Početna Članci Arhiva Izveštaj Kada novinar u Sloveniji pita, odmah se “skoči”

Kada novinar u Sloveniji pita, odmah se “skoči”

Dok se u Srbiji Nacrtom novog zakona o pristupu informacijama od javnog značaja proširuje krug onih koji neće morati da dostavljaju informacije građanima i novinarima, u Sloveniji se taj krug smanjuje, odnosno povećava se broj subjekata koji su dužni da postupaju po ovom zakonu, saznajemo u nedelji kada se obeležava pravo javnosti da zna.


U Nacrtu novog zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je predložilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, možda najviše smeta oslobađanje društva kapitala od obaveze da javnosti dostavljaju informacije od javnog značaja, kaže Rosana Lemut Strle, bivša zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Slovenije. 

*
Foto: Istinomer/Mihaela Šljukić Bandović

Ona je na skupu “Zašto nam je važan slobodan pristup informacijama”, koji su USAID i CRTA organizovali povodom Nedelje prava javnosti da zna, izjavila da je u Sloveniji ta praksa drugačija, jer je krug onih koji su u obavezi da poštuju Zakon o pristupu informacijama veoma širok.

U Sloveniji smo išli korak dalje. Ne samo da su društva kapitala, koje je država osnovala i u kojima ima većinski udeo, obavezna da odgovaraju na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja, već su na zahteve obavezna da odgovaraju i sva društva kapitala u kojima država, lokalna zajednica ili neka druga osoba javnog prava ima dominantan uticaj. Taj dominantan uticaj ne meri se samo u novcu i sa stanovišta ko je osnovao to društvo, nego i u pogledu uticaja na neke operativne odluke. To znači da je društvo kapitala pod dominantnim uticajem osobe javnog prava i kada bi neka od njih imala mogućnost da imenuje, recimo, više od polovinu članova upravnih odbora menadžmenta”, objašnjava bivša zamenica slovenačkog Poverenika za informacije od javnog značaja.

U Sloveniji su i banke u obavezi da dostavljaju informacije od javnog značaja i to posle afere od pre nekoliko godina, u kojoj je otkriveno da su banke davale kredite koji nisu bili obezbeđeni kako treba. 

“Da bi sprečili stečaj nekih velikih banaka i da bi, naravno, sprečili štetu, država je uložila u te banke i sve banke koje su koristile te mere, sada su obavezne da odgovaraju na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja. Dakle kod nas je krug obaveznika, koji nisu samo državni organi, javni zavodi, nosioci javnih ovlašćenja... jako širok, mnogo je tih pravnih subjekata koji još uvek, iako smo promenili ekonomski sistem, barataju javnim novcem”, objašnjava Lemut Strle.

Prema njenim rečima, sve njih zakon obavezuje i da informacije koje se odnose na ugovore koji su donatorski, sponzorski, savetodavni ili se odnose na bilo koji ugovor o intelektualnim uslugama, moraju da objave na svom sajtu. Čak je i Ustavni sud Slovenije, naglasila je, presudio u korist prava na pristup informacijama od javnog značaja u onim slučajevima gde su se društva kapitala žalila da se davanjem informacija remeti njihov položaj na tržištu ili konkurencija. 

“Jer, ne zaboravimo, oni barataju javnim novcem”, istakla je Lemut Strle.

Objasnivši da Zakon o informacijama od javnog značaja u Sloveniji zovu “Zakonom za sve”, ona je ocenila da je Nacrt novog zakona koji predložen u Srbiji komplikovan i nerazumljiv i upitala kako će ga razumeti običan građanin, ako je pisan takvim jezikom. Bivša zamenica slovenačkog Poverenika rekla je i da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama u Sloveniji dosta koristi, a da su institucije i državni organi naročito revnosni kada informacije traže novinari, iako je rok za odgovor na zahteve sedam radnih dana.

“Kada novinar pita - to se skoči, jer ako ne odgovoriš, onda, naravno, on odmah to napiše. Svi znamo da niko neće čekati sedam radnih dana. Kada treba pogledati neku dokumentaciju, onda se piše - ‘Molim vas, sačekajte, pa ćemo vam odgovoriti’. Ali, skoči se stvarno, jer ako novinar ne dobije odgovor, on napiše - ‘Zamolili smo te i te da odgovore, poslali smo pitanja, nismo dobili odgovor’. Tu ingnoranciju javnost ne prihvata dobro. Ima konsekvenci u javnosti ako se igonrišu mediji”, kaže Lemut Strle. 

Na skupu “Zašto nam je važan slobodan pristup informacijama” zaključeno je da je dostavljanje informacija od javnog značaja pitanje političke volje, odnosno nedostatka političke volje. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić zaključio je da kod nas nema odgovornosti za nedostavljanje informacija od javnog značaja, jer, kako je rekao, kod nas politička elita ne odgovara ni za šta. 
Najčitanije
Povezani članci