Početna Članci Analize Intervju Funkcija poverenika ne sme da bude proizvod političke trgovine

Funkcija poverenika ne sme da bude proizvod političke trgovine

“Da sam ja predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, objavio bih javni poziv u svim medijima, organizovao pres-konferenciju i rekao da imamo 30 dana da izaberemo novog Poverenika za informacije od javnog značaja i da tražimo najboljeg čoveka u zemlji za tu funkciju”.


“Bilo bi katastrofalno da na mesto Poverenika za informacije od javnog značaja dođe partijski činovnik. To je, uz Zaštitnika građana jedna od najvažnijih institucija za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska. Nezavisna tela koja kontrolišu rad izvršne vlasti su jedan od temelja svakog transparentnog i odgovornog državnog aparata i zbog toga je bitno da na njihovom čelu budu ljudi od najvišeg moralnog integriteta”, kaže u intervjuu za Istinomer Primož Vehar, Viši savetnik u organizaciji SIGMA/OECD u Parizu koja je za potrebe naše administracije izradila analizu postojećeg, ali i predloženih izmena Zakona o slobodnom pistupu informacijama od javnog značaja.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

Još je nepoznato ko će naslediti Rodoljuba Šabića na mestu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, iako je njegov mandat istekao još krajem prošle godine. Šta mislite o tome što još nije počeo proces izbora novog poverenika?  

Prvenstveno, nedopustivo je da jedna tako važna institucija dugo čeka na izbog rukovodioca. Trenutno je potpuno nejasno na koji način će biti izabran novi poverenik u Srbiji i to nije dobro. Dakle, ono što znamo je da Skupštinski odbor za kulturu i informisanje treba da predloži kandidate i nakon toga, poslanici raspravljaju i glasaju. Međutim, iz čitavog ovog procesa, nepoznato je i kako se predlažu kandidati, ko može da bude kandidat, na osnovu čega će biti biran, kakve kvalifikacije treba da poseduje… Dakle, za sada je procedura izbora novog poverenika u Srbiji prilično maglovit i nepredvidiv proces. 

A kako bi procedura izbora novog poverenika trebalo da izgleda?

Da sam ja predsednik tog odbora, objavio bih javni poziv u svim medijima, organizovao pres-konferenciju i rekao da mamo 30 dana da izaberemo novog poverenika i da tražimo najboljeg čoveka u zemlji za tu funkciju. Njegove kvalifikacije moraju da budu u skladu sa zakonom, ali pored toga, neohodno je da tu funkciju obavlja neko ko je moralni autoritet, koji nema nikakvu mrlju u svom radu. 

Koliko je realno očekivati takav scenario u Srbiji?

Procedura koju sam opisao je omogućna zakonom. Odbor ima pravo da to uradi, ali se ja plašim da neće, već da će se odjednom pojaviti neko ime i prezime, a poslanici će ponovo, po hitnoj proceduri kakvu smo već viđali u parlamentu izglasati nekog novog poverenika. Samo ćemo, nažalost, verovatno videti kratku vest u medijima da je skupština, pred ostalih stvari na dnevnom redu, izabrala novog poverenika. 

*
Foto: Istinomer Zoran Drekalović

Predstavnik vladajuće stranke rekao je nedavno da će njegova partija predložiti kandidata koji će biti sušta suprotnost dosadašnjem povereniku Rodoljubu Šabiću. Kako tumačite ovu izjavu?

Ukoliko na mesto poverenika dođe ličnost po partijskoj dužnosti, to će biti jako loš pokazatelj o demokratizaciji društva i uzurpaciji vlasti od strane političkih partija. Takva funkciju ne sme da bude proizvod političke trgovine. To nije ministar, ili državni sekretar koji mogu da budu politički imenovani ljudi. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana su ključni državni službenici koji moraju da budu nezavisni i njihov rad mora da bude profesionalan, a ne plen političke podele nakon izbora.

Organizacija SIGMA je izradila analizu Predloga novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kakva je generalna ocena Nacrta?

Nacrt sadrži neka dobra rešenja, poput onog da se manat povereniku skraćuje sa sedam na pet godina, ali generalno ide na lošije. Ključna i najveća zamerka se odnosi na predlog da se društva kapitala izuzmu iz obaveze da dostavljaju javnosti podatke. Zapanjuće je da je Vlada Srbije predložila takvo rešenje. To je guranje prsta u oko transparentnosti sistema i demokratiji uopšte. Ja se, zaista, nadam da takvo rešenje neće proći glasanje.

Kako će konkretno sporna izmena da ugrozi pravo javnosti da zna?

Isključiti iz odijuma javnosti šta se dešava sa preduzećima kao što su “Putevi Srbije, “Železnice Srbije”, “Telekom Srbija” je apsolutno neprihvatljivo. To su javna preduzeća koja se sada transformišu u kapitalske oblike - akcionarska i deoničarska društva. Ona obavljaju javne funkcije, dobijaju novac od države i dužna su da građanima polažu račune, a ukoliko se izuzmu iz zakona, biće onemogućeno javnosti da sazna šta se u njima dešava, na koji način se posluje i kako se troši javni novac. 

*
Foto: Istinomer Zoran Drekalović

Da li je u pitanju neznanje ili svesna namera da određene informacije o tim preduzećima budu sakrivene od javnosti?

Siguran sam da se ne radi o neznanju, barem ne na nivou Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Ljudi koji tamo rade su svesni štetnosti takve odluke, a ako ništa drugo dobili su naše mišljenje sa kompletnom analizom i upozorenjem. Njihovo obrazloženje je da ta izmena mora da ostane u Nacrtu zakona, jer je “neko” to od njih tražio. Ne želim da optužujem nikoga, ali meni je očito da taj pritisak dolazi iz političkog vrha. To nije stručno rešenje, to je apsolutno političko rešenje koje ima pozadinu u finansijskim interesima i korupciji.

Predlog novog zakona, po oceni civilnog sektora, ima još spornih odredbi...

Jedan od izuzetno loših predloga je taj da Narodna banka bude izuzeta iz zakona, za šta ne postoji utemeljenje. Dobra stvar kod postojećeg zakona je to što je bio prilično širok u pogledu institucija koje je obuhvatao, iako, recimo, Vlada Srbije ili Narodna Skupština nemaju obavezu da dostavljaju informacije od javnog značaja, što u mnogim evropskim zemlajam nije slučaj. 

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović   
Najčitanije
Povezani članci