Govor predsednice Evropske centralne banke iskorišćen za konspirativni narativ o „digitalnom ropstvu“
Rečenica iz objava o „frustraciji demokratskim procesima“ Kristin Lagard, predsednice Evropske centralne banke, izvučena je iz konteksta. Lagard zapravo govori o sporosti birokratskih procedura unutar EU u odnosu na brze tehnološke promene, a ne o podrivanju demokratskog sistema. Ranije izjave u kojima je tražila ubrzanje zakonskog procesa za digitalni evro odnose se na tehničke i regulatorne rokove, a ne na negiranje demokratije.
- Tvrdnja o navodnoj „frustraciji demokratskim procesima“ u kontekstu „kočenja“ digitalnog evra potiče iz govora Kristin Lagard, predsednice Evropske centralne banke, na 4. Međunarodnoj konferenciji o monetarnoj politici, održanoj 2. oktobra 2025. u Helsinkiju.
- Lagard je govorila o globalnim ekonomskim pritiscima i o tome kako politička neizvesnost može otežati sprovođenje monetarne politike, ali i o potrebi da se ubrzaju ekonomske i zakonodavne reforme u EU, ne o ukidanju demokratije.
- Deo o „frustraciji demokratskim procesima“ Lagard nije eksplicitno izgovorila već je izvučen iz konteksta i zloupotrebljen u svrhu narativa o „digitalnom ropstvu“ i totalnoj kontroli građana putem digitalnog novca.
- Ranije ove godine Lagard je zaista kritikovala spori zakonodavni proces EU u vezi sa uvođenjem digitalnog evra, ali u okviru institucionalne rasprave, a ne u smislu podrivanja demokratije.
- Objavama nedostaje kontekst.
Na društvenim mrežama i pojedinim portalima, uključujući hrvatski sajt Epoha, deli se tvrdnja da je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard navodno priznala da su „demokratski procesi prepreka“ i da ona izražava frustraciju što takva praksa „previše koči njenu misiju ubrzanja uvođenja digitalnog evra“. U tekstu sa portala Epoha se dodaje da takav stav predsednice ECB predstavlja „jasan primer kako briselske elite jedva čekaju da oduzmu poslednje ostatke suvereniteta pojedinim narodima i uspostaviti jedinstvenu superdržavu u kojoj će odluke donositi isključivo neizabrana Europska komisija“.
Lagard je o ovoj temi govorila odgovorajući na pitanje iz publike nakon polučasovnog obraćanja 30. septembra 2025. godine u Helsinkiju, na 4. Međunarodnoj konferenciji o monetarnoj politici u organizaciji Banke Finske. Lagard nije govorila o ukidanju demokratije niti o digitalnom ropstvu, već o izazovima u vođenju ekonomske politike u uslovima rastuće geopolitičke nestabilnosti. Integralna verzija izlaganja Lagard, dostupna je na YouTube kanalu konferencije kao i na kanalu „EU Debates Live“, a tokom koga je predsednica ECB razmatrala kako geopolitičke tenzije, inflacija, rast troškova energije i promena globalnih trgovinskih tokova komplikuju sprovođenje monetarne politike.
Deo koji je izvučen iz konteksta odnosi se na njenu rečenicu o navodnoj „frustraciji demokratskim procesima“ koju Lagard, u toj formulaciji nije ekplicitno ni izrazila. Osim toga, u nastavku njenog odgovora, koji je u viralnom objavama izostavljen, ona izražava zabrinutost da bi Evropa, ukoliko ne ubrza svoj institucionalno-administrativni ritam, mogla zaostati za globalnim promenama i tehnološkim napretkom. Lagard kao primer toga navodi projekat digitalnog evra, koji zbog duge zakonodavne procedure još nije uveden, naglašavajući da je važno da se takvi procesi odvijaju brže, ali uz očuvanje ispravnosti i institucionalnih standarda.
