Početna Članci Analize Analize Kabl vredniji od 17.500 hektara zemlje

Kabl vredniji od 17.500 hektara zemlje

Sve i da su nadležni bili u pravu kada su tvrdili da “PKB“ nije potcenjen, a da “Kopernikus“ nije preplaćen, na prvi pogled se i laicima nameće zaključak – država Srbija je mnogo bolji kupac nego prodavac.


Kada je početkom oktobra potpisan ugovor o prodaji Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) arapskoj “Al Dahri” za 105 miliona evra, državni zvaničnici ubeđivali su javnost da ova kompanija nije prodata ispod cene. 

*
Foto: Istinomer/ zoran Drekalović

“Ne trebaju nam samozvanci koji kažu da je cena niska i da ga prodajemo za male pare”, rekao je tada Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Kada je početkom novemba kompanija u državnom vlansištu “Telekom” preuzela kablovskog operatera “Kopernikus” za 195 miliona evra, javnost se naslušala argumentacije prema kojoj ova akvizicija nije preplaćena. 

“Smatramo da je to strateška kupovina”, izjavio je Predrag Ćulibrk, direktor “Telekoma” gostujući na RTS-u.

Sve i da su u oba slučaja nadležni bili u pravu, na prvi pogled se i laicima nameće zaključak – država Srbija je mnogo bolji kupac nego prodavac. Kada je metodom dokapitalizacije prodat RTB Bor, ispostavilo se da ni dinar od ukupno 1,46 milijardi dolara, koliko je vredna ponuda kineske kompanije “Zidjin majning“, ne ide u budžet. Fabrka lekova “Galenika“ prodata je kompaniji “Elius“ iz Luksemburga za svega 16 miliona evra. Istina je, sve ove kompanije su u amanet novom vlasniku ostavljale i dugove, ali ni “Kopernikus“ po tome nije izuzetak. Jer, “Telekom“ je, preuzimajući ovog kablovskog operatera preuzeo i oko 25 miliona evra duga. Ipak, treba reći i to da u telekomunikacionoj industriji kompanija ne može da posluje bez kredita. 

Kad je BC partners nedavno od američkog investicionog fonda kupio KKR Junajted grupu, sa njom je preuzeo i milijardu evra duga. S jedne strane, poslovni potez “Telekoma“ jeste opravdan jer u domenu kablovske televizije ova državna kompanija odavno kaska za SBB-om. Poznavaoci prilika na tržištu bi čak rekli da je Telekom sa ovom kupovinom i debelo okasinio. Da li je ipak to zakašnjenje skupo platio? I kako to da PKB sa 17.500 hektara obradive zemlje vredi manje nego kablovski operator sa 350 zaposlenih.

*
Foto: FoNet / Beoinfo

Ekonomisti kažu da je nemoguće upoređivati kompanije koje posluju u različitim oblastima, pa da to pitanje nema mnogo smisla. Uz sve metodološke ograde, sve kompanije se prilikom prodaje na kraju vrednuju na isti način. U evrima, naravno.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je PKB specifična priča i da je veoma teško doći do prave računice. Naime, poljoprivredno zemljište se drugačije vrednuje, objašnjava. Dodaje da u novčanom toku od poljoprivredne proizvodnje nemate amortizaiciju, što znači da zemljište vremenom ne gubi svoju vrednost, kao nekretnine ili oprema.

“Imate samo čist prihod od poljoprivrede. Ipak, imajući u vidu trenutne cene na svetskom tržištu i ključnu ulogu berze na otvorenom tržištu, nema mesta nadi da će proizvodi biti skuplji značajno, jer velike zemlje diktiraju cene. Kod stočarske proizvodnje je slična situacija.Tržišna cena poljoprivrednog zemljišta je određena stopama prinosa. Prosečna zarađivačka sposobnost jednog hektara kvalitetnog zemljišta je oko 250 evra. Sama prinosna vrednost zemljišta je oko 40 miliona evra. Međutim, imajući u vidu i druge delatnosti kao i prilično sigurno tržište u okruženju sklon sam mišljenju da bolja startna cena za PKB i nije mogla da se dobije”, objašnjava Dragovan Milićević.

E sada, pitanje je da li je moguće preusmeriti proizvodnju na više akumulativne kulture, kao što su povrće ili staklenici, pita se naš sagovornik.

“Sigurno da, ali to podrazumeva i značajna ulaganja i rok vraćanja za izvestan broj godina” – kaže Milićević.

Sa druge strane, kada je reč o preuzimanju “Kopernikusa“, naš sagovornik je upoređivao poslovanje ovog kablovskog operatera sa 21 kompanijom u Evropi. I ono što je dobio kao rezultat nedvosmisleno pokazuje da je “Telekom“ preplatio ovaj posao.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

Ukupno srpsko telekomunikaciono tržište vredi 270 miliona evra i sporo raste, uočio je Milićević, koji je inače i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

“Glavni faktori rasta i vrednovanja kompanija u ovoj oblasti su raspoloživi dohodak, kretanje standarda stanovništva i broj korisnika. Nažalost, Srbija ne beleži pozitivne trendove ni kod jedng faktora. Naime, dohodak stagnira, broj stanovnika se smanjuje frapantnom brzinom za gotovo 90.000 do 100.000 godišnje, jer se oko 50.000 do 60.000 iseli iz zemlje, a broj umrlih je u 2017. godini bio za gotovo 40.000 veći od broja rođenih. Smanjuje se i broj domaćinstava što utiče da se broj priključaka fiksne telefonije, takođe, smanjuje – kaže Milićević.

On je izračunao da “Kopernikus“ vredi 37,5 miliona evra, što znači da je “Telekom“ platio pet puta veću cenu.

“Ekonomski rezon ove transakcije ne postoji”, ubeđen je Milićević.

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović
Povezani članci