Hilari Klinton nije pozvala na masovnu cenzuru slobode govora, već zaštitu dece na internetu
Klinton je govorila o potrebi za regulacijom tehnoloških platformi u cilju zaštite dece na internetu, a ne o ograničenju javnog izražavanja. Navodna izjava o „cenzurisanju slobode govora“ ne postoji originalnom intervjuu i predstavlja pogrešno i vankontekstualno tumačenje njenih reči.
- Izjava Klinton nije data u avgustu 2025, već u septembru 2024. godine.
- Nije navela da je potrebno „cenzurisati slobodu govora“, već je govorila o potrebi regulacije platformi u kontekstu dečije bezbednosti.
- Citirana rečenica o „potpunoj kontroli“ izvučena je iz konteksta, gde govori o posledicama neregulisane digitalne sfere.
- Tema razgovora bio je Član 230 američkog zakona koji štiti digitalne platforme od odgovornosti za sadržaj korisnika.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
Portal Epoha je u tekstu od 3. avgusta 2025. izneo tvrdnju da je Hilari Klinton „pozvala na masovnu cenzuru“ i izjavila da „ukoliko ne cenzurišemo slobodu govora, gubimo potpunu kontrolu“. Ova teza se proširila i društvenim mrežama.
Međutim, ova tvrdnja se ne zasniva na stvarnom događaju iz tog perioda, niti su reči koje se Klinton pripisuju izgovorene na način na koji su predstavljene.
Obrnutom pretragom ključnih kadrova i ključnih reči iz isečka snimka na koji se tekst poziva dolazimo do izvornog snimka koji potiče iz septembra 2024. godine.
Reč je o razgovoru Klinton sa novinarom CNN-a Majklom Smerkonišem kojeg je on, nakon tvrdnji o navodnom pozivu na cenzuru, objavio u celosti na svom YouTube kanalu i Facebook stranici, 28. septembra 2024.
„Ceo video sa sekretarkom Klinton o Članu 230, koji su mnogi protumačili kao poziv na cenzuru. Ja ne. Čuo sam je kako se zalaže za zaštitne ograde za zaštitu naše dece”, naveo je Smerkoniš u opisu objavljenog intervjua.
U rečenici koju i portal Epoha ističe kao dokaz „zazivanja cenzure“ se navodi: „Ako platforme… ne moderiraju i ne prate sadržaj, izgubili smo potpunu kontrolu.“
No, iz same strukture razgovora jasno je da Klinton ne govori o kontroli slobodnog govora, već o potrebi uklanjanja imuniteta tehnološkim gigantima kada se radi o štetnom, nezakonitom ili opasnom sadržaju — poput dečije pornografije i pretnji nasiljem.
U spornom razgovoru koji je vođen povodom promocije knjige Hilari Klinton, ona se, dakle, osvrnula na štetne efekte društvenih mreža po mentalno zdravlje dece, govoreći kako su ona neretko „zavisna od ekrana“, da sve češće pate od anksioznosti i depresije, kao i da je, tim povodom, potrebno uvesti odgovarajuće mehanizme nadzora nad digitalnim prostorom.
Klinton se eksplicitno pozvala na ukidanje ili redefinisanje Člana 230 američkog Zakona o pristojnosti u komunikacijama (Communications Decency Act), koji štiti internet platforme od pravne odgovornosti za sadržaj koji postavljaju korisnici. Zakon je već dugo predmet debate u SAD, a Klinton se pridružuje nizu političara koji smatraju da su te zaštite danas zastarele i omogućavaju društvenim mrežama da izbegnu odgovornost za ozbiljne posledice po korisnike.
Nijedan deo njenog izlaganja ne sugeriše ukidanje slobode govora, već potrebu za regulacijom sadržaja koji može imati direktne posledice po bezbednost i mentalno zdravlje dece. U nastavku intervjua Klinton dodaje da je reč o opasnostima kao što su dečija pornografija i nasilne pretnje, što daje dodatan kontekst njenim izjavama i stavu.