U svom obraćanju Kristin Lagard nije govorila o ukidanju demokratije, već o sporosti evropskih institucija u donošenju ekonomskih odluka i sprovođenju reformi. Kada je pomenula „frustraciju”, Lagard je jasno naglasila da misli na birokratske prepreke i višestepene procedure koje usporavaju donošenje odluka u Evropskoj uniji u jeku ubrzanih tehnoloških promena, ne na demokratiju.
Isečak je potom preuzet u konspirativnim krugovima i prikazan kao „priznanje“ o planu Evropske centralne banke da ukine demokratiju i uvede „digitalno ropstvo“ kroz digitalni evro. Takve tvrdnje deo su šireg narativa prisutnog u prethodnim godinama, prema kojem digitalni evro i digitalni novčanik (EUid Wallet) navodno predstavljaju instrument globalne kontrole stanovništva.
Evropska centralna banka je više puta naglašavala od 2020. godine da bi digitalni evro bio dopuna, a ne zamena za gotovinu, uz stroge garancije zaštite privatnosti korisnika. Ni u jednom dokumentu ECB-a, niti u govorima Kristin Lagard, ne postoji naznaka o „digitalnom ropstvu“ ili ograničavanju ličnih sloboda.
Ovo nije prvi put da je Lagard komentarisala sporost određenih evropskih legislativnih procedura. Rojters je 23. juna 2025. izvestio da je predsednica ECB-a pozvala evropske zakonodavce da ubrzaju usvajanje zakona o digitalnom evru, jer, kako je tada rekla, proces „kasni“ u odnosu na plan. Slično je i Euronews u februaru 2025. preneo njen apel da se „pojačaju napori“ na uspostavljanju zakonskog okvira, ističući da digitalni evro treba da bude podrška finansijskoj stabilnosti i zaštiti evropske monetarne suverenosti. U oba slučaja, njene izjave tumače se kao institucionalni pritisak u okviru redovne procedure EU, a ne kao osporavanje demokratskih principa.
„Mi (Evropljani) se moramo suočiti s činjenicom da se promene danas odvijaju mnogo brže nego pre dvadeset godina. Mislim da brzina kojom razmatramo zakone i predlažemo zakonodavstvo, kao i brzina kojom se politički lideri organizuju, mora biti znatno veća.
Ne želim previše da komentarišem: prvo, mi nismo radili ovu analizu da bismo zaključili da je samo 11 odsto sprovedeno. Vidimo da je mnogo toga u procesu sprovođenja i da se dosta radi na tome. Sama mogu da posvedočim da postoji zamajac. Prisustvovala sam dovoljnim brojem sastanaka Evropskog saveta i sednica Evropske komisije da bih videla da momentum postoji.
Ali svi smo mi žrtve sopstvenog nasleđa, kompleksnih procedura i demokratskog procesa, na koji s pravom smo ponosni – ali koji nas ponekad može usporiti, u trenucima kada je brzina procesa zaista od ključnog značaja.
Podeliću s vama jednu ličnu frustraciju: kada sam pre šest godina započela svoj mandat, bila sam odlučna da poguram projekat digitalnog evra i da obezbedimo da evropski novac bude digitalno „usidren' u centralnoj banci. S obzirom na to koliko taj proces traje – trenutno se čeka odluka Evropskog parlamenta – biće da ću ja već otići sa funkcije, drugim rečima, moj mandat će isteći do trenutka kada digitalni evro zaista bude uveden. To je zaista previše vremena.
Naravno, potrebno je vreme da se stvari urade kako treba, bilo da je reč o digitalnom evru, o sekuritizaciji, tržištu kapitala ili bankarskim reformama. Ali moramo da se ubrzamo. Moj apel je da se razume koliko brzo reforme i promene moraju da se dešavaju. Jer ne želimo da zaostanemo (u odnosu na tehnološke promene) – ja ne želim.“
