• Na društvenim mrežama se šire objave da se deca iz Srbije „izvoze u inostranstvo” i sve to uz pomoć Ministarstva za demografiju i brigu o porodici. Sa druge strane, pojedinci pišu da se deca prodaju na „sajmu dece”.
• Činjenica je da postoje agencije akreditovane da učestvuju u procesu usvajanja dece iz brojnih zemalja, pa i iz Srbije.
• Na društvenim mrežama je kao „sajam dece” označena konferencija organizacije ManHavingBabies gde se homoseksualni parovi mogu raspitati o seminarima i surogat majčinstvu.
• Inače, proces usvajanja je dug i potrebno je nekoliko godina da se dobije potrebna dokumentacija, potom da se prođu provere, a onda i dodatno vreme da se eventualno dogovori put u Srbiju.
• Ove objave ocenjujemo kao netačne. 

Na društvenim mrežama TikTok, Fejsbuk i X (Tviter) članovi organizacije Lekari i roditelji za nauku i etiku (LRNE) objavili su video u novembru 2023. godine, koji se ponovo deli na društvenim mrežama, u kom tvrde da se „srpska deca prodaju na tržištu” i da se „izvoze u inostranstvo”.

Nada Gladović iz LRNE objašnjava na snimku koji se deli na Fejsbuku, da se srpska deca „prodaju na tržištu”, pokazujući snimak ekrana dela sajta sa često postavljenim pitanjima, odnosno linkovima koji vode ka sajtu Vlade Srbije.

U snimku sa TikToka (koji se može se naći i na mreži X), Gladović navodi da je Darija Kisić „fingirala” dokument Ministarstva za demografiju i brigu o porodici, kao i da je više srpske dece „izvezeno u inostranstvo” nego što to, navodno, piše u zvaničnom dokumentu Vlade. Gladović se u snimku poziva na podatke sajta za statistike i trendove Statista.

Zvanični dokument iz videa je zapravo odgovor na pitanje nekadašnjoj poslanici Radmili Vasić iz Dveri.

„Sa kojim zemljama Republika Srbija ima ugovor o međunarodnom usvajanju dece, sa kojim tačno agencijama? Koliko je tačno dece i kojim zemljama Republika Srbija dala na usvajanje, kojim parovima — da li se radi o istopolnim zajednicama ili prirodnim porodicama, kao i koliko je dece dato na usvajanje,” pitala je Vasić. (Izvor: steno beleške za Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja, 22. decembar 2022.)

U dokumentu iz videa navodi se, što je tačno, da je Srbija potpisala Konvenciju o zaštiti dece i potvrdila saradnju u oblasti međunarodnog usvajanja koju je donela Haška konferencija za međunarodno privatno pravo i tu nema reči da se srpska deca „prodaju na stranom tržištu“.

Ovu konvenciju su ratifikovale zemlje Evropske Unije, SAD i Ruska Federacija i druge.

U odgovoru ministarke Kisić nekadašnjoj poslanici Radmili Vasić navode se i nazivi agencija koje učestvuju u međunarodnim usvajanjima — između ostalih, Adoptionscentrum, kao i neprofitna agencija Saint Mary International Adoptions. Reč je o agencijama koje porodicama iz Švedske i Sjedinjenih Američkih Država pomažu u procesu usvajanja dece iz Srbije.

Brojevi se ne podudaraju

U snimku Nada Gladović pokazuje dokument Vlade Srbije i kaže da se zvanično, broj dece iz Srbije (14) koja su 2022. usvojena u inostranstvu, ne podudara sa brojem dece usvojene u Švedskoj (130) koji stoji na sajtu Statista.

Proverili smo izvor podataka koji su iskoristili na sajtu Statista, a to je Sveriges officiella statistik (institucija koja vodi zvaničnu statistiku u Švedskoj).

Iako Statista navodi da je broj usvojene dece u Švedskoj u 2022. godine 130, Statistics Sweden, portal švedskog statističkog zavoda, za Istinomer objašnjava da je broj usvojene dece u 2022. godini zapravo bio 10.

Dakle, po podacima iz registra stanovništva švedske poreske agencije broj usvojene dece iz Srbije u Švedskoj nije 130, kako stoji na sajtu Statista, već 10. Od četrnaestoro maloletnika (broj dece na koji se poziva Gladović) koji su usvojeni iz Srbije u inostranstvu, deset je bilo usvojeno u Švedskoj, dok za preostala četiri maloletnika nemamo podatke. Istinomer je zatražio dokument od Vlade na uvid na koji se poziva Gladović, ali do objavljivanja ovog teksta nisu poslali odgovor.

Ne može da se usvoji dete za jedan dan

U spornom videu sa Fejsbuka tvrdi se i da deca mogu da se usvoje jednim dolaskom u Srbiju i sve to za 24 dana. To je još jedna manipulacija.

Kako zapravo funkcionišu međunarodna usvajanja? 

