Početna Članci Analize Analize Anketnim odborom do ćorsokaka

Anketnim odborom do ćorsokaka

Šta će otkriti buduća skupštinska Komisija koja će se baviti posledicama NATO bombardovanja SRJ iz 1999. godine? Ako je suditi po prethodnim rezultatima sličnih skupštinskih radnih tela - apsolutno ništa. Jer, skoro nijedan izveštaj osam skupštinskih anketnih odbora, koliko ih je bilo od 2000. godine do danas, nije usvojen u toj istoj Skupštini, a ama baš nijedan nije imao nikakvog uticaja na epiloge događaja kojima su se bavili.


U proteklih 18 godina Skupština je osnovala nekolicinu Anketnih odbora i radnih tela sa ciljem da utvrde činjenice o raznim temama od javnog značaja. Međutim, usvojen je samo izveštaj Anketnog odbora za nestale bebe 2006. godine. Uprkos tome, roditelji i dalje ne znaju šta se desilo sa nestalom decom.

Podsetimo, Skupština Srbije izglasala je 18. maja Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. 

Prema rečima predlagača odluke o obrazovanju Komisije, Maje Gojković, cilj rada tog tela je utvrđivanje relevatnih podataka o ugroženosti zdravlja stanovištva Srbije, zbog bombardovanja 1999. godine. Preliminarni izveštaj Komisija bi trebalo da objavi 2020. godine. Takođe, Komisija je u obavezi da na svakih šest meseci izveštava parlament o svojim aktivnostima. 
Komisija i Anketni odbor su radna tela privremenog karaktera, koje Narodna skupština obrazuje odlukom radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. 

Za razliku od Anketnih odbora koji se obrazuju iz redova poslanika, u radu Komisije, uz narodne poslanike, mogu učestvovati stručnjaci i naučnici, predstavnici organa i organizacija.

A kako su funkcionisale slične komisije u prošlosti i kakvi su bili njihovi rezultati? 

Od 2000. godine formirano je osam anketnih odbora, među prvima bio je Anketni odbor o atentatu na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. Iako je odbor jednoglasno usvojio izveštaj zaključivši da su istragu zločina ometali i blokirali MUP, Okružno tužilaštvo u Beogradu i Savezna uprava carina, te da je u ceo slučaj upletena tadašnja Služba državne bezbednosti, rad odbora ostao je bez konkretnog rezultata, jer članovi nisu imali odgovarajuća ovlašćenja da nateraju pojedine državne funkcionere da daju izjavu pred odborom. 

Odgovorni za atentat na Ibarskoj magistrali pravosnažno su osuđeni, posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Za to vreme, tadašnja savezna skupština, oformila je krajem 2001, godine Anketni odbor koji je ispitivao okolnosti u vezi sa ubistvom ministra odbrane Pavla Bulatovića. Bulatović je ubijen 7. februara 2000. godine u restoranu "Rad“ na Banjici. Na čelu odbora bio je Vojislav Šešelj. Tadašnje Veće republika prihvatilo je izveštaj Anketnog odbora, ali izveštaj nije prihvatilo Veće građana, jer su radikali objavili stenogram saslušanja zaposlenih u vojsci i policiji. Ubistvo Pavla Bulatovića još nije rasvetljeno. 
*
Vojislav Šešelj, predsednik Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovića / Foto: FoNet/Nenad Đorđević



Posle promena 5. oktobra 2000. godine, posebno upečatljiv bio je Anketni odbor o navodnom prisluškivanju kabineta predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Prisluškivanje je, po tvrdnjama ponzionisanog generala Nebojše Pavkovića, naložila Vlada Srbije. Pred odborom su izjave dali premijer Zoran Đinđić, šef Biroa za komunikacije Vladimir Popović koji su negirali takve tvrdnje. Izveštaj tog Anketnog odbora nije nikad stigao pred poslanike.

