Početna Članci Analize Intervju Vučić je ustavorušitelj, mi smo ustavobranitelji

Vučić je ustavorušitelj, mi smo ustavobranitelji

“Može Vučić da preti koliko hoće, mi nećemo odustati. Ako zahtevi ne budu ispunjeni do 12. aprila - Srbija staje i svih 100 protesta dolazi u Beograd u subotu, 13. aprila. Situacija se u Srbiji ozbiljno radikalizuje, ali ja sam spreman da snosim odgovornost za dešavanja na protestima i blokadama. Patrijarh nije smeo da se umeša u dnevnu politiku, to nije njegov posao. Nisu svi vernici SPC članovi SNS."


“Da li u ustavnim ovlašćenjima predsednika Srbije postoji stavka o tome da on određuje kada će biti izbori? Način da izazove izbore je da podnese ostavku, što je i inače naš zahtev na protestima, ali ne vidim kako on može da određuje da li će izbori biti u junu ili bilo kada“, rekao je Boško Obradović, lider Dveri i jedan od osnivača Saveza za Srbiju u intervjuu za Isitnomer, tumačeći poruku predsednika Srbije da ima podršku Predsedništva SNS da ne razgovara sa opozicijom kao “uvod u lični režim i ukidanje predstavničke demokratije“.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović


Međutim, ukoliko izbora bude u junu, šta Savez za Srbiju radi u međuvremenu, kakav je plan?

Mi smo veoma jasno rekli i više puta ponovili da dok, pre toga, ne bude  šest do devet meseci, slobode medija na kojima će moći da se otvori normalna debata između vlasti i opozicije i normalno predstave ideje i opozicije koja je žigosana, oklevetana i na svaki način šikanirana od strane aktuelne vlasti, nećemo učestvovati na izborima. Dakle, svejedno nam je da li će Vučić da raspisuje, a nema pravo na to, vanredne ili redovne izbore, mi znamo da na tim izborima nećemo učestvovati ako mediji pre toga ne budu slobodni.

Šta je “sadržina“ neučestvovanja na izborima?

Apsolutno ćemo raditi sve ono što smo počeli pre četiri meseca, a to su svi oblici vaninstitucionalnih metoda borbe protiv vlasti. U to smo krenuli jer su iscrpljene sve metode institucionalne borbe od obraćanja Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, na šta Ustavni sud ćuti, od preko 200 dopunskih tačaka dnevnog reda Narodnoj skupštini, što je odbijeno, do niza krivičnih prijava tužilaštvu i policiji, što je stavljeno u fioke. Kada sve to imate, a nema odgovora, onda vam preostaje samo ulica i drugi elementi vaninstitucionalne borbe. Mi smo tim putem krenuli i mi od tog puta nećemo odstupiti. To znači i građanska neposlušnost i protesti, blokade....

INTERVJU SA BOŠKOM OBRADOVIĆEM MOŽETE DA SLUŠATE NA ISTINOMER PODCASTU


Vučić je poručio da neće dopustiti blokade i da će oni koji blokiraju institucije i puteve biti uhapšeni. Jeste li spremni da snosite odgovornost za nova hapšenja građana zbog blokada?

Pravo je pitanje kada će Vučić da snosi odgovornost za diktaturu u kojoj živimo u poslednjih sedam godina, kada će nosioci javnih funkcija da snose odgovornost za Savamalu, zbog objekta na vrhu Kopaonika, ubistvo Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu, da ne idem dalje, do oca Nebojše Stefanovića koji šeta sa 300.000 evra u nekom ruksaku. Dakle, to su prva pitanja, uključujući i ono kada će neko od organizatora protesta “Jedan od pet miliona“ konačno gostovati na Javnom medijskom servisu Srbije...

...hajde da obrnemo...

...pa, ne možemo da obrnemo. Ovo su uzroci, a naša građanska neposlušnost su posledice.

Ali ukoliko predvodite građanke i građane, ili kako vi to kažete. narod na blokadu puta, vi snosite odgovornost za ono što se tamo dešava, zar ne?

Apsolutno, odgovornost se ne može izbeći.


