Iako uporna teorija zavere – tvrdnje o kancerogenosti fluorida nisu tačne
U videu koji se širi društvenim mrežama tvrdi se da je fluorid u vodi „dokazano“ uzročnik mutacija ćelija i raka kostiju kod mladih muškaraca. Ova teza je deo šire teorije zavere koju je ranijih godina promovisao Aleks Džouns preko sajta Infowars.
- Video koji tvrdi da je kancerogenosti fluorida „naučno dokazana“ predstavlja neutemeljenu tvrdnju, koja je u suprotnosti sa stavovima relevantnih zdravstvenih institucija.
- Američko udruženje za rak (ACS), Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne nalaze uverljive dokaze da fluorid izaziva rak.
- Više od 50 epidemioloških studija sprovedenih u SAD-u, Japanu, Kanadi, Australiji i Evropi nije pokazalo vezu između fluoridizacije vode i rizika od kancera, uključujući rak kostiju ili testisa.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Tvrdnje o navodnoj kancerogenosti fluorida u vodi deo su višedecenijskih teorija zavere koje potiču još iz sredine 20. veka, ali ih je masovno popularizovao američki teoretičar zavere Aleks Džouns i njegov sajt Infowars prethodnih godina.
U tom narativu, od nedavno ponovo aktuelnom na našem govornom području, fluorid se opisuje kao „industrijski otpad“ koji vlade navodno dodaju u vodu da bi kontrolisale populaciju, izazvale bolesti ili oslabile građane.
Tako se u videu, objavljenom 14. jula na našem govornom području, preuzimaju ove teze i tvrdi da je „naučno dokazano“ da fluorid u vodi izaziva mutacije ćelija i rak. Sporni video je zapravo 15 godina star dokumentarni film Infowars produkcije i Aleksa Džounsa o hrani i navodno „razotkrivenim najvećim tajnama” o hrani. U svom dokumentarcu, Džons, između ostalog, tvrdi da fluorid utiče na smanjenje koeficijenta inteligencije i plodnosti, kao i da utiče na hormone i mozak, što se takođe često pojavljuje u propagandi Infowars-a.
Američko udruženje za rak (ACS) i Američka stomatološka asocijacija demantuju ove tvrdnje. Prema ACS-u, iako su neka ranija istraživanja otvarala pitanje potencijalne povezanosti fluora (što nije isto što i fluorid) i raka kostiju – konkretno osteosarkoma kod dečaka — kasniji, u više navrata ponovljeni radovi, nisu potvrdili ovu povezanost. Višegodišnje populacione studije sprovedene u SAD-u, Velikoj Britaniji i Irskoj nisu pokazale da postoji povećan rizik od raka u oblastima sa flourisanjem pijaće vode.
Američki centar za kontrolu i suzbijanje bolesti ističe da je fluoridizacija vode jedan od najvažnijih javnozdravstvenih uspeha 20. veka, i da se fluorid u dozama koje se koriste u vodi smatra potpuno bezbednim. Takođe naglašavaju da više od 70 godina istraživanja nije pokazalo vezu sa kancerogenim dejstvom. Svetska zdravstvena organizacija i druge međunarodne zdravstvene institucije dele isti stav.
Više od 50 epidemioloških studija sprovedenih u različitim zemljama tokom više decenija (od 1945) nije potvrdilo vezu između fluoridizacije i povećanog rizika od raka. Nema ni dokaza da fluorid izaziva rak testisa kod mladih muškaraca, uprkos tvrdnjama koje se povremeno pojavljuju u alternativnim izvorima i na društvenim mrežama.
Sama tvrdnja da je „naučno dokazano“ da fluorid izaziva mutacije ćelija i rak – ne odgovara činjeničnom stanju. Iako je u nekim ranim laboratorijskim studijama zabeležen porast tumora kod glodara izloženih izuzetno visokim dozama fluora, ti rezultati nisu bili dosledni i nisu potvrđeni u kasnijim istraživanjima na ljudima. Pored toga, doze korišćene u tim eksperimentima višestruko premašuju koncentracije koje se nalaze u javnim sistemima vodosnabdevanja u zemljama koje su se opredelile za flourisanje vode.
Niti jedna relevantna međunarodna institucija — uključujući CDC, WHO, EPA ili Evropske agenciju za bezbednost hrane — ne klasifikuje fluorid kao kancerogen pri koncentracijama u kojima se koristi za javnozdravstvene svrhe.
U Srbiji se flourisanje vode, kao način obezbeđivanja preventivne stomatološko-zdravstvene zaštite stanovništva, definiše Zakonom i to u koncentraciji od najmanje 0,8 do najviše 1,2 miligrama u jednom litru vode.
Dakle, tvrdnja da je fluorid u vodi „naučno dokazano“ uzročnik raka nema uporište u naučnoj literaturi. Radi se o višegodišnjoj teoriji zavere, koju promovišu alternativni mediji poput Infowars, a koja je demantovana kroz brojne studije i od strane svih relevantnih zdravstvenih institucija.
Džons u spornom videu takođe navodi da su nacisti u koncentracionim logorima sistematski koristili natrijum-fluorid kako bi zatvorenike učinili poslušnijima, slabijima ili lakšima za kontrolu. Za takve tvrdnje, pak, ne postoje pouzdani istorijski niti naučni dokazi.
Takođe, stručnjaci iz Muzeja Holokausta ocenjuju tu ideju kao „urbanu legendu“, dok istoričari Holokausta i nacističkih logora ne navode ovo kao poznatu praksu.
Pretraga verodostojne dokumentacije iz nacističkog perioda (nacističkih arhiva, iskaza preživelih ili dokumentovanih eksperimenata) ne potvrđuje takvu zloupotrebu fluorida.
Ova ideja je postala popularna pre svega u konspiracionim krugovima, naročito onima koji se protive fluorisanje vode. Međutim, pogrešna interpretacija medicinakih izvestaja i eksperimenta iz perioda Hladnog rata, doprineli su širenju ovog mita.