U martu 2004. godine formiran je Anketni odbor radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko–bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom. Bilo je predviđeno da odbor u roku od 30 dana podnese izveštaj sa predlogom mera Narodnoj skupštini. Pred odborom, kojim je predsedavao Aleksandar Vučić, tada član SRS, izjave su dali mnogi državni zvaničnici, zaposleni u javnim preduzećima i biznismeni iz energetskog sektora, među kojima: bivša ministarka rudarstva i guvernerka NBS Kori Udovički, bivši ministar finansija Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik Borda direktora EFT Vojin Lazarević, suvlasnik EFT Vuk Hamović, bivši guverner NBS Mlađan Dinkić i još jedan bivši ministar rudarstva Goran Novaković. Članovi odbora nisu uspeli da dođu do zajedničkog zaključka.

Zbog sumnje u regularnost glasanja na pojedinim biračkim mestima u jesen 2004. godine, na lokalnim izborima, obrazovan je Anketni odbor o utvrđivanju činjenica i okolnosti na izborima za Skupštinu grada Beograda održanim 19. septembra te godine. Odbor na čelu sa Mehom Omerovićem zasedao je u periodu od novembra 2004. do februara 2005. godine. Odbor je zaključio da je na više biračkih mesta netačno prikazan broj nevažećih glasačkih listića i da su pojedini zapisnici bili neispravni, sa ovakvim zaključkom nije se saglasio predstavnik DS u odboru. Poslanici Narodne skupštine nisu se izjašnjavali o ovom izveštaju.
*
Milorad Vučelić, predsednik Anketnog odbora o privatizaciji "Knjaza Miloša" / Foto: FoNet/Nenad Đorđević



Isti ishod imao je Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i zakonitosti postupanja nadležnih državnih organa u postupku privatizacije preduzeća "Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca. Sednice odbora, kojim je predsedavao Milorad Vučelić, održavale su se u januara, februaru i martu 2005. godine, izjave su dali predsednik i članovi Komisije za hartije od vrednosti, direktori Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, ali i potpredsednik Vlade Miroljub Labus i ministar privrede Predrag Bubalo.

Više uspeha imao je Anketni odbor formiran radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, kojim je predsedavala Živodarka Dacin. Nakon 28 sednica, u periodu od 20. jula 2005. do 20. februara 2006. godine, utvrđen je zajednički Izveštaj i dostavljen predsedniku Narodne skupštine. Skupština je usvojila izveštaj u julu 2006. godine. 
"Ovo je prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da bude usvojen izveštaj o radu jednog Anketnog odbora“, izjavio je tadašnji predsednik Skupštine Predrag Marković.

Članovi odbora uzeli su izjave od roditelja koji sumnjaju da su im novorođena deca nestala iz porodilišta, predstavnika medicinskih ustanova, tužilaštava, istražnih sudija, direktora Centara za socijalni rad i od tadašnjih ministara pravde, odnosno zdravlja, Zorana Stojkovića i Tomice Milosavljevića. U svom izveštaju odbor je izneo informacije do kojih je došao i niz konretnih zakonodavnih i operativnih mera koje bi trebalo da pomognu u saznavanju istine o nestalim bebama. Rezultati rada, tužilaštva, policije i sudstva u ovoj oblasti, još nisu poznati. Trebalo bi pomenuti da Srbija još nije usvojila preporuku Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na ovaj problem.

Od juna 2013. do aprila 2014. godine Anketni odbor Skupštine, kojim je predsedavao Momir Stojanović, u to vreme član SNS, utvrđivao je činjenice o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija u periodu od 2000. do 2012. godine. Članovi odbora na sednici održanoj 14. aprila 2014. godine, razmotrili su i većinom glasova usvojili Izveštaj odbora u kom su konstatovane brojne zloupotrebe i nenamensko trošenje novca

U zaključku Izveštaja piše da Skupština obavezuje Vladu da nadležni državni organi ispitaju navode iz izveštaja i preduzmu neophodne mere krivične i disciplinske odgovornosti, kao i neophodne organizacione i kadrovske mere na planu sprečavanja nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Da je Skupština usvojila ovaj Izveštaj anketnog odvora, Vlada bi bila u obavezi da obavesti Narodnu skupštinu o preduzetim merama u roku od godinu dana. Međutim, ni nakon četiri godine, izveštaj se nije našao na dnevnom redu parlamenta.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Povezani članci