*
Foto: Istinomer Zoran Drekalović


Da li ste spremni da ih pozovete i da im kažete dođite, ali ne znamo da li ćete biti uhapšeni?

Apsolutno. I to iz sledećeg razloga - ako to ne uradimo, nastaviće se Vučićeva diktatura, nastaviće se medijski mrak, nastaviće se svi oblici kriminala i korupcije u vrhu vlasti, ali valjda to niko normalan ne želi.

Ali kako možete da im garantujete promenu na osnovu...

...Pa nema garancije. Građani jedino svojim otporom, buntom, građanskom neposlušnošću mogu da izdejstvuju normalan život u Srbiji. Da li će uspeti neizvesno je, ali jedino tim načinom mogu.

Da li biste odstupili od radikalizacije protesta da je Vučić rekao sinoć da želi sa vama da razgovara?

Ima jedna veoma važna stvar koju niste primetili. Mi uošte ne želimo da razgovaramo sa Vučićem. On je apsolutno nenadležan po svojim ustavnim ovlašćenjima predsednika Srbije za bilo koju temu koju smo otvorili u našim zahtevima od RIK-a, REM-a, Narodne skupštine, RTS-a, ni za jednu od tih tema nije nadležan. Dakle, mi hoćemo da razgovaramo, ali ne može da nas pozove Vučić i da razgovara o normalizaciji rada parlamenta.

U redu, ali valjda je njegov posao kao predsednika svih građanki i građana da razgovara sa svima. Ako nije nnjegov posao, čiji je?

Ne bih imao ništa protiv da i on kao francuski predsednik Makron otvori niz debata o najvažnijim temama u našem društvu, ali ono što mi konkretno tražimo, recimo, za sređivanje jedinstvenog biračkog spiska nadležan je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić. Dakle, on je, a ne Vučić, dužan da pozove predstavnike opozicije da se sredi birački spisak. Nemojte da nam Vučić bude i ministar u svim ministarstvima, i policajac, i sudija i tužilac.

Da li biste rekli da se politička situacija drastično radikalizuje?

Da. Mi imamo ogromnu političku krizu i parlamentarnu, i medijsku i svaku drugu.

Koliko najave radikalizacije, blokada, građanske neposlušnosti i Vučićev odgovor posle sednice Predsedništva, bezbednosnu situaciju dodatno čine opasnijom?

Da, jer imamo na čelu države čoveka koji nije normalan. Ne može jedan normalan predsednik bilo gde na svetu da pozove svoje pristalice da se okupljaju ispred stranačkih centrala po gradovima i da se spremaju da krenu za Beograd da se obračunaju sa demonstrantima koji mirno protestuju ispred Predsedništva. Dakle, to je čovek koji računa na varijantu građanskog bratoubilačkog rata kao opciju čuvanja svoje vlasti.

Protesti su počeli kao bitka protiv nasilja zbog napada na Borka Stefanovića, sada najavljujete radikalizaciju i tvrdite da je Vučić nenormalan jer izaziva nasilje. Ne ulazeći u analizu upada u RTS o kojoj se mnogo govorilo, niti način kvalifikovanja Vučića, da li se upotrebom takvih reči može reći da je Boško nenormalan jer upada nasilno u instituciju?

Ne, jer je to posledica višegodišnjeg mraka na Radio-televiziji Srbije, a RTS je vlasništvo građana Srbije i pošto je slogan “Vaše pravo da znate sve“, mi smo samo došli po naše pravo. To je naša imovina, naša kuća, ne Bujoševićeva. Mi plaćamo pretplatu za RTS. Došli smo da pitamo što nas pravite budalama četiri meseca.

Kratka digresija, bez namere da se ponavljamo oko RTS-a, jedna stvar nije jasna. Kada vam je palo na pamet, u kom trenutku da pređete prag i zašto?

Vrlo je jednostavan odgovor. Prvo da smo hteli da upadamo, upali bismo odmah bez razgovora sa bilo kim. Naglašavam, nismo hteli da upadamo, samo smo želeli da razgovaramo sa dežurnim urednikom. A taj trenutak o kome pitate je trenutak dolaska šefa obezbeđenja zgrade RTS-a. Tako se bar predstavio, rekavši da dežurni urednik neće da primi delegaciju protesta, neće da sasluša zahteve i ne interesuje ga šta imamo da mu poručimo.

