Ne, HPV vakcina ne uzrokuje feminizaciju kod dečaka

Suprotno navodima koji se dele na društvenim mrežama u regionu, ne postoji nijedan naučni ili medicinski dokaz da vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV) izaziva „feminizaciju kod dečaka“.

HPV vakcina je neinfektivna vakcina zasnovana na proteinima i ne sadrži sastojke koji mogu da utiču na biološki pol deteta, rodni identitet, ili fizički razvoj. U upotrebi je od 2006. godine, a iste godine je registrovana u Srbiji, prema podacima na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Sve vakcine koje su u primeni prethodno prolaze obimno dugogodišnje ispitivanje bezbednosti, pre nego što se od strane odgovarajućih regulatornih tela odobre za primenu, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut. Kada jednom počnu da se primenjuju, kontinuirano se prati njihova bezbednost i efikasnost. Za obe HPV vakcine, Gardasil i Cervarix, vrši se neprestano praćenje pojave neželjenih reakcija. U našoj zemlji praćenje neželjenih reakcija nakon vakcinacije je u nadležnosti Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Sprovedene su brojne studije u cilju ispitivanja bezbednosti HPV vakcina, međutim, ni u jednoj od ovih studija nisu potvrđeni ozbiljni problemi po pitanju bezbednosti. U dugogodišnjim studijama i praćenju bezbednosti HPV vakcine koje je započeto još 2006. godine, kada je vakcina prvi put puštena u promet, nisu zabeležena ozbiljna bezbednosna stanja uzročno povezana sa HPV vakcinacijom, navodi Batut.

Istraživači koji rade na projektu Vaccine Integrity (u okviru inicijative Univerziteta u Minesoti) objavili su nedavno istraživanje u kojem su analizirali stotine studija objavljenih tokom više od dve decenije, kako bi ponovo procenili bezbednost i efikasnost HPV vakcina. Analiza je potvrdila dugogodišnje dokaze da su HPV vakcine veoma bezbedne i efikasne u sprečavanju trajne HPV infekcije, prekanceroznih promena na grliću materice i raka grlića materice, pri čemu nije pronađena verodostojna povezanost sa ozbiljnim dugoročnim zdravstvenim rizicima.

Kliničke studije pokazuju da vakcina protiv HPV-a nema negativan uticaj na plodnost. Štaviše, pošto infekcija HPV-om može oštetiti kvalitet sperme, vakcinacija dečaka aktivno štiti i čuva muško reproduktivno zdravlje.

Reč „feminizacija“ se zaista pojavljuje u naučnoj literaturi o HPV vakcini, ali u potpuno drugačijem kontekstu. Istraživači koriste termine „feminizacija vakcine“ ili „feminizacija HPV-a“ da opišu društvenu i marketinšku pristrasnost. Kada je vakcina protiv HPV-a prvi put odobrena 2006. godine, reklamirana je gotovo isključivo devojčicama radi prevencije raka grlića materice. Istraživači javnog zdravlja ovo kulturološko brendiranje nazivaju „feminizacijom vakcine“. Medicinske smernice su se, međutim, u međuvremenu promenile i vakcina se sada preporučuje i dečacima jer je utvrđeno da HPV virusi kod muškaraca takođe mogu izazvati pojedine vrste karcinoma.

Stvarna neželjena dejstva HPV vakcine su standardna, blaga i nestaju u roku od nekoliko dana. Prema podacima koje prate svetske zdravstvene organizacije, najčešće reakcije su: bol, crvenilo ili otok na mestu uboda, blago povišena temperatura, kratkotrajna glavobolja, osećaj umora i prolazna vrtoglavica.

HPV vakcina je u Srbiji od 2022. besplatna za devojčice i dečake uzrasta između devet i 19, a 2024. postala je i za mlade do 26 godina. Uz preporuku lekara specijaliste devetovalentnu HPV vakcinu od aprila 2026. ne moraju da plate ni odrasli do 45 godina, izvestio je BBC u aprilu 2026.

Skupštinski odbor za zdravlje je u aprilu 2026. podržao inicijativu da se HPV vakcina uvrsti u program obavezne imunizacije i uputi je Ministarstvu zdravlja na odlučivanje.

Šta znamo o rodnoj disforiji i njenom uzroku?

Rodna disforija je termin koji opisuje osećaj nelagodnosti koji osoba može imati zbog neusklađenosti između svog biološkog pola i svog rodnog identiteta, navodi se na sajtu Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije. Ovaj osećaj nelagodnosti ili nezadovoljstva može biti toliko intenzivan da može dovesti do depresije i anksioznosti i imati štetan uticaj na svakodnevni život.

Rodna disforija može da se javi još u detinjstvu kod osoba koje su transrodne. Njen uzrok nije u potpunosti razjašnjen, ali novija istraživanja ukazuju na to da bi mogao biti povezan prvenstveno sa izloženošću određenim hormonima pre rođenja, kao i sa neurobiološkim i genetskim faktorima.

„Ne postoji naučni dokaz da bilo šta što se osobi doda nakon rođenja može da ‘izazove’ transrodnost. Smatra se da se rodni identitet razvija još u materici“, rekla je u izjavi za portal FactCheck.org Rejčel Levin, profesorka biologije i neuronauke na Pomona Koledžu.

Većina istraživanja oslanja se na takozvanu „hipotezu prenatalnih androgena“, navela je Levin, misleći na hormone poznate kao androgeni, koji utiču na razvoj polnih karakteristika i puberteta, uglavnom povezanih sa muškim razvojem, piše FactCheck.org. Prema toj teoriji, transrodne i cisrodne osobe rezultat su različitih obrazaca izloženosti hormonima tokom razvoja. Termin cisrodan odnosi se na osobe čiji se rodni identitet poklapa sa polom koji im je pripisan pri rođenju.