Početna Članci Analize Analize Novcem se ne kupuje roditeljstvo

Novcem se ne kupuje roditeljstvo

Novac često, u različitim situacijama, deluje kao najbolja i nalogičnija mera, od podmićivanja dece da urade domaći do subvencija stranim investiorima, ali se isto tako još češće ispostavi da to dugoročno ne rešava problem. Čini se da će to biti slučaj i sa ovim novim populacionim (ili populističkim) merama koje je najavio predsednik Vučić, jer se povećanim finansijskim davanjima za roditelje nikako ne rešava čitav niz problema, zbog kojih se neko ne odlučuje za roditeljstvo. Na stranu to što postoje i ljudi koji ne žele decu i to je, ako nekome još nije jasno, više nego u redu.


Nove finansijske mere za podsticaj rađanja koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pompezno najavio kao spas u borbi protiv demografske krize nisu izazvale oduševljenje u javnosti. Ova vest, smatraju mnogi, bila bi pozitivna kada bi čitav sistem funkcionisao, od porodilišta preko vrtića i škola do načina na koji roditelji mogu bolje da usklade svoje poslovne i porodične obaveze. Ovako, čini se da je više reč o populističkim nego populacionim merama. 

Predsednik je prošle nedelje obavestio javnost da kreće u žestoki obračun sa “belom kugom” koja, kako je rekao, preti “da nas uništi kao naciju”. Bez obzira na to što u Srbiji žive i pripadnici drugih nacionalnosti i to kao ravnopravni državljani, čini se da se strepnje za opstanak odnose samo na većinsko srpsko stanovništvo. Iznoseći podatke o broju stanovnika u pojedinim mestima, Vučić je više puta istakao kako je kod Albanaca situacija sasvim drugačija. Tako je, i to ne prvi put, problem Kosova povezao sa masovnim rađanjem dece albanske nacionalnosti, spram izrazito niske stope nataliteta kod Srba.

Pominjući, tako, u istom kontekstu rađanje dece, “neke tamo feminstkinje”, odbranu nezavisnosti Kosova, čuvanje granica zemlje i Gvozdeni puk, predsednik je u dramatičnom govoru obelodanio svoj plan za popravljanje demografske slike Srbije.

*
Foto: Fonet/Fond B92

Predstavljeni paket mera tiče se, makar po onome što do sada znamo, finansijskih davanja za rođenje od prvog od četvrtog deteta.

Jasmina Mihnjak iz udruženja “Roditelj” kaže da nije jasno kako je utvrđeno da će baš ove mere dovesti do željenih rezultata.
“U toj velikoj najavi, mi nismo dobili nikakvu informaciju o tome na koji način je neko analizirao program, da li se državi i u kojoj meri, naročito dugoročno, tako nešto isplati. Da li je nama sada državni projekat pravljenje novih socijalnih slučajeva, umesto (da ulažemo) u nešto što bi bilo perspektivnije za budućnost naše dece”, pita Mihnjak.
Pričajući o bojazni za opstanak stanovništva, Vučić je posebno apostrofirao žene, ali i pozvao sve muškarce da ih podrže u nameri da postanu majke.

"Svi moramo da pomognemo ženama, naročito mi muškarci. Moramo pomagati majkama kao opštine, gradovi, muževi, komšije... Molim poslodavce da imaju više razumevanja za žene na porodiljskom odsustvu, država će pomagati poslodavcima. Trudnoća ne sme biti povod za otpuštanje s posla", rekao je Vučić.

Umesto da traži jednostavno poštovanje postojećih zakona, Vučić je, dakle, zamolio poslodavce da ne otpuštaju trudnice. Podsetimo, Zakonom o radu zabranjeno je otpuštati žene na trudničkom bolovanju.

A upravo radni status jeste jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavaju žene koje rode decu ili planiraju da ostanu u drugom stanju. Naime, zakonom jeste zabranjeno da trudnica dobije otkaz, ali se u praksi često događa da zaposlena dobije otkaz pošto se vrati sa porodiljskog odsustva, jer nema pravnih sankcija za tako nešto.
“Najviše žalbi koje dobijamo putem našeg portala se tiču upravo ove pojave. Naprosto, često se dešava, da žene budu otpuštene kada se vrate na posao, ili ih sačeka lošije radno mesto koje sa sobom vuče i nižu platu“, kaže za Istinomer Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj“.
Osim onih koji nemaju posao ili strahuju da će zbog trudnoće pre ili kasnije dobiti otkaz, i oni koji rade često imaju velike probleme da usklade poslovne i porodične obaveze, što potvrđuje i istraživanje Usklađivanje rada i roditeljstva koje je sporoveo upravo Kabinet ministarke bez portfelja Slavice Đukić-Dejanović. Opsežna analiza je pokazala da je većina mera socijalne i populacione politike usmerena prvenstveno na rađanje dece, ali ne u dovoljnoj meri i na obezbeđivanje potrebne podrške porodicama tokom dužeg perioda odgajanja dece.