Pre samog dolaska u Srbiju prethodi provera usvojitelja i njihovog doma, skupljanje i višemesečno čekanje dokumentacije, a tek onda dolazi do zakazivanja puta u Srbiju na koje može da se čeka i po nekoliko meseci. Kada potencijalni usvojitelji dođu u Srbiju, proces povezivanja deteta i usvojitelja traje tri i po do četiri nedelje i prati ga Centar za socijalni rad, koji kasnije mora da potpiše saglasnost kako bi se neko dete i usvojilo. Sveukupno, kako navode na sajtu jedne od agencija, proces može da potraje od godinu i po do tri godine.

O uslovima za međunarodna usvajanja, o akreditovanim telima i procedurama detaljnije piše i u Zakonu o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja.

Što se tiče „jednog dolaska u Srbiju”, FakeNews Tragač koji se takođe bavio ovom temom, navodi da Srbija nije jedina koja ima tu mogućnost, već i druge zemlje, a sve to zbog minimalne dužine boravka koji usvojitelji imaju u zavinosti od matične zemlje.

Zoran Milačić iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj objasnio je za FakeNews Tragač da „domaći usvojitelji uglavnom žele zdravo, belo dete”. Agencije o kojima i FNT piše pomažu u usvajanju dece sa različitim razvojno-neurološkim oboljenjima, kao i dece romske nacionalnosti koje domaći usvojitelji ne žele.

A troškovi?

U spornom video snimku, Gladović takođe navodi da se deca „prodaju za 40.000 evra”, što se spominje i u Fejsbuk objavi u kontekstu priče o deci Ane Mihaljice (Ana Mihaljica je majka troje dece iz Novog Sada od koje je Centar za socijalni rad preuzeo starateljstvo nad decom u novembru 2023. godine zbog „neadekvatne brige”, a četiri  meseca kasnije, kako prenosi Insajder, nakon protesta građana (LRNE) i nekoliko dana nakon „molbe” predsednika Srbije, Centar za socijalni rad je vratio starateljstvo majci uz mere korektivnog nadzora). 

Pretragom ključnih reči i obrnutom pretragom ključnih kadrova iz snimka došli smo do sajta Saint Mary International Adoptions.

Na sajtu Saint Mary International Adoptions pronašli smo infomacije da se zaista plaćaju takse za procenu kuće, putni troškovi, ali i takse za druge administrativne stvari tokom procesa usvajanja. To sve zajedno može da dođe do brojke od skoro 40.000 dolara, kao na primer u slučaju usvajanja deteta iz Bugarske.

Deca se ne prodaju na sajmu

Tema „prodaje dece” već se dovodila u vezu sa ukorenjenim teorijama zavere o „sajmu dece za homoseksualne parove” koji se navodno održava svake godine u Briselu.

Na desetine objava smo našli na Fejsbuku o tome, između 2018. godine pa sve do marta ove godine. Jedna od njih koja ima najviše interakcija je podeljena u grupi „Ruske vesti”. 

Ovu teoriju zavere preneo je portal Vaseljenska(.)net, a onda je tu „vest” prenela stranica „Mi – Moj Izbor”, kao i portal Nacionalist.

Temom „sajma dece za homoseksualne parove koji kupu novorođenčad” bavile su se kolege iz redakcija Faktograf iz Hrvatske i Raskrinkavanje iz BiH. Dakle, ne radi se ni o kakvom sajmu, već o konferenciji o roditeljskim mogućnostima za evropske gej muškarce koji organizuje organizacija ManHavingBabies, a koji se održava u Briselu i na kom se mogu dobiti informacije o surogat majčinstvu.

***

Da zaključimo – nije istina da se deca „izvoze” iz Srbije i da se „prodaju za 40.000 dolara”, već agencije Adoptionscentrum i Saint Mary International Adoptions, uz saglasnost Vlade Srbije, posreduju u procesu usvajanje dece iz Srbije. 

Agencija Saint Mary International Adoptions pomaže da se usvoje deca sa Daunovim sindromom, multiplom sklerozom i drugim razvojno-neurološkim oboljenjima, dok Adoptionscentrum sarađuje sa Srbijom i posreduje u usvajanju dece romske nacionalnosti koja u Srbiji dugo čekaju na novu porodicu.

Navodi Nede Gladović da je dovoljan „jedan dolazak u Srbiju” i da za „24 dana” može da se usvoji dete su izvučeni iz konteksta jer sam proces traje od godinu i po do tri godine.

Iz malo drugačijeg ugla iz godine u godinu, kruže dezinformacije o tome da se deca prodaju na sajmu u Briselu. Istina je da se radi o konferenciji organizacije Man Having Babies na kom gej muškarci mogu dobiti informacije o surogat majčinstvu i njihovim seminarima.

Činjenice su da je proces inostranih usvajanje strogo kontrolisan, sa jasnim uslovima i koracima i koristi se kao poslednja opcija, odnosno kada decu zbog nečeg drugačijeg domaći usvojitelji ne žele.