Na mrežama se deli obmanjujuće tumačenje presude Evropskog suda pravde u slučaju “Fajzergejt”

„Afera ‘Fajzergejt’: Ursula fon der Lajen proglašena krivom. Sud pravde EU proglasio je predsednicu Evropske komisije Usrulu fon der Lajen odgovornom za prikrivanje informacija o ugovorima za kupovinu vakcina protiv kovida 19 u periodu 2021-2023. godine“, navodi se u objavama koje su se proširile na društvenim mrežama u regionu.

Ali reč je o obmanjujućem tumačenju presude Evropskog suda pravde koja se odnosi na način na koji institucije EU postupaju sa zahtevima za transparentnost, i kako koriste digitalnu komunikaciju u službenom poslovanju.

Sudski postupak se nije vodio protiv predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen, već protiv Evropske komisije kao institucije.

Evropski sud pravde je 14. maja ove godine doneo presudu protiv Evropske komisije po svim tačkama tužbe američkog lista Njujork tajms iz 2023. godine. Presudom je poništena odluka EK iz 2021. godine da uskrati ovom listu pristup tekstualnim porukama koje su razmenili Fon der Lajen i generalni direktor farmaceutske kompanije Fajzer Albert Burla, uoči nabavke vakcina protiv korona virusa.

EK je tvrdila da su poruke bile “kratkotrajne” i da nisu obuhvaćene pravilima EU o slobodi informisanja. Opšti sud se nije složio, utvrdivši da objašnjenje Komisije za uskraćivanje uvida u prepisku “nije dovoljno”, kao i da “krši zakone EU o transparentnosti”.

U zaključku presude se navodi:

“…Shodno tome, mora se utvrditi da Komisija u osporenoj odluci nije pružila nikakvo uverljivo objašnjenje zašto nije bila u mogućnosti da pronađe tražene dokumente. Objašnjenja koja je Komisija dala kao odgovor na pitanja postavljena u kontekstu mere organizacije postupka i ponovljena tokom ročišta – pod pretpostavkom da su relevantna za procenu zakonitosti osporene odluke – takođe ne zadovoljavaju ono što je potrebno, jer ne omogućavaju da se sazna šta se zapravo dogodilo sa traženim dokumentima.

Pošto je pretpostavka o nepostojanju traženih dokumenata opovrgnuta, na Komisiji je, kao što se vidi iz paragrafa 40 iznad, bilo da pruži uverljivo objašnjenje zašto nije bila u mogućnosti da pronađe tražene dokumente, za koje se tvrdilo da su postojali u prošlosti, ali više nisu postojali na dan zahteva za pristup dokumentima, ili, barem, nisu mogli biti pronađeni. Međutim, kao što u suštini proizilazi iz prethodnog ispitivanja, Komisija je samo izjavila da ne poseduje tražene dokumente. U tim okolnostima, prikladno je zaključiti da Komisija nije ispunila svoje obaveze prilikom obrade zahteva za pristup dokumentima, kao što je navedeno u paragrafu 59 iznad, i time prekršila princip dobre uprave utvrđen članom 41 Povelje.

Shodno tome, treći tužbeni zahtev mora biti usvojen, a osporena odluka poništena, bez potrebe da se odlučuje o ostalim tužbenim zahtevima ili o zahtevu podnosilaca zahteva za sprovođenje istražne mere.”

Politico piše da EK sada mora ponovo da proceni svoj odgovor na zahtev Njujork tajmsa i da pruži detaljnije objašnjenje za uskraćivanje pristupa porukama. Takođe, EK ima mogućnost da se žali na presudu suda.

Iako se sudski postupak nije vodio protiv Ursule fon der Lajen, mediji pišu da se odluka Evropskog suda može negativno odraziti na reputaciju predsednice EK.

Osim toga, kako piše portal Raskrinkavanje, od samog pokretanja postupka, nedostavljanje traženih informacija okarakterisano je skandalom pod nazivom “Fajzergejt”. Ovaj portal je objasnio da je reč o izrazu skovanom od naziva farmaceutske kompanije “Pfizer” i dodatka “gate”, koji se u medijima često koristi za označavanje političkih i korupcijskih skandala po uzoru na skandal “Watergate” iz 1970-ih.