Gejts ne kontroliše podzemne vode, niti Microsoft zagađuje otpadom
Tvrdnje da Bil Gejts poseduje zemljište iznad najvažnijih podzemnih voda u SAD-u, dok Microsoft ubrizgava „ljudski otpad“ ispod tih izvora, ne zasnivaju se na proverljivim činjenicama. Ne postoje dokazi da Gejts ima strateški uticaj na vodne resurse, niti da Microsoftov projekat s kompanijom Vaulted Deep ugrožava pijaću vodu. U pitanju su dezinformacije koje povezuju nepovezane aktivnosti radi jačanja narativa o „kontroli nad osnovnim resursima života“.
- Bil Gejts jeste trenutno najveći privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD, ali i to iznosi manje od 0,1 odsto ukupne obradive površine u ovoj zemlji.
- Ne postoje dokazi da njegovo zemljište obuhvata „ključne“ vodonosnike, niti da ima ekskluzivna prava na korišćenje podzemnih voda.
- Microsoft jeste potpisao ugovor s kompanijom Vaulted Deep radi ubrizgavanja biosmeše (obrađenog otpada) duboko ispod zemlje kao deo klimatske politike.
- Projekat je zamišljen kao metod smanjenja emisija ugljen-dioksida i metana i sprovodi se pod strogim tehničkim i geološkim nadzorom.
- Ne postoje podaci da se ubrizgavanje otpada vrši ispod zemljišta koje poseduje Gejts.
- Tvrdnje iz teksta predstavljaju mešavinu dezinformacija, pravnih nepreciznosti i klasičnih teorija zavere.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
U tekstu objavljenom na portalu Nulta tačka i objavama na društvenim mrežama, sugeriše se da se iza navodnih pozitivnih klimatskih ciljeva krije pokušaj kontrole osnovnih resursa, hrane i vode. Kroz kombinovanje više nepovezanih informacija – o vlasništvu nad zemljištem, tehnologijama prerade otpada i izjavi bivšeg direktora Nestléa – stvara se utisak o globalnoj zaveri, bez uporišta u proverljivim činjenicama.
Istina je da je Bil Gejts, u poslednjih deset godina postao vlasnik poljoprivrednog zemljišta preko firmi kao što su Cascade Investments i Cottonwood Ag Management. Danas se procenjuje da poseduje oko 242.000 do 275.000 ari (oko 98 000–112 000 hektara), rasutih širom više saveznih američkih država. Ipak, to čini tek mali deo (manje od 0,1 odsto, tačnije oko 0.027 odsto) ukupne obradive površine SAD-a, koja iznosi oko 900 miliona ari ( oko 363 hektara).
Pritom, nijedna nezavisna analiza – uključujući one koje su radili The Land Report, Reuters i Flatwater Free Press – nije pronašla dokaze da Gejtsovo zemljište pokriva „ključne podzemne izvore“ niti da poseduje ekskluzivna prava na korišćenje vode. Naprotiv, pristup podzemnim vodama u SAD-u strogo regulišu lokalne vlasti i zavisi od vodnih prava i dozvola koje važe jednako za sve vlasnike.
Povezivanje tog vlasništva sa projektom Microsofta i kompanije Vaulted Deep iz tvrdnji Nulte Tačke dodatno je problematično.
Naime, Gejts je napustio upravljačke funkcije u Microsoftu još 2008, a iz odbora se povukao 2020. godine. Microsoft je nezavisno od Gejtsa ušao u projekat sa kompanijom Valted Deep, u okviru kojeg će u narednih 12 godina finansirati ubacivanje oko 4,9 miliona tona organskog otpada u duboke geološke slojeve na dubini od oko 1.500 metara. Radi se o primeni takozvane bioslurry tehnologije, koja se sastoji od obrađene mešavine stajnjaka, kanalizacionog otpada i ostataka iz prehrambene industrije.
Prema izjavama izvršne direktorke kompanije Vaulted Deep, Džulije Rajhelštajn, ovakvo ubrizgavanje predstavlja način da se emisije stakleničkih gasova smanje, jer se otpad ne razlaže na površini, čime se izbegava oslobađanje ugljen-dioksida i metana, ali i zagađenje reka i zemljišta. Tehnologija se sprovodi u skladu sa standardima dubokog ubrizgavanja, sličnim onima koji se koriste za industrijski otpad, i obavlja se ispod nepropusnih stenskih slojeva. Do sada nije zabeležen nijedan incident koji bi ukazivao na zagađenje pijaćih voda.
Važno je istaći i da je fondacija Bila i Melinde Gejts u prošlosti finansirala razvoj uređaja poznatih kao OmniProcessor, koji služe za preradu fekalnog otpada u čistu vodu, energiju i pepeo u nerazvijenim sredinama. Ovi projekti imaju za cilj unapređenje sanitarnih uslova, a ne zagađenje ili kontrolu resursa.
Dodatno, Nulta tačka koristi i elemente manipulacije putem „krivice asocijacijom“, tačnije, ubacuje tvrdnje koje je nekada izgovorio bivši direktor Nestléa, Peter Brabek-Letmat, o vodi kao tržišnom resursu i implicira povezanost s Gejtsom i BlackRockom, iako takva direktna veza nije dokumentovana. Slični konspiracioni narativi u vezi sa Gejtsom – od vakcina, do kontrole prehrambene hrane i vode i klimatskim promenama – bili su čest predmet analize Istinomera u prethodnom periodu.
