Početna Članci Analize Analize Penzije: Rešili jedan problem, napravili drugi

Penzije: Rešili jedan problem, napravili drugi

Predsednik i premijerka su se "dogovorili” da ukinu zakon o smanjenju penzija, što će odnos svih penzija vratiti u normalu, nakon što je od novembra 2014. jedan deo njih arbitrarno smanjen. Međutim, kako se vidi iz podataka koje je Istinomeru dostavio kabinet premijerke, Vlada i predsednik glavačke uleću u novi problem – ponovo proizvoljno i diskriminatorno menjaju visine penzija.


"Ovde kuglica, ruka brža od oka, onde kuglica, pazi, vidi, ovde kuglica, onde kuglica, gde je kuglica?"

Ne baš ovim rečima, ali sličnim postupkom, Aleksandar Vučić objasnio je koliko će, kako i kome biti uvećane penzije nakon što bude ukinut Zakon o privremenom načinu isplate penzija. Ana Brnabić, koja je stajala iza njega, kasnije će reći da je ona zamolila predsednika da tog jutra on saopšti vesti o ukidanju zakona i povećanju penzija, "zato što je to njegov san, to je njegova misija".

Tako, Vučić je ispunjavajući svoj san i svoju misiju krenuo da javnost zatrpava brojkama i procentima. Kao da čita izveštaj o vodostanju, saopštio je čitav niz podataka o tome kolike su penzije bile 2014. godine (pre smanjenja), a kolike će biti nakon ukidanja pomenutog zakona i dodatnog uvećanja, pročitavši celu jednu eksel tabelu, koju će kasnije dobiti i novinari.
"Dakle, ne postoji više nijedan penzioner koji ima približno istu penziju kao 2014, već najmanje za 8,4 odsto više do 13,3 odsto više... Ja mislim da je ovo velika i važna vest. Ako Vlada bude mogla da sa tim krene još od novembra, ja bih voleo da to krene još ove godine, da ne čekamo sledeću godinu", rekao je predsednik pre nego što je počeo da čita, pa kad je završio sa brojevima, zaključio: "Pročitao sam vam za sve kategorije kako to izgleda danas. Dakle, procenat uvećanja u odnosu na 2018. je između pet odsto i 25 odsto, u zavisnosti od kategorije kojoj pripadate."

Istinomer je od kabineta Ane Brnabić tražio – i dobio – podatke koje je predsednik iščitao, i to u vidu jednog skeniranog (ispresavijanog) papira sa šarenom eksel tabelom, iz koje se vidi da su predsednik i premijerka napravili novi problem...

O čemu je reč?

Najpre, običnom građaninu se verovatno zavrtelo u glavi od količine brojki i procenata pročitanih za kratko vreme, a još više od toga na šta se te brojke odnose? Da li je uvećanje penzije u odnosu na 2014. ili 2018, ko dobija najveće povećanje procentualno, a ko najveće u novcu…

Predsednik je tada, 25. maja, upoređivao penzije iz 2014, pre smanjenja, i ove planirane za 2019. godinu, i onda ustvrdio da se povećanja kreću od 8,4 odsto do 13,3 odsto – kao da u međuvremenu nije postojala nikakva inflacija, a jeste: 8,02 odsto kumulativno u periodu 2014-2017.

Ako se ispuni prognoza Narodne banke Srbije makar za donju granicu inflacije u 2018. godini (a to je 1,5 odsto), tada će kumulativna inflacija od 2014. do 2018. iznositi 9,64 odsto, pa će na početku 2019. ove nove penzije biti realno veće u odnosu na one iz 2014. od -1,24 odsto (što znači da će biti realno niže) do +3,66 odsto. Dakle, neke penzije – one najviše – biće realno niže nego pre pet godina, a one najniže biće realno uvećane za 3,66 odsto.
*
Ispresavijani papir iz kabineta predsednice vlade 



To je bio jedan spin. Drugi spin bio je kada je predsednik rekao da će u 2019. najveće penzije porasti za čak 25 odsto u odnosu na 2018. godinu. 

