Građanski postupak iz Holandije nastavlja da se zloupotrebljava za širenje dezinformacija o Bil Gejsu i SZO
U članku objavljenom na portalu Epoha tvrdi se da se 6. avgusta nastavlja suđenje protiv Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Bila Gejtsa zbog pandemijskog sporazuma, uz navode da taj dokument omogućava hapšenja građana. Ove tvrdnje su neosnovane — u pitanju je građanska tužba pred sudom u Hagu, a sam sporazum je još u fazi pregovora i ne daje nikakva represivna ovlašćenja SZO.
- Građanska tužba u Holandiji protiv SZO i Bila Gejtsa nije krivični postupak, niti je Gejts optužen za bilo kakav zločin.
- Nema potvrde da je datum 6. avgust 2025. relevantan za nastavak procesa — izvor te informacije je isključivo formular za prijavu kolektivne tužbe, ne zvanični dokument suda.
- SZO pandemijski sporazum je nacrt međunarodnog sporazuma u razvoju i ne uključuje ovlašćenja za hapšenja, prisilu ili delovanje „globalne policije“.
- Sporazum još nije usvojen niti je stupio na snagu — rasprave su bile planirane za maj 2025, ali nije poznat konačan tekst niti postoji njegova ratifikacija.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
U članku sa portala Epoha od 23. jula tvrdi se da će se 6. avgusta 2025. u Hagu, „nastaviti suđenje“ protiv SZO i Bila Gejtsa zbog pandemijskog sporazuma. U tekstu se implicira da su u pitanju ozbiljne pravne optužbe koje mogu dovesti do „raskrinkavanja“ globalne agende vezane za pandemije.
Međutim, analiza dostupnih izvora i pravnih činjenica ukazuje da su tvrdnje iz teksta neutemeljene.
Štaviše, tužba na koju se članak poziva nije krivična optužnica, već građanski postupak pred Okružnim sudom u Hagu (Rechtbank Den Haag), koji je u julu 2023. godine pokrenula holandska organizacija Fondacija za akciju protiv pandemijskog sporazuma (Stichting Pandemieverdrag actie). Tužba je podneta protiv holandske države, SZO, Bila Gejtsa i drugih subjekata, a zasnovana je na tvrdnjama da bi predloženi pandemijski sporazum, navodno, mogao ugroziti osnovna prava građana.
Građanski postupak (uključujući i kolektivne tužbe) pokreće privatni pojedinac ili grupa, ne država. Cilj je ostvarivanje naknade (materijalne) štete, obustava nekog postupka, zabrana, restitucija ili zaštita prava — bez namere za krivično gonjenje protiv tuženog lica.
Krivična optužnica pokreće se kada tužilaštvo tereti osobu ili organizaciju za krivično delo, kao što su prevara, zločin protiv čovečnosti, ubistvo i slično. Ovim se sudi o krivici i krivičnoj odgovornosti, a moguće sankcije uključuju zatvorsku kaznu ili druge stroge kaznene mere.
U odluci od 16. oktobra 2024. sud je konstatovao da ima jurisdikciju da razmatra određene aspekte ovog građanskog postupka, ali nije prihvatio većinu zahteva tužilaca. Gejts, dodatno, nije optužen ni za jedno krivično delo, niti postoji bilo kakav postupak koji bi imao težinu međunarodne krivične optužnice. Terminologija iz članka — poput „optužnica“ i „suđenje“ — sugeriše krivični kontekst koji ovde ne postoji.
Što se tiče navodnog datuma — 6. avgusta — jedini trag te informacije nalazi se u formularu za prijavu za učešće u kolektivnoj tužbi na sajtu Bond Overheidszaken. Međutim, formular ne predstavlja zvanični dokument suda, niti potvrđuje navodno zakazanu raspravu. Bez konkretne sudske evidencije ili javnog poziva, ne može se tvrditi da se „suđenje nastavlja“ tog datuma.
Tvrdnja da bi demisionarna (tehnička) holandska vlada mogla tajno potpisati pandemijski sporazum sa WHO-om bez saglasnosti parlamenta ne oslanja se na činjenice ni dosadašnju političku praksu. Iako takva vlada formalno ima ovlašćenje da potpisuje međunarodne ugovore, praksa nalaže da se osetljive i kontroverzne odluke odlažu dok se ne formira nova vlada, a nema dokaza da je planirano bilo kakvo potpisivanje mimo saglasnosti parlamenta. Izjave o navodnim „tajnim planovima“ i „strahu građana“ ostaju neosnovane i bez konkretne potvrde.
Dodatno, Zastupnički dom Holadnije (Tweede Kamer), suprotno tvrdnji iz spornog članka, nije bio izričito protiv pandemijskog sporazuma. Zajedno s 10 drugih zemalja, Vlada Holandije je na Glavnoj skupštini SZO u maju 2025. bila uzdržana po ovom pitanju, a po želji Zastupničkog doma. Iako su postojali otpor i kritike, ne može se tvrditi da je parlament jasno i formalno odbacio učešće u Sporazumu.
Sporazum o pandemiji i navodna ovlašćenja SZO-a
U spornom članku se dodaje da bi SZO kroz i Pandemijski sporazum dobio globalnu moć, uključujući ovlašćenje za hapšenja građana, uvođenje karantina i obavezne mere vakcinacije pod pretnjom kazne. Ove tvrdnje, bez utemeljenja u realnosti, su u nekoliko navrata bile predmet analiza Istinomera.
Nacrt SZO Pandemijskog sporazuma i predložene izmene Međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR) su predmet višestranih pregovora između zemalja članica SZO. Cilj ovih dokumenata jeste unapređenje globalnog odgovora na buduće pandemije, koordinacija informacija, distribucija vakcina i jačanje javnog zdravlja.
Prema izveštajima samih pregovarača, dokument ne uključuje ovlašćenja koja bi omogućila SZO da nameće mere unutar zemalja ili da koristi silu. SZO ostaje tehničko telo koje daje preporuke, a države članice zadržavaju suvereno pravo da sprovode ili odbace te preporuke kroz sopstveno zakonodavstvo.
Dakle, nema dokaza ni u jednom zvaničnom dokumentu, nacrtu sporazuma ili izveštaju sa pregovora da bi SZO dobio ovlašćenja za sprovođenje hapšenja, zatvaranja ili primenu policijske sile.
