Kruže opasne dezinformacije o lečenju srebrom
Na društvenim mrežama cirkulišu naučno neutemeljene teze o učinkovitosti redovne konzumacije jonskog srebra. Suprotno spornim navodima, nema dokaza da jonsko srebro leči “sve bakterijske i virusne infekcije”, kao i “sve oblike karcinome i alergije”.
- Srebro se smatra bakteriostatičkim sredstvom, što znači da može sprečiti razmnožavanje i širenje bakterija, što omogućava imunološkom sistemu da lakše eliminiše potencijalno štetne bakterijske patogene. Međutim, ne postoje dokazi da oralno uneto jonsko ili koloidno srebro poseduje ista bakteriostatska svojstva kao lokalno primenjeno srebro. Konzumiranje previše srebra može dovesti do trajnog stanja koje se naziva argirija, a koje uzrokuje da koža postane sivo-plava. Srebro je takođe toksično kada se oralno unosi u dovoljno visokim dozama.
- Nema dokaza da srebro ima pozitivan učinak pri lečenju navedenih bolesti.
- Objave na mrežama ocenili smo kao netačne.
Korisnici Fejsbuka dele teze da je nedavna studija u kojoj je navodno učestvovalo “50 hiljada ispitanika” dokazala da “jonsko srebro leči sve bakterijske i virusne infekcije”, kao i “sve oblike karcinome i alergije”, te da su “farmaceutske kuće izmislile da je srebro otrovno da bi zaštitile svoj profit”.
Ali reč je o naučno neutemeljenim tvrdnjama koje mogu biti opasne po zdravlje. Pretraga ključnih reči iz viralnih objava nije uputila na kredibilne izvore o pomenutoj studiji. Nema dokaza da srebro ima pozitivan učinak pri lečenju bakterioloških i virusnih infekcija, te karcinoma i alergija.
Srebro je prirodni metal koji se nalazi u Zemljinoj kori. Kada se primenjuje lokalno, srebro može inhibirati rast i razmnožavanje bakterija.
Međutim, ne uništava bakterije na način, na primer, na koji to čine antibiotici koji ubijaju bakterije, navodi se, između ostalog, na sajtu Instituta za integrativnu toksikologiju (IIT) Univerziteta države Mičigen.
“Srebro se smatra bakteriostatičkim sredstvom, što znači da može sprečiti razmnožavanje i širenje bakterija, što omogućava imunološkom sistemu našeg tela da lakše eliminiše potencijalno štetne bakterijske patogene. Međutim, ne postoje dokazi da oralno uneto jonsko ili koloidno srebro poseduje ista bakteriostatska svojstva kao lokalno primenjeno srebro”, navodi IIT.
Naučna istraživanja su pokazala da konzumiranje previše srebra može dovesti do trajnog stanja koje se naziva argirija, a koje uzrokuje da koža postane sivo-plava. Srebro je takođe toksično kada se oralno unosi u dovoljno visokim dozama. Iako se joni srebra mogu rastvoriti u vodi, kada se konzumiraju oralno, naučnici su otkrili da se jonsko srebro taloži u širokom spektru organa, što može izazvati negativne zdravstvene posledice.
“Istraživanja o antibakterijskom delovanju srebra potvrđuju da može uništiti neke bakterije u laboratoriji i da ima primenu u medicini, npr. u zavojima za opekotine ili kao premaz za medicinske instrumente, ali ne postoji dokaz da oralno konzumiranje srebra liči bakterijske infekcije kod ljudi”, navodi portal Raskrinkavanje u analizi iste teme.
Toksična svojstva srebra i upozorenja da se supstanca ne uzima kao dodatak ishrani, istaknuta su i na veb stranicama američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Nacionalnog instituta za zdravlje SAD (NIH).