I vama to nije znak da odete, već da upadnete?

Apsolutno, jer je to ponižavanje. Četiri meseca se niste udostojili da pozovete nikog od organizatora protesta ni u jednu informativnu emisiju i kada normalno dođemo sa zahtevima i tražimo prijem, čak ni to nećete. E, pa, ne može. Vi primate platu od građana Srbije koji plaćaju pretplatu. Ne možete da ponižavate građane koji finansiraju vaše radno mesto.

Vratimo se načinu komunikacije vlasti i opozicije. Kako misliste da ostvarite bilo koje pravo kada komunicirate svi na nivou prvobitne zajednice. U čemu je razlika kada Vučić kaže da ste vi iz opozicije "fašista, secikesa, lopuže, tajkuni", a vi za njega da je "nenormalan, nakaradan, koruptivan, lopov, izdajnik"… Kako pokazujete da ste drugačiji?

Razlika je u tome što ja nisam ono što on o meni kaže, a on jeste ono što ja o njemu kažem.

A to kaže ko? Vi?

Evo, recimo fašizam. Nađite mi jedno mesto u dvadesetogodišnjem radu Dveri na osnovu kog biste mogli da nas okvalifikujete kao fašiste. A ja ću da vam nađem više mesta u delovanju SNS, na osnovu kojih biste mogli da ih odredite kao fašističku organizaciju. Od kulta nedodirljivog vođe do stranačkih falangi i batinaša.

Vi svi baratate terminima fašista, izdajnik. Da li su to činjenice, vrednosni stavovi, politički stavovi, šta je to?

To je činjenica. Kada neko krši Ustav i odriče se dela državne teritorije koja je pod okupacijom, znači da je po svim definicijama reč o krivičnom delu izdaje i veleizdaje. Na celom svetu je to izdaja.

Po toj logici, kada vi kažete podržavam Karadžića, onda s pravom neko kaže - Boško podržava genocid u Srebrenici, tu ima elemenata fašizacije.

Valjda zato služi demokratska debata, to je normalno. U komunizmu nema debate, a u demokratiji je normalna, da li je bio genocid u Srebrenici ili nije.

Ali, nije to normalno. Sloboda govora nije apsolutno pravo i ne znači da svako govori šta mu padne na pamet.

Ali, ne može ni da nema pravo na drugačije mišljenje.

A genocid je sudska odluka...

...Kog suda? Antisrpskog suda?

Kolinda Grabar Kitarović je rekla da je to antihrvatski sud. To vam je ista matrica.

Kakve to sad ima veze. Da pitam koliko je Hrvata, a koliko Srba osuđeno tamo.

Hajde ovako da vas pitam. Juče ste gostujući na N1, govoreći kritički o Vučiću, rekli i da je on osoba koja nije nadležna da se njom razgovara, pa ste, između ostalog, rekli i da je on svojevremeno rekao “da se likvidira 100 za jednog“.

Tako je.

Pa to vam je Karadžić, nosilac politike u kojoj se likvidiralo ne 100 za jednog, nego hiljade ljudi.

Ne slažemo se, Danice, oko toga i nećemo se složiti. Da li smo činili zločine? Da, činili smo zločine. To je bio građanski rat, bilo je svega. Sa druge strane, branili smo vekovna ognjišta srpskog naroda od trostrukog genocida koji smo doživeli u poslednjih 100 godina na istim tim prostorima.

Pa, znači, Vučić je u pravu bio kada je prelepljivao bulevar Zorana Đinđića, napisima “Bulevar Ratka Mladića"?

Pa, Vučić je lažov, prevarant, folirant.

Zaboravite Vučića, da sam ja to uradila, da li bih bila u pravu?

Nije to način, to je lažni marketing, to je foliranje. Vučić nikada nije bio pravi patriota.

Ali, da li ste svesni da time što tuđe žrtve ne priznajete, sopstvenim odričete pravo na pijetet?