“Fleksibilno radno vreme još uvek nije popularno za većinu poslodavaca, a većina njih nije spremna da tu meru uvede ni u budućnosti. Od ponuđenih vidova fleksibilnog radnog vremena, poslodavci najčešće odobravaju zaposlenim roditeljima da biraju ili menjaju smenu, kada je u firmi organizovan rad po smenama, trećina  poslodavaca omogućava ‘preraspodelu radnog vremena’, u 22 odsto preduzeća postoji ‘klizno radno vreme’ i svega deset odsto poslodavaca dozvoljava ‘rad od kuće’. S druge strane, zaposleni smatraju da bi im uvođenje ovakvih načina rada znatno pomoglo u usklađivanju radnih i porodičnih obaveza”, rezultati su do kojih su došli istraživači ispitujući zaposlene i poslodavce u Srbiji.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Željenu praksu pri organizaciji radnog vremena roditelja već je uvela Nemačka, zemlja sa kojom Vučić često voli da se poredi. Pre godinu dana vlasti ove zemlje uvele su i program “Plus” koji dodatno finansijski stimuliše majke koje bi da rade nepuno radno vreme pre isteka godinu dana od rođenja deteta, a još više se stimulišu i otac i majka koji su spremni istovremeno da rade kraće radno vreme. Na primer, nakon osam meseci od porođaja majka i otac počnu da rade skraćeno, on pre podne, ona popodne. Dobijaju platu od poslodavca koja im sleduje, ali i stimulans od države koji otprilike iznosi jednu trećinu neto zarade. Ako pritom imaju i starije dete, dobijaju dodatni bonus.
 
Još jedan mogući scenario jeste da po isteku plaćenih godinu dana, žene u Nemačkoj mogu da odsustvuju sa posla još dve godine. Podvlačimo, taj period nije plaćen, ali poslodavac ne može da ih otpusti i dužan je da im ponudi radno mesto u istom rangu kada se vrate na posao. Ovo pravo se može iskoristiti do osme detetove godine, dakle godine odsustva se mogu preraspodeliti. Ukoliko majka, ipak, počne da radi nakon godinu dana, može da se odluči za nepuno rado vreme, a Istinomer je detaljnije pisao o tome ovde i to ocenjujući upravo Vučića koji je pogrešno tvrdio da su porodiljska prava kod nas veća i bolja nego u Nemačkoj.

Naše sagovornice pozdravljaju finansijske mere koje je predsednik najavio, jer je, kako kaže, svaka pomoć dobrodošla, ali ističu da one nikako nisu, same po sebi, podsticaj za rađanje.
“Niko se neće odlučiti da rađa dete samo zato što će dobiti 100.000 dinara, jer to nije nešto što će ga podstaknuti. Problem je mnogo širi, veći i delikatniji. Kada u društvu ne postoji klima sigurnosti, onda ne možemo pričati o ovim merama kao o podsticaju. Moramo napraviti atmosferu u kojoj će jedan par poželeti da ima potomstvo”, objašnjava Plemić.
A na putu ka poželjnoj klimi za roditeljstvo stoji mnogo prepreka. Roditelji ili oni koji to žele da budu moraju da prođu kroz sve sisteme države, a nijedan ne funcioniše bez problema. Na prvom mestu, zdravstvena zaštita.
“Ne možemo da gledamo samo Beograd, mada ni tu situacija nije blistava. Imamo delove države gde nema ginekologa, pedijatara, pa ni domova zdravlja. Od samog početka, od vođenja trudnoće i porođaja, žene se suočavaju sa preprekama. Da bi dobile adekvatnu negu, mnoge (pod uslovom da to sebi mogu da priušte) su prinuđene da preglede obavljaju u privatnim ordinacijama, iako bi trebalo da imaju obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. Vi trebate sebi i svom detetu da obezbedite pristojno pravo na lečenje i na zdravstveni sistem, a to u našoj državi ne možete”, napominju u udruženju “Roditelj”.
Sledeća bolna tačka na roditeljskom putu je nedostatak vrtića. Premda su poslednjih godina smanjene liste čekanja za prijem u vrtić i to davanjem subvencija za boravak u privatnim obdaništima u kojiima se ne refundira puna cena, mnogi roditelji ostanu bez mesta u nekom od njih. Ako su roditelji bez posla, nemaju šansu da dobiju mesto za boravak svog deteta u vrtiću, a nakon toga ostaju i bez mogućnosti da pronađu posao, jer nemaju kome da povere dete na čuvanje. Tu je, zatim, i neusklađenost radnog vremena obdaništa i samih roditelja. Majke i očevi neretko se suočavaju sa problemom da ne mogu na vreme da izvedu decu iz vrtića, jer na svojim poslovima borave duže.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Spisak otežavajućih okolnosti za postajanjem roditeljem u Srbiji je dugačak. Naše sagovornice poručuju da potencijalni roditelji, zapravo, odlažu roditeljstvo, jer, kako kažu, čekaju neki bolji trenutak - da se ustale na svom radnom mestu, da eventualno reše stambeno pitanje, da dostignu nivo plate koji im pruža sigurnost, da nađu vezu za željeno porodilište i ginekologa i na kraju garanciju kontinuiteta podrške koju im država obećava. 

