Ajfelova kula nije tajni Teslin projekat
Tvrdnja da je Ajfelov toranj izgrađen kao antena za bežični prenos električne energije po Teslinim principima, kao i da je to bila njegova prava svrha „skrivana od javnosti“ nema uporište u činjenicama. Toranj je prvobitno podignut kao simbol tehnološkog napretka i obeležavanje stogodišnjice Francuske revolucije, a kasnije je korišćen kao visoka tačka i platforma za radio-antene.
- Ajfelov toranj je izgrađen kao centralni simbol Svetske izložbe 1889. godine i obeležavanje 100 godina od Francuske revolucije.
- Izvorna svrha tornja je bila simbol inženjerskog i arhitektonskog dostignuća, a ne antena za bežični prenos električne energije.
- Ne postoje dokazi da je Nikola Tesla uticao na njegov dizajn, niti da je toranj projektovan po principima bežičnog prenosa energije.
- Kasnije je toranj iskorišćen kao visoka tačka za antene u okviru eksperimenata sa radio-telegrafijom i komunikacijom.
- Upravo zbog toga su francuske vlasti odlučile da toranj ne uklone 1909. godine, iako je prvobitno, kao postavka, imao dozvolu na 20 godina.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Društvenim mrežama na našem govornom području se poslednjih dana deli video u kojem se iznosi teza da je Ajfelov toranj prikriveni tehnološki projekat, konstruisan kao ogromna antena za bežični prenos električne energije. U spornom snimku se ističe i da je Nikola Tesla tokom navodnog susreta sa Gustavom Ajfelom preneo svoje ideje koje su potom primenjene u projektu, kao i da su tokom izgradnje zabeležene neobične pojave poput svetlosnih efekata i „električnih kugli”. Takav narativ se predstavlja kao „otkrivanje prave svrhe” tornja koja je, navodno, bila skrivana od javnosti.
***
Ajfelov toranj, odnosno Ajfelova kula u Parizu, danas jedan od najprepoznatljivijih svetskih znamenitosti, građen je između 1887. i 1889. godine pod vođstvom inženjera Gustava Ajfela, kao centralna konstrukcija Svetske izložbe otvorene 31. marta 1889. godine. Izložba je organizovana povodom stogodišnjice Francuske revolucije, pa je toranj, pored svoje tehničke i izložbene uloge, trebalo da simbolizuje domete savremenog inženjerstva i industrijskog razvoja Francuske na početku Treće republike. Istovremeno, njegova izgradnja bila je snažno povezana sa nacionalnim jubilejom i obeležavanjem revolucionarnog nasleđa – idejama slobode, jednakosti i bratstva.
U vreme kad je Ajfelov toranj podignut, bežični prenos električne energije kakav je kasnije istraživao Nikola Tesla još nije bio razvijen, niti je bio realistična tehnologija tog doba. Tesla je, sredinom i krajem 1880-ih, radio prvenstveno na sistemima naizmenične struje i radio-komunikacije, dok su njegovi pokušaji bežičnog prenosa energije nastupili tek početkom 20. veka, u potpuno drugačijem tehničkom kontekstu. Osim toga, ne postoje verodostojni zapisi o susretu Tesle i Ajfela niti da su ideje o bežičnom prenosu energije ugrađene u plan tornja.
Štaviše, originalni projekat tornja nije uključivao funkciju antene niti specijalne električne instalacije. Forma i struktura Ajfelove kule proizašla je iz statičkih proračuna – projektovana je da bude otporna na vetar i stabilna u visini od gotovo 300 metara, a ne kao jedinstveni deo električne mreže ili sistema za bežični prenos energije. Period njene izgradnje je obuhvatao tehničke izazove klasične konstrukcije velikih metalnih elemenata, bez komponenti koje bi mogle da podrže složene elektromagnetske funkcije.
Tek kasnije se pokazalo da visina i položaj čine toranj korisnim za rani razvoj bežične telekomunikacije. Krajem 19. i početkom 20. veka je unapređena tehnologija radio-telegrafije, a Ajfelov toranj se koristio kao visoka tačka za postavku antena, instalacija i repetitora kojima se slanje signala vršilo na veće udaljenosti. Francuska vojska i civilna radio-kompanije su ga koristile za testove radio-komunikacije, a tokom Prvog svetskog rata je toranj, kao platforma za radio-antene, imao i vojnu ulogu su emisiji signala. Upravo ova praktična upotreba u komunikacijama bila je značajan razlog zašto se odlučilo da toranj ne uklone 1909. godine, iako je prvobitna dozvola za njegovo postojanje bila samo 20 godina.
Narativ iz spornih objava kombinuje činjenicu da je toranj bio korišćen kao podloga za radio-antene sa netačnim tezama o bežičnom prenosu energije, Teslinom ulozima i tajnim funkcijama. Bežični prenos energije visokih snaga, kakav je Tesla kasnije istraživao u projektnom tornju Vardenklif, tehnički je i konceptualno drugačiji sistem.