Kada ja nisam priznao tuđe žrtve? Ja ne prihvatam kvalifikaciju genocid...

...i ne prihvatate to što smo mi drugima činili, kada je reč o zločinima...

Ne, ne, ako ne priznajem kvalifikaciju genocida, to ne znači da ne priznajem žrtve građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Ja imam maksimalno poštovanje prema žrtvama i sve što mi u Srbiji treba da uradimo je da se ispoštuju te žrtve, mi to moramo da uradimo.

Dakle, ne priznajete samo kvalifikaciju genocida, ali priznajete da su civili streljani, deca ubijana i da je Ratko Mladić...

...Nemojte tako uopšteno. Hajmo svako pojedinačno mesto, precizno… Ko je kako stradao, ko stoji iza toga, možda strane obaveštajne službe...

Pa, kakve veze ime ako je ubijeno dete ko stoji...

Pa velike, jer ako je agent francuske službe obaveštajne ili srspki vojnik...

Vaš tvit povodom presude Karadžiću je bio da je reč o nepravdi koja boli i postavljate pitanje kada će odgovarati “masovne ubice Klinton, Bler, Šreder, Solana, Tači, Haradinaj“. Da su oni osuđeni kao ratni zločinci, da li biste rekli da je pravda zadovoljena - Karadžić je osuđen kao ratni zločinac i oni su osuđeni kao ratni zločinci?

Pojedinačni zločini su nesumnjivi. Oni nisu bili predmet genocidne namere rukovodstva Republike Srpske nikada, ni u jednoj naredbi, već u funkciji odbrane srpskog naroda od novog genocida koji nam se spremao. Mi smo branili svoja vekovna ognjišta i štitili državu, koja će zaštiti narod od novog stradanja. Da li je bilo pojedinačnih zločina, bilo je.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović


Zalažete se za volterovski princip u slobodi govora. Ali odnos prema zločinu ne može biti sloboda govora.

Ali morate dati pravo na odbranu i drugačije mišljenje.

Na sudu gde se iznose dokazi...

To je sloboda govora.

Kada kažete da se borite za slobodu govora svakog ko misli drugačije od vas, da li ste u toj zaštiti drugačijeg mišljenja, ali i novinara, spremni da stanete i iza Nedima Sejdinovića koji iz srpskih nacionalističkih krugova dobija godinama unazad najstrašnije pretnje smrću? Poslednja je pre nekoliko dana sa optužbom da je muslimanski ekstremista.

Dakle, ponavljam ovih dana stalno tu volterovsku rečenicu da se sa vama ništa ne slažem, ali da sam spreman da do smrti branim vaše pravo na drugačije mišljenje. Ali to očekujem i za sebe sa druge strane.

Ali, ako nekog optuže u javnosti da je muslimanski ekstremista, a on je novinar i predsednik uduženja novinara...

Prvo da vidimo da li je muslimanski ekstremista, jer ako nije onda moramo da ga branimo.

Ali, to je govor mržnje i pretnja, a ne sloboda govora...

Slažem se, slažem se. Apsolutno je nedopustiva mržnja prema bilo čijem drugačijem normalnom mišljenju.

Da li je to isto kao da ja sada izgovorim da ste vi fašistički ekstremista?

Apsolutno - to je isto. To je zloupotreba slobode govora. Ako bilo ko ima neke dokaze, prebacite optužbe na krivično gonjenje, a nemojte zloupotrebljavati javni prostor za etikete i diskvalifikacije.

Da li vaš rečnik doprinosi tome o čemu govorite?

Da li sam ja ikada gospodina o kome govorite nazvao muslimanskim ekstremistom?

A zašto biste ga nazvali tako?

Ja to nisam uradio i veoma pazim šta govorim. Ja i Aleksadru Vučiću pazim šta govorim, ali moram da kažem ono što je istina. Ne znam zašto ste mi zamerili kada sam rekao za Vučića da nije normalan, jer kada je jedan predsednik neće da razgovara sa liderima opozicije - to nije normalno. Što znači da on nije normalan, možda ja izvodim reči, ali stanje u Srbiji nije normalno.

A šta je vaš odgovor na nenormalnost stanja u Srbiji?

