Početna Članci Arhiva Izveštaj Raste poverenje građana u demokratiju, ali ne i u institucije

Raste poverenje građana u demokratiju, ali ne i u institucije

Značajan procenat građana jasno razume probleme izbornih neregularnosti i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, međutim, manji broj podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe, pokazalo je istraživanje organizacije CRTA.


Građani Srbije u najvećem delu vide izbore kao oblik učestvovanja u demokratskim procesima kojima mogu da se promene stvari, a zabeležen je i trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu i pad podrške politici “čvrste ruke“. Međutim, s druge strane, poverenje u glavne institucije demokratije je nisko i samo 11 odsto građana smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbornih procesa. Ovo su rezultati istraživanja “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“, koje je sporevela organizacija Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, koje je predstavljeno na konferenciji “Kako do boljih izbornih uslova u Srbiji”.   


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Istraživanje je pokazalo i da je uznemirujuće nizak broj građana (13%) koji smatraju da oni koje biraju na izborima zastupaju njihove interese, dok oko dve trećine (63%) veruju da poslanici u skupštini više brinu o interesima svojih političkih partija. 

Prema rečima Vuja Ilića, glavnog istraživača organizacije CRTA, građani nepravilnosti izbornog procesa u Srbiji vide kao sistematski karakter, kao i da je prisutan trend rasta procenta građana koji smatraju da je potrebna nezavisna kontrola izbornih procesa (trenutno 85%).

“Iako vidimo da značajan procenat građana jasno razume probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, manji procenat građana podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe. Rezultati ukazuju na dalju polarizaciju društva i na potrebu za otvaranjem dijaloga oko unapređivanja izbornih uslova“, ocenio je Ilić.

Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov naveo je da je ova organizacija posmatrala izbore 2016. 2017. i 2018. godine, i to ne samo izborni dan već i ono što se pokazalo mnogo značajnije, a to je proces izborne kampanje, sve do samog izbornog dana.

“Ocene izbora ukazuju na to da je u predizbornom delu došlo do zloupotrebe službenih i javnih resursa, kao i da je uočena neravnomerna medijska zastupljenost kandidata. Smatramo da je veoma važno da se zabrani svim funkcionerima, lokalnim, pokrajinskim i onima na nacionalnom nivou, da tokom izborne kampanje zloupotrebljavaju svoju poziciju u kampanjske svrhe”, rekao je Nedeljkov.

Nedeljkov je dalje naveo da se tim organizacije CRTA tokom izrade dokumenta, u kojem se nalaze preporuke za unapređenje prvog sledećeg redovnog izbornog procesa u Srbiji, fokusirao na ono što je moguće sprovesti u delo do izbora 2020. godine.

“Značajno je da se uvede kraći rok, ne duži od pet dana, za reagovanje Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji se tiču Ustavnog suda kada se odlučuje o slučajevima zloupotebe  javnih resursa, odnosno kada se očekuje od REM-a da reaguje u toku same kampanje”, kazao je Nedeljkov.

Nedeljkov je zaključio da je poverenje birača u izborni proces najvažnija karika u celokupnom progamu unapređenja izbornih procesa u Srbiji, jer “džaba nama bili zakoni i podzakonski akti ukoliko građani ne veruju u institucije”.

Direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski navela je da imajući u vidu da prve redovne izbore čekamo 2020. godine na proleće, “do tog trenutka ima još vremena i prostora da se izborni proces unapredi i poboljša”.

“Naša uloga kao organizacije civilnog društva jeste da doprinesemo dijalogu. Kao nezavisni posmatrači smatramo da nam je uloga da učinimo prve korake i da izađemo sa predlozima. Ono što je važno istaći jeste da ovi predlozi nisu uklesani u kamen, mi nudimo korake koje je potrebno prodiskutovati i to u što širem krugu aktera”, izjavila je Crnjanski.

Crnjanski je istakla da je celokupan program preporuka dostupan na sajtu građani na straži, kao i da su sve preporuke otvorene za javnost i da su svi relevantni akteri pozvani da se uključe u diskusiju i debatu.

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Najčitanije
Povezani članci