Bankrot kompanije Ÿnsect nije dokaz „propasti Agende 2030“
Tvrdnje da bankrot francuske kompanije Ÿnsect predstavlja dokaz „pada Agende 2030“, „kraja revolucije insekata“ i „pobede naroda nad globalistima“ ne zasnivaju se na činjenicama.
- Bankrot kompanije Ÿnsect u viralnim objavama predstavlja se kao politička i ideološka pobeda nad „globalistima“..
- Ne postoje dokazi da je Ÿnsect bio „projekat Agende 2030“, niti da Agenda 2030 funkcioniše kao program privatnih kompanija.
- Relevantni izvori ukazuju da su razlozi likvidacije finansijski i operativni, a ne posledica „bojkota potrošača“.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
U objavama koje se šire društvenim mrežama na našem govornom području, bankrot kompanije Ÿnsect tumači se kao dokaz da je ova firma bila „svojevrsni flagship projekat Evropske unije“ i „simbol Agende 2030“, kao i da njena propast označava „kraj revolucije insekata“. U spornim objavama se dalje tvrdi da su potrošači odbili da prihvate ishranu insektima, čime su navodno „pobedili globaliste“ i sprečili sprovođenje šire agende koju „nameću Brisel i Davos“.
Agenda 2030, koju su Ujedinjene nacije usvojile 2015. godine, predstavlja globalni okvir sa 17 ciljeva održivog razvoja, uključujući smanjenje siromaštva i gladi, unapređenje zdravlja i obrazovanja, smanjenje nejednakosti i zaštitu životne sredine. U dokumentu se ne navode privatne kompanije, ne definišu operativni projekti i ne propisuju konkretni obrasci ishrane. Evropska unija Agendu 2030 koristi kao referentni okvir za usklađivanje i praćenje politika održivog razvoja, a ne kao program sa „svojim firmama“ ili mehanizam nametanja životnih navika građanima.
Dodatno, u spornim objavama se ne prilažu jasni dokazi – zvanične odluke, ugovori ili dokumenati Ujedinjenih nacija ili institucija Evropske unije – da je Ÿnsect bio „projekat Agende 2030“, niti da je imao status zvaničnog projekta, nosioca ili „flagship“ inicijative u okviru Agende 2030.
Agenda 2030 ne funkcioniše kao operativni program sa zasebnim privatnim kompanijama, već kao skup opštih ciljeva, dok su fondovi za inovacije dostupni velikom broju projekata u različitim sektorima.
Samim tim, korišćenje javnih ili evropskih sredstava za istraživanje i razvoj, kao i delovanje u „zelenom“ ili inovacionom sektoru, ne predstavlja dokaz pripadnosti Agendi 2030, već odražava uobičajenu praksu finansiranja rizičnih projekata, među kojima znatan deo nikada ne dostigne komercijalnu održivost.
Dodatno, mediji koji su pratili slučaj kompanije Ÿnsect, kao razlog njenog poslovnog neuspeha navode pre svega finansijske i operativne probleme. Naime, kako prenose TechCrunch i AgFunderNews, kompanija je godinama poslovala uz velike gubitke uz zavisnost od stalnog priliva novog kapitala. U postupak sudske likvidacije ušla je nakon što nije uspela da obezbedi dodatno finansiranje u predviđenim rokovima, što je onemogućilo dalje poslovanje. Stručne analize dodatno ukazuju da je Ÿnsect imao izuzetno kapitalno intenzivan poslovni model, sa visokim troškovima automatizacije i proizvodnje, dok je tržište raslo sporije nego što su investitori očekivali.
TechCrunch posebno ističe da se neuspeh kompanije ne može svesti na navodno „gađenje prema insektima“ ili masovno odbijanje potrošača da ih konzumiraju, jer ljudska ishrana nikada nije bila glavni fokus poslovanja. Naprotiv, Ÿnsect je primarno ciljao sektore stočne hrane i hrane za kućne ljubimce, ali je i u tim segmentima imao problem da ostvari prihode koji bi pratili nivo investicija i ambicioznu strategiju rasta.
Narativ o „kraju revolucije insekata“ i „pobedi nad globalistima“ uklapa se u širi konspirativni diskurs o Agendi 2030, koji se već godinama pojavljuje u različitim temama – od ishrane i klimatskih politika do digitalne kontrole i gotovine. U tim narativima Agenda 2030 se ne tumači kao skup ciljeva, već kao simbol navodne globalne zavere.