Naš je odgovor 13 april.

A, šta radite 14. aprila?

Čekajte prvo da vidimo šta radimo 13. i šta radimo do tada. Mi smo već počeli da se sudaramo sa glavnim nasilnicima bahatog, nasilničkog i kriminogenog ponašanja u vrhu ove vlasti. Grocka je jedan primer gde smo išli da protestujemo, jer je ostavka predsednika opštine Dragoljuba Simonovića, optuženog za najteža krivična dela morala biti potvrđena. Treba da idemo da posetimo Koridore Srbije da vidimo šta je sudbina Zorana Babića, koji je, takođe, podneo ostavku koja suštinski nikada nije došla na dnevni red. Idemo i u Brus da vidimo kakva je sudbina Milutina Jeličića Jutke, idemo u Suboticu da vidimo šta tamo radi Bogdan Laban, koji je hteo da čupa grkljan i stavlja betonske cipele jednom profesoru univerziteta. Nastaviće se protesti u 100 gradova Srbije, posebno se nastavljaju subotnje šetnje u Beogradu. Ja se zalažem da jedna od njih bude i do zgrade TV Pink, kojoj je odavno trebalo da bude oduzeta nacionalna frekvencija i zabranjen informativni program zbog kršenja niza medijskih zakona. Mislim na mirne i nenasilne proteste jer i poseta RTS-u je bila mirna i nenasilna, o čemu je svedočio i Zoran Stanojević, urednik u RTS-u.

Ocenili ste i vi i vaše kolege iz opozicije da se Vučić uplašio, da je kukavica, da je u predsedništvu one nedelje “cmizdreo“, što ste vi izneli. Međutim, prema nastupu od pre neko veče, posle sednice SNS, ne deluje ni da cmizdri, niti da se uplašio.

Ako ste pažljivo gledali obeležavanje 20 godina NATO bombardovanja videli ste raspon njegove ličnosti od smejanja, dok drugi govore, do plakanja u nekoj glumljenoj predstavi na kraju govora. To govori o jednoj ličnosti koja je u ozbijnom, kako da kažem, a da ne budem prejak u rečima, u ozbiljnom problemu. Nije normalno na godišnjicu NATO bombardovanja smejati se, a onda iz smejanja preći u plakanje. Znači, nešto tu nije normalno.

Ali, pitala sam u političkom smislu da ne deluje zaplašeno, kao što ste ustvrdili prethodnih dana?

Ne, on sebe hrabri, pokušavajući da preti građanima koji će opravdano iskazati građansku neposlušnost, ako do 13. aprila ne budu ispunjeni naši zahtevi. A naši zahtevi su zaista vrlo “nenormalni”. Posle 30 godina obnovljenog višestranačja u Srbiji mi tražimo slobodne medije i fer i poštene izbore. I to je sve. Šta je sporno da jedan predsednik, normalan predsednik države, sedne i kaže - ljudi, pa zbog čega vi mislite da mediji nisu slobodni, a izbori nisu fer i pošteni.

Pa čekajte, jeste li na početku rekli da predsednik za to nije nadležan?

Nije nadležan da rešava, jer se to rešava u institucijama u kojima on nije na čelu. Ali je nadležan da pokrene debate i da kaže - hajde da pričamo o tome. Kada smo za ovih sedam godina pričali o bilo čemu? Nikada, znači poenta je da on može da preti koliko hoće, mi nećemo odustati. Ako zahtevi ne budu ispunjeni do 12. aprila - Srbija staje i svih 100 protesta dolazi u Beograd u subotu, 13. aprila.

Imali smo situacije u bližoj istoriji protesta, poput onog koji je DEPOS organizovao, pa su propali...

Čekajte. Slobodan Milošević, koji važi za najvećeg diktatora svih vremena, izašao je u susret opoziciji i seo sa njima da razgovara. Pa je bilo i okruglih stolova i izbornih zakona po meri opozicije. Šta je onda Vučić ako je Milošević, kao najveći diktator, izlazio u susret zahtevima opozicije sa protesta. Šta je onda Vučić?

