Mere britanske vlade protiv štetnog uticaja društvenih mreža upletene u teoriju o globalnom nadzoru

Premijer Velike Britanije Kir Starmer je nedavno najavio da će u narednom periodu britanska vlada aktivno razmatrati niz mera za ograničavanje štetnog uticaja onlajn platformi na decu. Britanska vlada je saopštila da će u fokusu biti ideje o postavljanju zakonske starosne granice za društvene mreže, ograničavanje određenih štetnih funkcija koje podstiču zavisnost i zatvaranje pravnih praznina u vezi sa AI četbotovima.

Tim povodom, na društvenim mrežama u regionu proširile su se teze da je reč o ,,skrivenoj agendi uvođenja globalnog nadzora pod izgovorom zaštite dece”, pri čemu je u spornim objavama poseban fokus stavljen na uvođenje starosnog ograničenja za pristup društvenim mrežama.

Organizacije koje se bave digitalnim pravom i onlajn bezbednošću, kao i stručnjaci iz oblasti ljudskih prava, upozoravaju da uvođenje starosne granice za korišćenje društvenih mreža ,,primorava platforme da usvoje invazivno praćenje svih korisnika” i smatraju da fokus treba da bude na tome da same platforme postanu bezbednije. Međutim, teze sa društvenih mreža da se iza najavljenih mera britanske vlade krije ,,tajna agenda uvođenja globalnog nadzora pod izgovorom zaštite dece” predstavlja manipulisanje činjenicama. U teorijama zavere o globalnom nadzoru se bez dokaza tvrdi da tajanstvena elita, često povezana sa takozvanim ,,Novim svetskim poretkom” ili ,,dubokom državom”, prati i kontroliše globalno stanovništvo.

U Velikoj Britaniji je u toku period javnih konsultacija sa roditeljima i stručnjacima i još uvek nije poznato da li će biti uvedena zakonska starosna granica za korišćenje mreža u ovoj zemlji. Britanski premijer još uvek nije dao punu podršku zabrani društvenih medija za mlađe od 16 godina.

Govoreći na događaju u Londonu, Starmer je rekao da je pitanje kompleksno i da zabrana nije definitivna, napominjući zabrinutost dobrotvornih organizacija poput ,,National Society for the Prevention of Cruelty to Children” (NSPCC), koje upozoravaju da bi potpuna zabrana mogla imati ,,nenamerne posledice”, poput odlaska dece na neproverene ,,dark web” platforme, i smatraju da fokus treba da bude na tome da same platforme postanu bezbednije.

Britanska vlada je najavila planove da ubrza sprovođenje bilo kakvih promena preporučenih nakon konsultacija podnošenjem amandmana na dva zakona koji su već u parlamentu: Zakon o dobrobiti dece i školama i Zakon o krivičnim delima i policiji. Plan bi bio da se ovim amandmanima stvore ovlašćenja ministrima za sprovođenje različitih planova, pri čemu bi Zakon o deci pokrivao društvene medije, a Zakon o krivičnim delima bi zatvarao moguće rupe povezane sa veštačkom inteligencijom i četbotovima, piše Gardijan.

Među predlozima za suzbijanje štetnog uticaja onlajn platformi na decu, koji će se aktivno razmatrati u narednom periodu, vlada Velike Britanije ističe: uvođenje minimalne starosne granice za društvene mreže; ograničavanje određenih štetnih funkcija koje podstiču zavisnost, poput beskrajnog skrolovanja ili automatskog reprodukovanja; ograničavanje pristupa VPN-u za decu, kako bi se deci otežalo zaobilaženje starosnih ograničenja usluga ili određenih funkcionalnosti; regulacija AI četbotova – novi zakoni bi trebalo da obuhvate i AI četbotove (poput Groka), zahtevajući od njih zaštitu korisnika od štetnog sadržaja.

Osim toga, razmatraće se i uvođenje ,,Džulsovog zakona” koji bi zahtevao od onlajn platformi da sačuvaju podatke o detetu čim se prijavi njegova smrt. Tehnološke kompanije bi, prema ovom zakonu, bile u obavezi da u roku od pet dana dostave podatke sa društvenih mreža preminulog deteta radi lakše istrage uzroka smrti.

*U aprilu 2022. godine, četrnaestogodišnji Džuls Svini pronađen je mrtav u svojoj spavaćoj sobi. Njegova majka, Elen Rum, veruje da je njegova smrt rezultat viralnog izazova na TikTok-u koji je pošao po zlu, ali nije mogla da pristupi Džulsovim podacima na društvenim mrežama, što bi moglo da dokaže da je bila u pravu. Od tada, Rum se zalaže za usvajanje ovog zakona.

***

Australija je u decembru 2025. godine prva na svetu uvela zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Platforme kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčet, TikTok, Iks, Jutjub i Redit, koji je podneo tužbu protiv zabrane, sada imaju starosna ograničenja u Australiji, dok onlajn-igre i aplikacije za dopisivanje nisu obuhvaćene zabranom, izvestio je DW. Među brojnim evropskim državama koje takođe razmatraju neki oblik zabrane su Norveška, Grčka, Danska, Italija i Holandija.