Manipulacija o litijumu i pticama prati fotografija koja je deo – umetničkog projekta
Na društvenim mrežama ponovo se širi fotografija bazena za ispiranje litijuma uz tvrdnju da su ta polja toliko toksična da ptice uginu u roku od nekoliko minuta nakon što slete na njih. Međutim, iako naučni dokazi koji bi potvrdili takve tvrdnje ne postoje, negativni efekat ekstracije litijuma na biodiverzitet je potvrđen u brojnim svetskim studijama.
- Fotografija u objavi prikazuje bazene za isparavanje litijuma, ne „polja smrti“ i deo je umetničkog projekta.
- Nema naučnih dokaza da ptice umiru nekoliko minuta nakon sletanja na bazene sa litijumskom salamurom (produktom ispiranja ovog metala).
- Međutim, iako teze o neurotoksičnosti i izazivanju smrti ptica nakon nekoliko minuta nisu utemeljene u dokazima, rudarenje litijuma zaista može imati ozbiljne negativne posledice po životnu sredinu – posebno kada se ekstrakcije obavlja bez odgovarajuće kontrole.
- Tvrdnja da rudarenje litijuma direktno ubija ptice nije naučno potvrđena, ali su poznati brojni indirektni uticaji koji ugrožavaju čitave ekosisteme, uključujući staništa ptica.
- Objave ocenjujemo kao neutemeljene.
Na društvenim mrežama širi se tvrdnja da su „ptice masovno uginule“, uz sugestiju da je za to direktno odgovoran neurotoksični uticaj litijuma.
„Ovo je polje ispiranja litijuma. Od toga su napravljene baterije vašeg električnog automobila. Toliko je neurotoksično da ptica koja sleti na ovo ugine za nekoliko minuta. Pogodite što radi vašem živčanom sustavu?”, navodi se u jednoj od objava sa spornom tvrdnjom.
Obrnutom pretragom priložene fotografije koja se koristi kao navodni dokaz došli smo do izvornog prikaza radova nemačkog fotografa Toma Hegena iz 2021. godine. Iako je Hegen — dokumentujući pejzaže iz oblasti Salar de Atakama u Čileu, jednom od najvećih svetskih nalazišta litijuma — u svojim radovima kritičan prema eksploataciji prirodnih resursa, on nije izneo tvrdnje o neurotoksičnosti ovih polja niti o smrtnosti ptica.
U intervjuu za Euronews iz 2022. godine, nemački fotograf je rekao:
„Pošto se veliki deo mog rada bavi ekstrakcijom, preradom i upotrebom resursa, zainteresovalo me je kako izgleda tranzicija sektora mobilnosti ka elektromobilnosti“.
***
„Litijum je jedan od ključnih elemenata u proizvodnji (automobilskih) baterija, i želeo sam da fotografišem najveće svetske primere litijumskih isparavajućih polja u takozvanom litijumskom trouglu Čilea, Bolivije i Argentine”, rekao je Hegen.
Njegove fotografije rudnika litijuma Soquimich u pustinji Atakama, kojim upravlja vodeći rudarski operater Sociedad Química y Minera (SQM), deo su njegovog novog projekta The Lithium Series I. New Scientist je povodom ovog umetničkog projekta objavio i članak pod nazivom „Lepota iz vazduha, nevolja na tlu”.
U međuvremenu, Hegen je napravio i drugu seriju ovog projekta sa fokusom na Silver Peak Mine rudnik u američkoj državi Nevada.
Tvrdnja da ptice umiru „u roku od nekoliko minuta“ nakon što slete na litijumske bazene nije zasnovana ni na jednom relevantnom naučnom dokazu.
Iako je poznato da ekstrakcija litijuma ima uticaj na životnu sredinu, naročito na vodne resurse i biodiverzitet, nije naučno niti empirijski potvrđeno da isparavajući bazeni sadrže supstance koje izazivaju trenutno uginuće ptica.
Litijum i životna sredina: šta kažu naučne studije?
Litijum se sve češće u javnosti predstavlja kao „izlaz iz zavisnosti od proizvodnje fosilnih goriva”. Kao najlakši poznati metal na planeti, danas se široko koristi u elektronskim uređajima — od mobilnih telefona i laptopova, do automobila i aviona.
Litijum-jonske baterije su najpoznatije po tome što napajaju električna vozila, koja bi, prema brojnim procenama, između ostalog i Međunarodne energetske agencije (IEA), do 2030. mogla činiti i do 60 odsto prodaje novih automobila. Baterija jednog Tesla Model S automobila, na primer, sadrži oko 12 kilograma litijuma.
Trenutno, potražnja za litijumom je bez presedana i mnogi smatraju da je on neophodan za prelazak na obnovljive izvore energije.
Međutim, iskopavanje ovog hemijskog elementa može biti veoma štetno za životnu sredinu.
Litijum je hemijski reaktivan element koji u visokim koncentracijama može imati negativan uticaj na žive organizme. Višegodišnja upotreba litijumskih soli u industriji i medicini podstakla je istraživanja o njegovoj ekotoksičnosti.
Rudarenje litijuma, naročito u slanim pustinjama Južne Amerike, uključuje isparavanje podzemne vode kako bi se dobio litijum karbonat. Ovaj proces koristi ogromne količine vode — prema nekim procenama, oko 2,2 miliona litara vode za jednu tonu litijuma. U izveštaju organizacije Friends of the Earth se navodi da u oblastima poput Atakame,to ugrožava biljni i životinjski svet, ali i ljudske zajednice koje zavise od istih vodnih resursa.
Rudarenje u „Litijumskom trouglu” (Argentina, Čile, Bolivija) dovodi do smanjenja nivoa podzemnih voda, zagađenja i konflikata sa zajednicama poput one u Toconaou. Ovi efekti uključuju degradaciju zemljišta, gubitak bioraznovrsnosti i klimatske posledice koje mogu uticati i na ptice, iako direktni uzroci mortaliteta ptica nisu eksplicitno identifikovani.
Studija objavljena u časopisu Environmental Science and Pollution Research (2024) pokazala je da litijum može izazvati razvojne poremećaje kod vodenih organizama – uključujući ribe i vodozemce – dovodeći do deformacija i smanjenja populacija.
Još jedno istraživanje (Aral & Vecchio-Sadus, 2008) je pokazalo da prisustvo litijuma u vodi može uticati na reproduktivne sposobnosti određenih vrsta, posebno planktona i vodenih biljaka, čime se narušava lanac ishrane.
Izveštaj iz Čilea (Reuters, 2024) beleži sleganje tla i smanjivanja nivoa podzemnih voda usled eksploatacije litijuma u slanim ravnicama Atakame, što direktno utiče na lokalne zajednice i ekosisteme.
Time Magazine je 2022. pisao o novim tehnologijama za ekstrakciju litijuma u Argentini koje, iako troše manje vode, još uvek nisu dovoljno testirane i mogu imati nepredviđene posledice.