Ali ovde je ključno pitanje unormaljivanja situacije i dijaloga vlasti i opozicije?

Nije sporno, ali on je rekao da neće da razgovara. Nisu mu u nadležnosti ni RTS, ni REM, ni birački spisak, ni RIK, ni normalizacija rada parlamenta. Ne može on da bude adresa koja će o svemu da odlučuje u ovoj državi. On je ustavorušitelj, mi smo ustavobranitelji.

Ko je sazivač mitinga 13. aprila? Savez za Srbiju ili organizatori protesta, ili Savez za Srbiju i organizatori zajedno?

Taj miting su praktično sazvali svi potpisnici Sporazuma sa narodom, koji je u međuvremenu podržalo više od 100.000 građana Srbije i koji se čita na svim protestima "Jedan od pet miliona“ u više od 100 gradova i opština Srbije. Dakle, svi mi zajedno - i opozicione stranke, i sindikati, i grupe građana, i javne ličnosti i studenti, svi koji su podržali Sporazum sa narodom, a i koji nisu podržali Sporazum sa narodom, mislim da se slažu sa naša tri zahteva - ostavke rukovodećih ljudi, slobodni mediji i fer i pošteni izbori nakon šest do devet meseci slobodnih medija.

Protesti se dešavaju u 100 gradova i opština, neki su prosto samonikli. Ko ih povezuje, kontroliše organizaciono i bezbednosno, logistički?

U ovom trenutku nisu na taj način povezani, ali očekujem da će do 13. aprila itekako biti povezani i da će svi doći u subotu 13. aprila u Beograd. Naravno da mi iz Saveza za Srbiju, odnosno mi iz Dveri, svuda gde možemo i gde imamo resurse učestvujemo u tim protestima, podržavamo ih na sve moguće načine i pomažemo, ili na njima govorimo ako nas organizatori protesta pozovu da govorimo.

Moj je utisak kao da opozicija ide korak napred, dva nazad. “Protresli ste kavez“ pre dve nedelje, pa se vratili unazad, kao da nemate ideju šta biste činili?

Mi se trudimo dve stvari, a to nije lako uklopiti. Trudimo se da protesti ostanu ono što su bili od početka - mirni, nenasilni i dostojanstveni. A sa druge strane ne možemo da odustanemo od svojih zahteva i moramo da izvršimo dodatni pritisak na vlast, koja ignoriše sve naše zahteve. Sad, tu nije lako naći meru. A ta mera mora da se nađe da ne dođe ni do kakvih građanskih sukoba, da ne dođe ni do kakvog nasilja, a da se, sa druge strane, mi izborimo za naše zahteve. To će biti veoma složeno i osetljivo. Navešću primer. Mi nadležnim državnim organima damo rok da objave snimak sa naplatne rampe Doljevac gde se vidi ko izlazi iz automobila kojim je ubijena Stanika Gligorijević. Država raspolaže tim snimkom, država neće da objavi taj snimak, država ima obavezu da objavi taj snimak da bi se utvrdila istina i ako to država neće, šta nama ostaje izuzev blokade auto puta sa porukom ostaćemo ovde dok ne objavite taj snimak i dok ne budemo tačno znali ko je izvršio ubistvo jedne žene, autom privatne firme koja gradi deo Koridora, a u kome je bio državni funkcioner.

Ali to je zahtev koji bi možda mogao da bude ostvaren. Ali koliko je ostvariv, a samim tim i smislen, zahtev da do 13. aprila Vučić i Maja Gojković i Brnabić podnesu ostavke. Ili da pitam ovako. Da li ste ispostavili zahtev znajući da neće biti ispunjen?

Ne, ne, ne. Mi smo na početku protesta postavili neke druge zahteve. Od istraživanja ubistva Olivera Ivanovića, ko je pokušao da ubije Borka Stefanovića, smene Dragana Bujoševića, smene Nebojše Stefanovića. Ako četiri meseca protestujete i nemate nikakav odgovor nadležnih na vaše zahteve , morate zahteve da podignite i usmerite ih na one koji su najodgovorniji. A to su Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Maja Gojković. Dakle, mi moramo lestvicu da usmerimo ka vrhu vlasti, a da li će oni da ispune naše zahteve ili neće, videćemo, kao što će i oni videti našu reakciju ako to ne urade. To je klasična opozicina aktivnost, ne vidim šta je sporno, nismo zadovoljni vlašću i tražimo njihove ostavke.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović


Zašto bi podneo ostavku? Ima većinu stabilnu, a i dalje opoziciju koja nema pedeset posto podrške...

