Francuska ne planira prisilno preusmeravanje štednje građana u vojsku
Tvrdnja da novi francuski premijer Sebastijan Lekornu planira da prisilno preusmeri štednju građana u vojnu industriju nije tačna. Vlada je do sada predstavila dobrovoljne mehanizme ulaganja, uključujući fond od oko 450 miliona evra kojim upravlja Bpifrance, državna razvojna banka Francuske.
- Ministar oružanih snaga, a od septembra 2025. i novi premijer, Sebastijen Lekornu najavio je ideju mobilizacije štednje građana kroz dobrovoljne fondove za podršku odbrani.
- Vlada i Bpifrance pokrenuli su fond od 450 miliona evra dostupan građanima sa minimalnim ulogom od oko 500 evra.
- Postoje parlamentarni predlozi da se deo sredstava iz regulisanih štednih proizvoda oslobođenih poreza i doprinosa usmeri ka odbrambenim industrijama, ali oni nisu prošli ustavne i proceduralne prepreke.
- Nema zakona koji bi automatski ili prisilno preusmerio privatnu štednju građana.
- Objavama nedostaje kontekst.
Na društvenim mrežama se proširila tvrdnja da novi francuski premijer planira da štednju građana preusmeri u vojsku. U pojedinim objavama se, između ostalog, navodi:
„Zvuči li vam ovo poznato? Francuski premijer Lecornu želi usmeriti štednju građana u vojnu industriju putem tzv. „patriotskih ulaganja“. Zvanično se obećava prinos, no u stvarnosti novac odlazi u ratnu opremu bez stvarne ekonomske vrednosti. Kritičari to vide kao preraspodelu odozdo prema gore, koja smanjuje blagostanje umesto da ga stvara.”
Međutim, teza da Francuska planira da preusmeri štednju građana u vojnu industriju se bazira na netačnom tumačenju izjava francuskih zvaničnika i zakonodavnih inicijativa.
Sebastijan Lekornu, koji je 9. septembra 2025. imenovan za novog premijera Francuske nakon što je parlament izglasao nepoverenje prethodnoj vladi, u više navrata je u prethodnim mesecima govorio o „mobilizaciji štednje“ građana. Međutim, Lekornu je jasno naglašavao je da je reč o dobrovoljnom učešću Francuza da investiraju u proizvode koji podržavaju domaću odbrambenu industriju, a ne o prisilnom oduzimanju sredstava.
Konkretna mera koja je već pokrenuta jeste fond kojim upravlja državna razvojna banka Bpifrance, vredan oko 450 miliona evra. Taj fond omogućava ulaganja građanima, uz minimalne uloge od oko 500 evra. Reč je dakle o investicionom proizvodu sa rokom i rizikom, a ne o obaveznom transferu novca građana.
Postoje i parlamentarni predlozi da se deo sredstava iz regulisanih štednih proizvoda oslobođenih poreza i doprinosa (Livret A i LDDS) usmeri ka odbrambenim preduzećima. Livret A i LDDS su najpopularniji oblici štednje u Francuskoj, namenjeni građanima, sa ograničenim iznosima i regulisanim kamatama koje su oslobođene poreza. Međutim, raniji pokušaji tog tipa su odbijeni od strane Ustavnog saveta kao „cavalier budgétaire“, odnosno neprikladni budžetski dodaci bez jasnog pravnog osnova. To znači da bi svako obavezno usmeravanje štednje moralo da prođe strogu zakonsku i ustavnu proceduru, koja trenutno ne postoji.
