Gugl na vodi

„Vi ste moj’Gugl’!“ – došlo mi bilo da se otvorenim pismom obratim našim demokratski izabranim predstavnicima.


Nema jakog „Gugla“ bez jake Srbije, zaključila je uprava ove kapitalističke tvrtke i glatko porekla da je ikada i pomislila da Srbiju stavi na crnu listu. Predsednici Vlade Republike Srbije - u daljem tekstu prosto i neprikladno: Ana, po uzoru na stil predsednika Predsednika Republike koga ćemo, pojavi li se i sam u ovom rukopisu, zvati jednostavno Vučić, iako bi, kad smo već svi svoji, trebalo da ga zovemo Al Eksandar, kako nas tel evizija neodustajno i bezuspešno uči - koja im se lično i neposredno obratila, šta to čujem, šta to čujem, behu smesta predočili belu belcatu listu na kojoj krupnim pismenima stajaše: Srbija! 



Mnogi zavisnik od interneta pretrnuo je kad se proneo glas da će naša bleda mati biti na crnoj listi - zar je i Gugl krenuo stopama Informbiroa, koji nas je sredinom prošlog veka izopštio, i Ujedinjenih nacija koje su nam uvele sankcije u zlatno doba carstvija Slobinog?! 
Ispostavilo se da između Gugla i Aninog kabineta vlada međusobno uvažavanje i obostrana simpatija: „Ono što smo mi među pretraživačima, to ste vi među balkanskim državama, i ne samo balkanskim“, nakloniše se do zemljice čarne guglovci, a Ana ti njima, uz ljupki naklon: „I mi se ne pitamo šta Gugl može da učini za nas, nego šta mi možemo da učinimo za Gugl!“ 
Lično ja nisam se presekao kad nam je zapretila nepravda i sa interneta: vi ste moj „Gugl“, malo je falilo da se otvorenim pismom obratim našim demokratski izabranim predstavnicima. Od Vučića svaki doznam nešto što niko drugi ne zna! Da je njegova vizija o Kosovu doživela poraz, da smo umesto silesije gruntova, placeva i parcela koje je za naše dobro povoljno iskamčio odabrali ponovo mit i lagariju; od Vučića pre nego od Gugla čujemo koji mu sve kontinenti žele propast, ili koji će mu stalež biti stambeni miljenik u narednih nekoliko godina: za medicinske sestre i oficire će se danonoćno zidati stanovi, jer nas prve brane od boleština, a pripadnici službe bezbednosti, vojske i milicije od dušmanluka, koji kao nezatučena zmija opet podiže svoju mrsku glavu, uostalom zar nisam negde video naslov „Vučić dovodi Gugl u Srbiju“? Lidl, Gugl, Idea, Ikea... sve što nam naše potrošačko i korisničko srce zaželi - naš dobri otac će nam obezbediti, da imamo u našoj izbornoj jedinici! 

*
Foto: Pixabay


Afera Gugl divno je poslužila da shvatimo kako Ana i Vučić ne daju da muva padne na nas, a kamoli smrdibuba, crni oblak i ne stigne da nas čestito natkrili, ovo dvoje naših staratelja, jer mi jesmo pod njihovim blagoslovenim starateljstvom, ga protivgradno otklone! Gugl neće priznati Kosovo, Srbija će staviti Eksplorer na crnu listu, no hard feelings!

&

Ministar Vulin blistao je u viteškom obračunu sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem, američkim ambasadorom, koji je rekao da vlada Kosova nije takozvana, nego je stvarna (što je Njegovoj Ekselenciji u opisu posla, jer njegova država to tvrdi); imao je ludu sreću tj. ambasador, što mu se tako nešto nije omaklo pred Vučićem, jer bi, kako se blagoizrazio Vulin, leteo naglavačke iz Vlade, ambasador naravno... 

Vulinova nadređena, Ana, kojoj rečitost nije jaka strana i čiji je maternji jezik chut’-chut’ izražajniji od prestolonaslednikovog, oduševljena je sočnošću i deskiptivnošću Vulinovog govora, pa ga je javno pohvalila, ali to nije sve što je govornik govorio: „Bar je Srbija mogla da vidi ko se bori za Srbiju, a ko misli samo na svoja donja leđa!“ 

Nije lako našoj vlasteli, ni vladaru, čiji narod odabere mit umesto katastra, i umesto razlike u kvadratima, nije lako ni hiperaktivnom vazalu, koji rezili stranog izaslanika da se doseti donjih leđa, da, mogao bi ovaj pojam u „Slagalicu“, u slavnu rubriku „Korak po korak“:  1. Ima ih američki ambasador 2. Nekima su preča nego Srbija... 

*
Aleksandar Vulin / Foto: Fonet/MOD


Govoreći o Njegovoj ekselenciji ministar odbrane posegao je i za mudrolijom iz narodne neiscrpne riznice: „Što je tikva praznija, to je bezobraznija!“ 

Kad bi kojim slučajem bio optužen da je uvredio građanina Skota, Vulin bi pred našim nezavisnim sudom izjavio da je samo preneo šta narod misli o naravi tikava, kao narodni izabranik umnogome je i dužan da strancima predoči šta su naši stari sročili. 

Priznajem da nisam dosad čuo ovu narodnu, dakle i moju doskočicu, niti sam je video išlingovanu na kuvarici; pošto je u sedmercu, nije bila podesna ni za bećarac, pa sam, grešna mi duša, čak pomislio da je ovaj pesnički biser potekao od samog Vulina, a da ga je tvorac velikodušno pripisao i prepustio narodu. Međutim je ministar odbrane zaista ljubičastim hoplitskim šlemom dobijenim od Nacionalne avangarde ovo izvukao iz narodnog vrela, lepo, ali zašto nismo Skota proterali, zašto nismo čak ni oštru i preteću depešu poslali u Vašington?! 

Zato što je iskaljivanje prezira naša lična stvar, namenjena domaćoj javnosti i starijim Albancima koji još znaju srpski - čim se prevedu na engleski Vulinove metonimije i metafore gube iskonsku slovensku i narodsku snagu i lepotu. Pogrde na račun američkog ambasadora pouka su i opomena svim drugim ambasadorima da zanemare malo svoja donja leđa i da ne budu tikvani, nego da drže stranu državi u kojoj službuju. 

Ovo je i dodatni pozdrav ruskom ambasadoru: potonjoj ekselenciji je Ana trčećim korakom bila odnela transkript intervjua koji se Moskvi nije dopao, da, svojeručno je predstavniku Rusije odnela svedodžbu, overenu kod notara, da je mislila isto što i ruski ambasador misli, a da su je kleti strani žurnalisti pogrešno razumeli. 

Povezani članci