A šta ako opozicija ima 50 odsto 13. aprila?

Pa to i pitam, šta je očekivanje?

Pa, to očekujem. Očekujem da svi ljudi, apsolutno svaki čovek koji je nezadovoljan ovom vlašću u subotu, 13. aprila, bude u Beogradu. Pa hajde da vidimo koliko je tih ljudi. Pa da vidimo da li imamo snagu da tražimo to što tražimo.

Kada kažete da ne mrzite Vučića, već da vam je odvratan i da vam se gadi i da želite da ga ne gledate, deluje kao da želite da ga očistite sa političke scene.

Ne, čovek je uzurpirao sve pore našeg društva i našeg života. Širi propagandu 24 sata dnevno protiv svojih političkih protivnika na svim režimskim medijima. Čovek laže o najvećem broju stvari u našoj državi i pokušava da zadrži ličnu diktaturu po svaku cenu. Dakle, mi moramo da se suprotstavimo. Ja nikog ne mrzim, iako on stalno nama imputira da ga mrzimo, moja vera me uči da nikoga ne mrzim. Ja sam njegov politički protivnik i ne obračunavam se sa njim na ličnom nivou.

Da li je patrijarh Srpske pravoslavne crkve “sluga diktatora“?

Ne, patrijarh SPC se na nesrećan način umešao u dnevnu politiku i to na krajnje neprimeren način na obeležavanju 20 godina NATO bombardovanja. Zato sam jedan od potpisnika ovog pisma koje je SZS uputio njegovoj svetosti patrijarhu srpskom da nam protumači, jer nismo razumeli, koji je razlog da na godišnjicu NATO bombardovanja, u svojoj besedi, ulazi u domen dnevne politike, suprotno onome što je radio njegov prethodnik, blaženopočivši gospodin Pavle, koji nikada na taj način nije ulazio u dnevnu politiku, niti se svrstavao na stranu vlasti ili opozicije, nego se trudio da bude pomiritelj i da rešava probleme između vlasti i opozicije.

Zašto niste spremni da ocenite jasno patrijarha i njegov stav, kao što ste vrlo jasni i precizni kada osuđujete druge koji sarađuju sa Vučićem?

Kako nisam, pa jesam. Potpisao sam pismo u kome ga pitamo da nam razjasni svoj stav, jer očigledno nije obavešten o svemu što se dešava u Srbiji.

Nije obavešten? Patrijarh SPC nije obavešten?

Ja tvrdim da nije obavešten i da nema dovoljno informacija šta su motivi ljudi koji se nalaze na ulicama u više od 100 opština i gradova u Srbiji.

Da li stav patrijarha razumete kao stav crkve?

To apsolutno nije stav crkve. Stav crkve je izrečen jasno na saborima prošle godine. Jasan je, naročito po pitanju Kosova i Metohije, to je onda još gori, da tako kažem, argument zašto patrijarh uopšte sebe dovodi u kontekst da radi sve suprotno od onoga što je odluka Svetog arhijerejeskog sabora, a to je protiv tajnih pregovara sa Hašimom Tačijem o predaji dela naših teritorija, a samim tim i srpskog naroda i srpkih svetinja, koji će ostati u nezavisnom Kosovu i Velikoj Albaniji. E, to je nemoguće da patrijarh ne zna. Nemoguće je da patrijarh ne zna za Vučićeve tajne pregovore sa Hašimom Tačijem, jer ima odluku Svetog arhijerejskog sabora koju sam pomenuo.

U kojoj meri vas stav patrijarha uverava da crkva nema šta da traži u politici i državnim odlukama i da bi sekuralizam države trebalo da se poštuje?

