Dezinformacije o poreklu praznika Noć veštica oživljavaju u isto vreme

Na Fejsbuku se dele teze da je poreklo praznika Noć veštica “povezano sa satanizmom”, te da se “u noći 31. oktobra okultni i satanistički krugovi širom sveta okupljaju izvodeći opasne rituale”.

Činjenica je, međutim, da se u kredibilnim istorijskim izvorima o poreklu praznika Noć veštica ne pominje satanizam.

Noć veštica se obeležava svake godine 31. oktobra i praznik je poznat po svom “paganskom poreklu i hrišćanskim korenima, kao i po sekularnim tradicijama”, prema podacima enciklopedije Britanika.

Veruje se da je Noć veštica povezana sa festivalom Samain koji se obeležavao među Keltima drevne Irske. Kelti, koji su pre dve hiljade godina živeli uglavnom na teritoriji današnje Irske, Ujedinjenog Kraljevstva i severne Francuske, slavili su novu godinu 1. novembra, prema informacijama na sajtu History.com.

“Ovaj dan je obeležavao kraj leta i žetve i početak mračne, hladne zime – doba godine koje je često bilo povezano sa ljudskom smrću. Kelti su verovali da se u noći pre nove godine granica između sveta živih i mrtvih briše. U noći 31. oktobra slavili su Samain, kada se verovalo da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju. Pored toga što je izazivalo probleme i oštećivalo useve, Kelti su verovali da prisustvo natprirodnih duhova olakšava Druidima, ili keltskim sveštenicima, da predviđaju budućnost. Za narod koji je u potpunosti zavisan od promenljivog prirodnog sveta, ova proročanstva su bila važan izvor utehe tokom duge, mračne zime. Da bi obeležili ovaj događaj, Druidi su gradili ogromne svete lomače gde su se ljudi okupljali da spaljuju useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. Tokom proslave, Kelti su nosili kostime, obično napravljene od životinjskih glava i koža, i pokušavali su da jedni drugima proriču sudbinu. Kada se proslava završila, ponovo su zapalili vatru na svojim ognjištima, koju su ranije te večeri ugasili, od svete lomače kako bi se zaštitili tokom predstojeće zime”, navodi se na sajtu History.

Tokom vekova, Noć veštica je akumulirala razne tradicije, sujeverja i simbole.

Vremenom su se keltski običaji spojili s hrišćanskim tradicijama i preneli u Englesku i Irsku, pišu portali Faktograf i Raskrinkavanje u analizama iste teme. Tokom 19. veka irski imigranti su te običaje doneli u SAD, gde je Noć veštica postala sekularni, zabavni praznik.

U većem delu Evrope i Severne Amerike, obeležavanje Noći veštica danas uglavnom nije povezano sa religijom i obeležava se kroz zabavne aktivnosti.

Suprotno spornim navodima, pomenuti praznik nema veze sa satanizmom.

***

U pojedinim mestima u Srbiji sačuvani su običaji maskiranja, a “Bele poklade dan su maškara i povorki, kada se po selima, obično mladići i dečaci, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu.” (Izvor: BBC)

“Poreklo Poklada vezano je za pagansko obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, koje je hrišćanska crkva prihvatila i prilagodila. Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede”, piše BBC.