Hantavirus na mrežama procenjen kao „novi supervirus“, ali i kao „mišja groznica“

Tvrdnja da je hantavirus „stara poznata mišja groznica pod drugim imenom“ proširila se našim govornim područjem nakon vesti o slučajevima hantavirusne infekcije na kruzeru MV Hondius u južnom Atlantiku. U objavama se dodatno sugeriše da mediji i zdravstvene institucije preuveličavaju opasnost, jer je, kako se tvrdi, reč o bolesti koja je i ranije bila poznata kao mišja groznica.

Međutim, iako je tačno da mišju groznicu izazivaju hantavirusi, reč je o grupi virusa, a ne o samo jednoj varijanti virusa. Naime, različite vrste hantavirusa mogu izazvati različite bolesti, imaju različitu geografsku rasprostranjenost i ne ponašaju se isto u epidemiološkom smislu.

U Srbiji se pod nazivom „mišja groznica“ najčešće misli na hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom. Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objašnjavaju da je hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom, poznata kao mišja groznica, akutna virusna bolest prirodnih žarišta. Prema Batutu, ona se bitno razlikuje od drugih hemoragijskih groznica po tome što nema interhumani prenos, odnosno ne prenosi se sa čoveka na čoveka.

Batut je, povodom aktuelnih vesti o hantavirusu, naveo i da se hantavirusne infekcije najčešće ispoljavaju u dva osnovna oblika – kao hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom i kao hantavirusni plućni sindrom. U Srbiji je, prema podacima koje je Batut objavio, u poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom.

To, međutim, ne znači da je svaki hantavirus isti kao uzročnici mišje groznice koji se javljaju na našem području. Kod mišje groznice u Srbiji bitan je kontakt sa zaraženim glodarima ili njihovim izlučevinama, naročito u prirodnim žarištima, šumama, zapuštenim objektima, podrumima, tavanima, vikendicama i drugim prostorima u kojima se može naći kontaminirana prašina. Bolest se ne prenosi među ljudima, što je važna razlika u odnosu na Andski virus.

Andski virus, koji je identifikovan u klasteru povezanom sa kruzerom MV Hondius, pripada istoj široj grupi virusa, koji nisu isto što i hantavirusi koji kod nas izazivaju mišju groznicu. On se povezuje sa hantavirusnim plućnim sindromom, retkom, ali teškom respiratornom bolešću. Za razliku od hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom, kod koje su u prvom planu bubrezi, kod hantavirusnog plućnog sindroma značajan problem predstavlja zahvatanje pluća i razvoj teške respiratorne kliničke slike.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u izveštaju o klasteru povezanom sa kruzerom MV Hondius potvrdila da je reč o Andskom hantavirusu. SZO dodatno ističe da je Andski virus jedini hantavirus za koji je potvrđen ograničen prenos sa čoveka na čoveka, i to najčešće u okolnostima bliskog i produženog kontakta sa obolelom osobom.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) je takođe naveo da je 2. maja obavešten o klasteru teške respiratorne bolesti na kruzeru MV Hondius, kao i da je virus identifikovan kao Andski hantavirus. ECDC opisuje slučaj kao situaciju koja se prati i ažurira, a ne kao dokaz da se radi o novoj pandemiji.

Ni tvrdnja iz spornih objava da zdravstvene institucije „dižu paniku“ ne odgovara činjenicama niti dostupnim medijskim i instutucionalnim informacijama. Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović izjavila je za RTS da u Srbiji nema razloga za zabrinutost u vezi sa slučajem na kruzeru, između ostalog zato što nije bilo putnika iz Srbije na tom brodu. Istovremeno, ukazala je da u Srbiji postoje hantavirusne infekcije karakteristične za ove krajeve, odnosno oblik koji napada bubrežni sistem.

Drugim rečima, trenutni javnozdravstveni odgovor ne počiva na tvrdnji da je reč o novom „supervirusu“ ili početku pandemije, već na razlikovanju dva nivoa rizika, poznatog, lokalnog rizika od mišje groznice u Srbiji i posebnog slučaja Andskog virusa na kruzeru, koji ima drugačiji klinički i epidemiološki profil.