U dnevnoj politici crkva nema šta da traži. A ne može biti lišena da iznese stav i zato smo se mi kao vernici SPC osetili povređeni. Jer nisu vernici samo članovi SNS i ne može SPC da se stavi u funkciju vladajućeg režima, jer šta ćemo mi koji smo opozicija režimu, to je i naš patrijarh, a ne samo Aleksandra Vučića i njegove kriminalne grupacije.

Kao što je Vučić i vaš predsednik.

Moj nije. Niti sam ga priznavao, niti ću. Još nešto važno želim da kažem. U prethodnom intervjuu Njegove svetosti patrijarha on je vrlo izbalansirano rekao svoje mišljenje da smatra da protesti nisu baš najkorisniji za opštu stvar, ali da vlast itekako mora da demokratizuje stanje i da obrati pažnju na brojne probleme u društvu. To je bio balans. I to je uloga patrijarha, ali kada imate samo jednu stranu koju podržavate i negirate opravdane zahteve više stotina hiljada demonstranata širom Srbije onda se svrstavate, kao patrijarh na stranu režima što nije vaš posao.

Hoćete da kažete da je nedostojan?

Ne, to nema veze sa njegovom dostojnošću na mestu patrijarha. Ali kao što se on umešao u politiku i rekao svoje mišljenje i mi tražimo objašnjenje i govorimo svoje mišljenje o tome što je uradio.

Kratko samo da razjasnimo. Posle svega SZS je predizborna koalicija?

Apsolutno. Rekli smo da ćemo izaći na izbore kao jedna zajednička opoziciona lista, na prve sledeće izbore koji moraju biti fer i pošteni.

Kakav odnos imate prema levom, građanskom polju opozicione scene, koje deluje ispražnjeno, ali se u njemu dešavaju nekakva blaga pomeranja aktivističkih organizacija, pokreta, intelektualaca?

Moj lični odnos je, ne znam da li ćete verovati, blagonaklon. Razlog je jednostavan. Reč je o novim političkim opcijama, o smeni generacija, što ja podržavam na svim nivoima i u svim ideološkim spektrima. Mi naravno ne možemo da se složimo oko svih stvari, da li ćemo na kraju imati jednu jedinstvenu najširu opozicionu listu, što se nekada govorilo jedna lista protiv komunista, ili će to biti dve liste – lista SZS i još jedna koju će predvoditi neko drugi sa nekim drugim idejama, što je isto legitimno i normalno. Dakle, to je samo pitanje političke taktike pred neke nastupajuće izbore.

Imate li utisak da ste vi za Vučića ono što je za DS bio svojevremeno on, kao radikal, sredstvo za zastrašivanje građana i zapada od dolaska na vlast?

Ima osnova u tome. Mi smo malo žešći protivnici ove vlasti. Mi smo ljudi koji se trude da svi protesti budu mirni i nenasilni, ali ne dozvoljavamo da nas neko gazi i ponižava. Uvek kada se dese neki “incidenti“ sa Dverima, a znate kada se to desilo? Kada je neko pomislio da može da radi šta hoće i da mu je sve dozvoljeno. E mi to ne prihvatamo i ne priznajemo. Ne može jedan Aleksandar Martinović da radi šta hoće i da mu je sve dozvoljeno na nekom skupštinskom odboru, ne može Maja Gojković da misli da može da radi šta hoće i da joj je sve dozvoljeno, ne može Aleksandar Vučić da radi šta hoće, ili neki Dragan Bujošević. Dakle, ne dozvoljavamo da nas neko ponižava.

Da li vas povređuje ili ne kada vas nazivaju ekstremnim desničarem?

Da. Jer u dvadesetogodišnjoj istoriji Dveri nije zabeležen nikakav ekstremizam. Naši stavovi su možda nekome neprihvatljivi, možda neko ima potpuno suprotne stavove, ali su oni apsolutno demokratski i mirni i nenasilni i jedino na šta smo mi netolerantni, na šta pokazujemo potpunu netoleranciju, to su nepravda, kriminal i korupcija i to je čini mi se blagotvorno za naše društvo. Neko mora da pokaže zube onima koji misle da mogu i dalje da pljačkaju i lažu ovaj narod.

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović

Najčitanije