Jer, ako bi se ukidanje zakona kojim su smanjene penzije nazvalo "povećanjem", predsednikova priča bi i mogla da pije vodu. No, pošto – kao što mu i ime kaže – nije reč o povećanju, nego o ukidanju smanjenja, termin "povećanje" ne može da  koristi u ovom kontekstu.

Istinomer je, koristeći podatke sa ispresavijanog papira iz kabineta predsednice vlade, napravio sopstvenu tabelu da bi sračunao koliko će ZAPRAVO biti uvećanje penzija od naredne godine (ili od novembra, kako reče predsednik).

I tu se vidi onaj pomenuti veliki problem. Naime, ukidanjem Zakona o privremenom načinu isplate penzija, Vlada Srbije će ispraviti sistemsku nepravilnost i disproporciju između penzija različite visine. Jer, šta: i oni penzioneri sa penzijom od 25.000 dinara i oni sa penzijom od 50 ili 100 hiljada na isti način su tokom svog radnog veka uplaćivali doprinose u penzioni fond – u skladu sa svojim tadašnjim zaradama.

Međutim, kada su došli do penzije, uvođenjem pomenutog Zakona ta proporcija je narušena: penzija veća od 25.000 dinara više nije zavisila od visine uplata i visine zarade tokom radnog staža, već je arbitrarno smanjena za određeni postotak (što je veća bila penzija, veće je bilo i smanjenje – one najveće penzije su bile smanjene za čak 19,4 odsto). Ovime je sistemski narušen odnos između visine penzija i uplata tokom radnog veka, odnosno, penzioneri sa primanjima iznad 25.000 su diskriminisani u odnosu na one sa penzijom ispod tog nivoa.

Ukidanjem ovog zakona, dakle, ispravlja se ta sistemska nepravilnost. Međutim, iz podataka koje nam je dostavio kabinet Ane Brnabić može se zaključiti da je ova nepravilnost zamenjena drugom – u suštini istom. Jer, prema dostavljenim podacima, penzije u 2019. godini neće svima biti isto uvećane.
*
Izvor: Istinomer, na osnovu tabele iz kabineta Ane Brnabić



Gledajući plan za 2019. u odnosu na 2018. godinu (nakon ukidanja zakona), vidi se da će one najveće penzije biti uvećane za manje od pola procenta, dok će one penzije ispod 25.000 biti uvećane za pet odsto. Dakle, ponovo se arbitrarno – i populistički, pošto penzije do 25.000 dinara prima ubedljivo najveći broj penzionera – iskrivljuje i remeti odnos zarađenih penzija, i iz jednog problema ulazi se u novi, suštinski isti.

Na pitanje Istinomera – zbog čega Vlada ponovo pravi disproporciju u odnosu na uplaćene doprinose tokom radnog veka, opet diskriminiše penzionere sa penzijama iznad 25.000 i tako pravi isti problem zbog kojeg je bilo nužno da se ukine zakon, iz kabineta Ane Brnabić odgovaraju:
"Zaključno sa ukidanjem Zakona, svi penzioneri imaće više penzije u odnosu na period nakon smanjenja 2014. godine. Povećanje svih penzija najbolje potvrđuje da diskriminacije nema. Smanjenje penzija bila je politički hrabra odluka tadašnje Vlade Srbije koja je značajno doprinela postizanju makroekonomske stabilnosti. Ova odluka predstavlja odgovorno ponašanje, jer do povećanja dolazi na osnovu ekonomskih kriterijuma i povećanje penzija je održivo i dugoročno."

No, nije pitanje bilo da li će biti uvećane sve penzije – jer hoće – nego je pitanje zbog čega nisu sve penzije uvećane za isti procenat. Stoga, iako iz kabineta premijerke eksplicitno tvrde da nema diskriminacije, stvar je jednostavna: ako nekome proizvoljno povećate penziju za 0,45 odsto, a nekom za pet odsto, šta je to onda nego diskriminacija (i populizam, pride)?

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović