Odgovornost u ekspozeima – od Đinđića do Dačića

Zoran Đinđić:
24. 1. 2001. godine (Premijer 2001–2003)

„Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe ovih poslednjih deset godina, veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa takođe je veoma velika. Zato nam je potrebna saradnja celog parlamenta, cele naše zemlje.
Naravno, neizostavno se postavlja pitanje šta se u međuvremenu desilo i kako smo od jedne srednje razvijene evropske zemlje došli na poslednje mesto na evropskoj lestvici. Pravi odgovor i potpuni odgovor na to pitanje može da da samo istorija. Ovo nije mesto na kome treba da vršimo analize i da raspravljamo o istorijskim i političkim odgovornostima. Ono što mogu da kažem, sigurno deleći i vaše uverenje, jeste da odgovornost za to što nam se desilo ne snose građani, odgovornost snosi vlast.“

Zoran Živković:
18. mart 2003. godine (Premijer: mart-novembar 2003) 

„Ja lično, ljudi iz Vlade, ljudi iz Demokratske stranke, poslanici Demokratske stranke, a siguran sam i poslanici DOS-a, imamo ne samo formalnu nego i ličnu odgovornost da ovaj posao bude nastavljen, iz osećanja pijeteta prema ubijenom premijeru Đinđiću. Od mene nemojte očekivati da ličim na premijera Đinđića. Nemam nikakvu ambiciju da i na korak mogu da priđem onome što je on značio u ovoj državi. Ne želim ni da pokušam da mislim da mogu da se poredim sa njim, ali u meni očekujte čoveka koji će sa istom odlučnošću, zajedno sa drugima, rešavati sve krizne situacije.
Mislim da smo na kraju najteže krizne situacije koju smo imali u poslednjih nekoliko godina i pozivam vas, kao što sam jednom već učinio, da svi vi, svi oni koji ne osećaju odgovornost za to što se desilo premijeru Đinđiću, na svoj način, u okviru svog političkog programa pomognu da se njegov program, program njegove Vlade nastavi i posle njegove smrti.“

Vojislav Koštunica: 2. mart 2004. godine (Premijer: 2004-2008) 

„Prošlo je nešto više od godinu dana od kada je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za to vreme nije urađeno mnogo. Nije urađeno dovoljno, niti na planu njenog unutrašnjeg institucionalnog zakonskog uređivanja, niti u sprovođenju njenih ustavnih nadležnosti. Kada vlada Srbije bude konstituisana, mi ćemo se angažovati i sa punom odgovornošću pristupiti našim obavezama koje proističu kako iz Ustavne povelje, tako i iz naše osnovne demokratske i evropske orijentacije. Vlada će učiniti sve što je u okviru njenih nadležnosti moguće da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj.“ 

Vojislav Koštunica: 15. jul 2007. 

„Albanski separatisti su zapretili nasiljem ako ne dobiju nezavisnost i time pokušali da ucene međunarodnu zajednicu. Još je rečeno da će, ako do nasilja dođe, za to biti odgovorne žrtve, a ne nasilnici i teroristi. I ovom prilikom mi javno upozoravamo međunarodnu zajednicu koja je preuzela odgovornost za mir u pokrajini, da to onda ne bi bio samo zločin terorista, već i onih koji zločin nisu sprečili iako su mogli i na vreme bili upozoreni.“

Mirko Cvetković: 7. jul 2008. godine (Premijer: 2008-2012) 

„Ključni elementi programa o kojima postoji puna saglasnost svih članova Koalicije su:
– opredeljenje za evropsku budućnost Srbije
– neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije
– neophodnost jačanja ekonomije
– jačanje socijalne odgovornosti Vlade
– pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije
– poštovanje međunarodnog prava.“ 

„Punopravno članstvo u EU kao istorijski cilj i dobijanje statusa kandidata kao neophodni i najvažniji uslov na putu za ostvarenje tog cilja, od suštinskog su interesa za Srbiju i sve naše građane. Zato ova Vlada i svi mi zajedno imamo veliku odgovornost i obavezu da iskoristimo ovu istorijsku priliku i načinimo ozbiljan korak ka boljem i sigurnijem životu Srbije i njenih građana u evropskoj porodici država.

(…)

Vlada će i ubuduće svesno, odgovorno i predano biti posvećena očuvanju KiM unutar Srbije, i rukovođena Ustavom i odlukama Narodne skupštine učiniti sve što je u njenoj moći da se mirnim i diplomatskim putem dođe do rešenja koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda.

(…)

Ulaganja u dinamičan rast privrede ni na koji način neće umanjiti socijalnu odgovornost ove Vlade i naše napore da zaštitimo najugroženije kategorije stanovništva. U tom smislu, novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, značajno će unaprediti kvalitet zaštite onih koji su najugroženiji i obuhvateće veći broj korisnika socijalne zaštite.

(…)

Zbog toga ću se lično potruditi da uvedem nultu toleranciju za nerad, bahatost i sve ono što iskače iz zacrtane zajedničke politike. Svi članovi ove Vlade moraće od danas da budu još odgovorniji svom radu, skromniji u svom držanju, vredniji u cilju postizanja rezultata, sa još više sluha za potrebe građana zbog kojih se nalaze tu gde jesu.

(…)

Uveren sam da članovi Vlade koje predlažem imaju potrebno znanje, energiju i odgovornost da obave veliki posao koji je pred nama i ostvare ciljeve koji su u interesu svih.“

„Želimo veću odgovornost u dijalogu sa Evropskom unijom i Prištinom i podizanje te odgovornosti na viši nivo. Ovo će zahtevati intenzivne razgovore tokom određenog vremenskog perioda, ali mi smo spremni da otpočnemo sa ovim razgovorima odmah, bez preduslova, uz poštovanje Ustava Republike Srbije.“

30. avgust 2013. Ekspoze prilikom predloga rekonstruisane Vlade

„Nova vizija Srbije u ovom trenutku mora da se bazira na četiri ključne pretpostavke. Prvo univerzalni minimum socijalne zaštite kao oznaka solidarnog društva, odnosno kao sigurnost da niko neće biti ostavljen na cedilu.
Drugo, konsolidovane javne finansije, bazirane na novoj poreskoj politici, odnosno odgovorna država i odgovorni građani. To podrazumeva da je potrebna stimulativna fiskalna politika koja naglasak prebacuje sa nameta na rad, na namete na imovinu, profit i u meri koliko je nužno, potrošnju, uz postepeno, ali odgovorno smanjenje državnog udela u ekonomiji i nultu toleranciju za nepoštovanje zakona, privredni kriminal i korupciju kroz reformisane institucije sistema.“ 

(Izvor: Otvoreni parlament)