Manipulacije o digitalnom evru ne jenjavaju, ovog puta na redu – Holandija
Holandski parlament nije odbacio učešće u projektu digitalnog evra, niti je ministarka za digitalizaciju Aleksandra van Hufelen potpisala bilo kakav sporazum u Briselu kojim bi prekršila volju zakonodavne vlasti. Projekat digitalnog evra još uvek je u fazi pripreme, bez konačne odluke o njegovom uvođenju.
- Nema dokaza da je holandski parlament zvanično odbacio učešće u razvoju digitalne valute Evropske Centralne banke (CBDC) – digitalnog evra.
- U 2022. i 2023. definisani su uslovi (anonimnost, neprogramabilnost) – ali to nije značilo odbacivanje CBDC, već regulisanje preduslova za uvođenje digitalne valute u Holandiji.
- Ministarka Van Hufelen nije potpisala nikakav konačan „sporazum o ulasku u CBDC“, niti je delovala suprotno zvaničnim politikama.
- Iako su javne konsultacije iz 2021. godine – ne i zvanična anketa svih evropskih građana kako se tvrdi – pokazale određen stepen zabrinutosti oko privatnosti, građani Holandije u većini (67 odsto) izražavaju spremnost da koriste digitalni evro.
- Program digitalnog evra je još u fazi pripreme i ne uvodi se bez zakonodavnog okvira EU.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
U video snimku koji kruži društvenim mrežama, tvrdi se da je holandska ministarka za digitalizaciju Aleksandra van Hufelen, potpisala sporazum o uvođenju digitalnog evra odnosno digitalne valute Evropske Centralne Banke (CBDC – Central Bank Digital Currency) i time „zanemarila volju kako naroda tako i parlamenta“, koji su navodno jednoglasno odbacili taj projekat.
Međutim, analizom i pretragom zapisnika i izveštaja sa zvaničnog sajta holandskog parlamenta (Tweede Kamer), nismo pronašli dokaze da je došlo do takvog zvaničnog glasanja ili donošenja odluke.
Činjenica je da 7. jula 2022. godine holandski parlament usvojio rezoluciju kojom poziva na očuvanje privatnosti građana i sprečavanje takozvane „programabilnosti“ digitalnog evra, ali ne i da se u potpunosti protivi učešću u tom projektu.
Drugim rečima, postavljeni su uslovi, ali nije bilo odbacivanja same ideje.
Dodatno, u oktobru 2023. je podnet predlog rezolucije (motie) kojom su pojedine partije zahtevale da Vlada ne podrži digitalni evro. Međutim, parlamentarna većina (VVD, D66, CDA, PvdA, GroenLinks, ChristenUnie, Volt, Fractie Den Haan) je tu rezoluciju odbacila. Dakle,prdlog je odbijen, što znači da parlament nije doneo zaključak protiv učešća u digitalnom evru – već je nastavljena podrška, uz uslove i nadzor.
Tvrdnja o navodnom postupku ministarke van Hufelen koji zanemaruje volju parlamenta i građana takođe nije istinita. Tačnije, nema dokaza da je Van Hufelen potpisala bilo kakav konačan „ugovor“ ili „obavezujući dokument“ kojim bi Holandija formalno pristupila sistemu digitalnog evra.
Po dostupnim podacima, njeno dosadašnje učešće u forumima EU i digitalnim skupovima bilo je u funkciji nastavka dijaloga o digitalizaciji finansijskog sistema, a u skladu s politikama Evropske unije.
Dakle, ne postoji nijedan valjani ni kredibilan dokaz da je u tim prilikama prekršena volja parlamenta ili građana Holandije.
Druga povezana tvrdnja iz spornog snimka odnosi se na navodnu anketu na nivou cele EU, u kojoj su „svi evropski građani bili izričito protiv digitalne valute“, ali da je Unija svejedno nastavila s projektom.
Evropska centralna banka (ECB) je, zapravo, tokom 2020. i 2021. sprovela javnu konsultaciju – ne anketu – u kojoj su mogli da učestvuju građani, firme i organizacije iz EU. U toj konsultaciji učestvovalo je oko 8.200 ljudi, a većina jeste isticala zabrinutost zbog privatnosti i tražila anonimnost u plaćanju.
No, važno je istaći da ova konsultacija nije bila obavezujući referendum niti se može nazvati anketom svih evropskih građana niti je rađena na statistički reprezentativnim uzorkom.
Prema novijim podacima, pak, poput onih iz istraživanja koje je u aprilu 2025. objavila Centralna banka Holandije (DNB), čak 67 odsto građana navodi da bi koristilo digitalni evro ako bi on postao dostupan.
Dodatno, koncept digitalnog evra podrazumeva uvođenje digitalne verzije novca koju bi izdavala Evropska centralna banka i ne znači ukidanje gotovog novca.
Štaviše, digitalna verzija evra bi predstavljala dodatni, bezbedniji oblik plaćanja, posebno u digitalnim okruženjima.
S obzirom na pad upotrebe gotovine i rast elektronskih plaćanja u poslednjim godinama, ECB istražuje načine na koje bi digitalna valuta mogla da funkcioniše kao sigurna alternativa gotovinskom plaćanju. U toku je pripremna faza započeta 2023. godine a koja bi trebalo da se završi u oktobru 2025. U ovoj fazi, EU institucije razvijaju tehničke, regulatorne i pravne okvire za uvođenje digitalna valute, dok konačna odluka o uvođenju još nije doneta i zavisiće od odluka Saveta EU i Evropskog parlamenta.
Nakon toga, EU institucije će doneti odluku o eventualnom uvođenju digitalnog evra, što bi moglo potrajati godinama.
Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja iz 2023, 94 odsto centralnih banaka širom sveta istražuje mogućnosti digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC).
Teorije zavere oko digitalnog evra često potenciraju pretnje o potpunoj kontroli građana. Privatnost korisnika bi trebalo da bude zaštićena, a identiteti neće biti dostupni ECB-u. O sličnim narativima je Istinomer ranije pisao, podsećajući da digitalni evro ne znači ukidanje gotovine niti preuzimanje kontrole nad građanima.
Naslovna fotografija: Canva
