskog ekonomskog foruma poznat kao „Veliki reset“.
Izraz „Veliki reset“ (Great Reset) odnosi se na inicijativu Svetskog ekonomskog foruma (SEF) iz 2020. godine, koja se bavila predlozima za oporavak svetske ekonomije nakon pandemije. Iako je dokument otvoren za javnost i ne sadrži nikakav plan kontrole stanovništva, često je predmet teorija zavere koje ga predstavljaju kao plan globalnih elita da centralizuju moć i ukinu lične slobode.
Slične tvrdnje su bile predmet analize Istinomera i ranije – uključujući tvrdnje da digitalne valute, digitalni identiteti i takozvano bezgotovinsko društvo predstavljaju sredstva nadzora.
Naslovna fotografija: Canva
