Dezinformacije o medijskom izveštavanju o masovnom ubici iz Australije

Australijska policija i zvaničnici su opisali napad na plaži Bondi u Sidneju, u kojem je ubijeno 15 ljudi i ranjeno desetine drugih, kao “teroristički” i saopštili da su napadači bili “motivisani ideologijom Islamske države”. Australijske vlasti su identifikovale napadače kao Sadžida Akrama (50), koga je policija ubila, i njegovog sina, Navida Akrama (24), koga su policajci ranili, ali je preživeo.

Tim povodom, na mrežama u regionu su se proširili navodi da “zapadni mediji masovnog ubicu iz Australije Brentona Taranta nikada nisu nazvali teroristom jer nije bio musliman”. Ali reč je o dezinformaciji.

Australijanac Brenton Tarant je u napadu 15. marta 2019. godine ubio 51 osobu u džamijama u Krajstčerču na Novom Zelandu. U avgustu 2020. godine Tarant je osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Izricanje kazne Tarantu bila je prva osuđujuća presudu za terorizam u istoriji Novog Zelanda. 

Suprotno navodima sa društvenih mreža, Tarant je u brojnim medijskim izveštajima zapadnih medija okarakterisan kao “terorista”.

U članku iz avgusta 2020. godine, CNN u naslovu navodi da je “terorista u džamiji u Krajstčerču na Novom Zelandu osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta”.  U tekstu CNN dalje piše da će “ekstremno desničarski terorista koji je ubio 51 muslimanskog vernika u najgoroj masovnoj pucnjavi u modernoj istoriji Novog Zelanda provesti ostatak života u zatvoru bez mogućnosti uslovnog otpusta”.

ABC u članku iz avgusta 2020. godine takođe navodi da će “ekstremno desničarski terorista Brenton Tarant biti zatvoren bez mogućnosti da ikada izađe iz zatvora, što je prvi put u pravnoj istoriji Novog Zelanda da je primenjena najstroža kazna”.

Gardijan u tekstu iz maja 2022. godine o istrazi o napadu u Krajstčerču koja će ispitati da li je “australijski terorista” radikalizovan na mreži, više puta oslovljava Taranta “teroristom”.

U članku iz maja 2024. godine, BBC piše da je “Edvard Grifits koji je belog suprematistu koji je ubio 51 osobu u dve džamije nazvao ‘herojem’ proglašen krivim za teroristička dela”. Prema izveštaju BBC “Edvard Grifits je poslao ljudima snimke terorističkih napada u Krajstčerču na Novom Zelandu 2019. godine, rekavši da bi ‘voleo’ da učini isto”.

U smernicama Pojntera o tome kada novinari treba da koriste reč “terorizam”, navodi se da ne postoji međunarodno prihvaćen opis reči “terorizam” ili “terorista”, uprkos višestrukim pokušajima raznih komisija i saveta da se postigne dogovor. 

Pojedine medijske organizacije, poput AP-a, generalno izbegavaju da nekoga samostalno nazivaju “teroristom”, te radije citatiraju nadležne službenike za sprovođenje zakona ili druge verodostojne autoritete. “Umesto toga, opisujemo konkretne radnje o kojima izveštavamo i šta znamo o motivima počinilaca. Širom sveta postoji malo jasnog dogovora o tome šta se kvalifikuje kao terorizam, iako se to obično odnosi na namernu upotrebu sile ili nasilja prvenstveno radi zastrašivanja i demoralisanja radi političke koristi”, navodi se u Priručniku o stilu izveštavanja Asošijejted presa.

Pojnter navodi da je FBI je saopštio da su terorističke pretnje evoluirale od zavera velikih grupa ka napadima usamljenih prestupnika: “Ove osobe se često radikalizuju na mreži i brzo se mobilišu za nasilje. Bez jasne grupne pripadnosti ili smernica, usamljene prestupnike je teško identifikovati, istražiti i ometati. FBI se oslanja na partnerstva i savete javnosti kako bi identifikovao i sprečio ove napade. Međunarodni i domaći nasilni ekstremisti razvili su široko prisustvo na internetu putem platformi za razmenu poruka i onlajn slika, video zapisa i publikacija. Ovo olakšava grupama sposobnost da radikalizuju i regrutuju pojedince koji su prijemčivi za ekstremističke poruke”.

Priručnik koji su objavile Ujedinjene nacije sa smernicama za novinare koji izveštavaju o terorističkim aktima, kaže:

“Mediji su nesumnjivo u srcu ovog problema, često nazivani ‘kiseonikom terorizma’, po čuvenim rečima bivše britanske premijerke Margaret Tačer. ‘Teroristički napadi’, napisao je Brajan Dženkins još 1995. godine, ‘često su pažljivo koreografisani kako bi privukli pažnju elektronskih medija i međunarodne štampe. Terorizam je usmeren na ljude koji posmatraju, a ne na stvarne žrtve’.”

Pojnter navodi da je među izazovima sa kojim se novinari suočavaju prilikom izveštavanja o terorističkim aktima “pokušaj da objasne kako se napadač radikalizovao, a da pritom ne veličaju postupke te osobe”.