Početna Članci Analize Analize Skupštine u regionu podjednako zatvorene

Skupštine u regionu podjednako zatvorene

Skupština Srbije, ali i komšijski parlamenti, sa izuzetkom Albanije, još manje su otvoreni prema građanima nego pre dve godine, pokazuje analiza Crte i regionalne mreže Action See.


Da li direktni prenosi sednica Skupštine Srbije istovremeno znače i da je parlament transparentan, otvoren i u skladu sa najvišim demokratskim standardima parlamentarne prakse u visoko razvijenim državama? Ako bi “indikatori“ za merenje otvorenosti bili broj kamera u velikoj sali Skupštine ili kreativnost u priprostom govoru preuzetom od ekipe “ispred dućana na ćošku“, srpski parlament svakako bi zaslužio pohvalu. Ovako, on je prema analizi koju je sprovela Crta u saradnji sa regionalnom mrežom Action See, u domenu otvorenosti, jednako loš, a u pojedinim segmentima i gori, kao i ostali parlamenti po regionu.

*
Skupština Srbije / Foto: Fonet/Aleksandar Levajković


Skupštine Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova pale su u pogledu transparentnosti 2017. u odnosu na 2016. godinu. Izuzetak je albanski parlament koji beleži nešto bolji rezultat. 

Preciznije, kada je reč o otvorenosti najviših zakonodavnih tela u regionu iznosi, prošle godine je ispunjeno 61 odsto idikatora. Ovaj rezultat je manji za dva odsto u odnosu na otvorenost pre dve godine. Indikatora, inače, ima više od 100 i neki od njih su: građanima razumljiv i dostupan budžet, objavljivanje amandmana, dostupnost materijala sa sednica, etički kodeks poslanika, integritet parlamenta, usvojen zakon o lobiranju.

Na primer, nedostatak integriteta i neetičkog ponašanja može se videti na slučaju Skupština Srbije u kojoj od nedavno vladajuća većina obesmišljava raspravu degradirajući ulogu institucije podnošenjem bezbroj besmislenih amandmana. Još jedan od indikatora na osnovu kojih se analizira transparentnost parlamenta jeste dostupnost budžeta. U zemlji Srbiji tekst budžeta jedva da je uoči rasprave dostupan i poslanicima, a kamoli građanima. O budžetu za 2018. godinu čak nije ni raspravljano upravo zbog ogromnog broja amandmana koje su poslanici vladajuće koalicije uložili na Zakon o budžetskom sistemu. Kada podvučemo crtu, budžet za 2018. godinu ne samo da nije stigao na vreme do poslanika, što je praksa koja se ponavlja godinama u nazad, već o njemu po prvi put (u istoriji) nisu imali priliku ni da diskutuju – zbog toga što je nova, amandmanska strategija “pojela“ vreme za raspravu.

Rezultati monitoringa Crte i partnerskih organizacija pokazuju i to da zakonodavne vlasti regiona u poslednje dve godine nisu uložile ni minimum napora kako bi otvorenost svojih institucija, pre svega prema građanima, poboljšale i razvile. Još manje se bave strateškim pristupom ovoj temi.

Da je zaista prisutan izostanak želje da se radi na unapređenju otvorenosti i transparentnosti parlamenata, potvrđuje i činjenica da je broj parlamenata koji su aktivno učestvovali u sprovedenom istraživanju, te dostavili odgovore na postavljene upitnike, manji u odnosu na prošlu godinu. Ne treba posebno ni naglašavati da Skupština Srbije nije bila spremna da popunjava upitnik. 

Transparentnost, pristupačnost i komunikacija sa građanima

Prosečan rezultat, koji su u komunikaciji sa građanima, ostvarili parlamenti u regionu, a koji iznosi tek 35 odsto ispunjenosti indikatora, predstavlja još jedan razlog za zabrinutost. Ovo praktično znači da se poslanici u regionu ne potresaju mnogo zarad komunikacije sa građanima, čijom su zaslugom uposleni četiri godine. Istovremeno skupštine po regionu ne trude se da ulažu u nove kanale komunikacije, koji takođe mogu da pomognu u premošćavanju jaza između građana i njihovog predstavničkog tela. 

Otvorenost budžeta na najnižem nivou

Prema istraživanju Crte veoma zabrinjava to da su transparentnost i komunikacija sa građanima na najnižem nivou kada je reč o pripremi, diskusiji, usvajanju i predstavljanju državnog budžeta. Prosečan rezultat za svaku državu u 2017. godini je 41%. Izuzev Albanije (86%) i Crne Gore (58%), ovaj procenat kreće se između 19% (Srbija) i 32% (Kosovo).

Istovremeno narušena je parlamentarna saradnja sa civilnim društvom u regionu. Najdrastičniji primer dogodio se u Srbiji, kada je Skupština Srbije prekinula saradnju sa Otvorenim parlamentom nakon protesta ove inicijative zbog načina na koji je raspravljano i kako je na kraju usvojen Zakon o budžetu za 2018. godinu.

Iako u parlamentima u regionu, sa izuzetkom Kosova, postoje dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, što će reći za kontrolu i nadzor nad izvršnom vlašću, rezultat ove uloge parlamenata po regionu je izostao. 

U većini njih nije usvojen ni Zakon o lobiranju, uključujući i Srbiju.
 
Dodatno, integritet parlamenata je i dalje nizak, a jedan od razloga jeste i što etički kodeksi parlamenata u nekim državama regiona ili još nisu usvojeni, ili je njihova primena izuzetno slaba. Kao i 2016. godine i u ovom ciklusu merenja zabeležena je niska etičnost u radu parlamenta i poslanika. 

Praksa iz regiona pokazuje da se neetička ponašanja poslanika ne sankcionišu, naprotiv, često su zapravo predmet političkih dogovora. 

Crta sa partnerima sprovodi monitoring otvorenosti parlamenata u regionu od 2016. godine. Ovogodišnje istraživanje obogaćeno je indikatorima kojima se zagovara “viši standard proaktivne transparentnosti“. U svojim zaključcima istraživački tim navodi da “politika otvorenosti mora biti definisana i ne sme biti plod trenutne odluke ili trenutnog raspoloženja vlasti“.