Paket mera za rešavanje problema nestajanja stanovništva, kako je rekao Vučić, sažet je u novoj Strategiji za podsticanje rađanja koju je Vlada Republike Srbije usvojila dan ranije, odnosno 16. marta. Šta u samoj strategiji konkretno piše javnost ne zna, jer ona još nije objavljena, ali nam je predsednik otkrio neke detalje. I to one finansijske. Prema njegovim rečima, dogovorena je materijalna podrška majkama za rađanje dece i to: za prvo dete 100.000 dinara jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno u toku dve godine, za treće 12.0000 dinara tokom deset godina, a za četvrto 18.000 dinara za isti vremenski period. Dodao je i da će ove mere stupiti na snagu 1. jula, ali da će se retroaktivno primenjivati na svu decu rođenu od 1. januara ove godine.

’’Dakle, majka koja rodi treće i četvrto dete imaće 30.000 dinara mesečno od države da ništa ne radi, samo da rodi treće i četvrto dete i da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije“, objasnio je Vučić.

Šta se u njegovom odnosu prema finasijskoj podršci roditeljima tako dramatično promenilo za godinu i po dana ne znamo, tek podsetimo da je u oktobru 2016. godine vrteo nešto drugačiju “ploču“:

“Ja sam, koliko godina već imam, toliko mator imam dvoje dece, socijalni slučaj, uzmem četiti, četiri i po hiljada dinara po detetu - devet hiljada, plus deset, jedanaest hiljada na ovako, eto meni minimalne plate. Što da radim? Jel znate koliko takvih slučajeva ima? I time date minimalnu zaradu koja nije zarađena“, pričao je onomad. 

Premda se ova govorancija nije odnosila na porodilje i trudnice, već na korisnike socijalne pomoći, reklo bi se da sada, svojim izjavama, podstiče rađanje dece (finansijskim davanjima) na uštrb rada i zaposlenja.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Bilo kako bilo, od ministarke bez portfelja zadužene za populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović ubrzo smo saznali da su nove mere koje je Vučić spektakularno najavio zapravo isto što i roditeljski dodatak koji su i do sada primale majke i očevi po rođenju deteta. Razlika je u tome što će, kada usvojena odluka bude počela da se primenjuje, iznosi biti veći od dosadašnjih i primaće se duži vremenski period. Naime, prema Rešenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2015. godine za prvo dete roditeljima sleduje 38.046 dinara jednokratno, za drugo 148.774,82 dinara u toku dve godine, za treće – 267.782,43 dinara za isti vremenski period, a za četvrto – 357.039,46 dinara, takođe u 24 mesečne rate. Prema dosadašnjim propisima, jedini uslov za dobijanje ove pomoći jeste da su majka ili otac državljani Republike Srbije, a limita u primanjima nije bilo. Da li će tako i ostati, saznaćemo kada budemo videli šta tačno piše u najavljenoj strategiji, odnosno, akcionom planu. 

Uvećanje iznosa roditeljskog dodatka je, inače, planirano i pre Vučićeve najave. Naime, novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je usvojen u decembru prošle godine već podrazumeva i povećanje ove vrste pomoći, sa tom razlikom što u zakonu nije precizirano koliko će tačno iznositi.

Kada već pominjemo novi zakon, takođe najavljivan kao dokument od suštinske važnosti za podršku roditeljima i budućim roditeljima, čije je usvajanje kasnilo nekoliko godina, valja napomenuti još nekoliko bitnih detalja. Ovim aktom je pravo na naknade po rođenju deteta (naknada tokom trajanja porodiljskog odsustva) prošireno na preduzetnice, poljoprivrednice i žene angažovane po osnovu ugovora o delu i ugovoru o privremeno povremenim poslovima, što jeste pozitivna mera.

Međutim, broj porodilja koje će moći da primaju celi iznos plate može biti smanjen, jer je uvedena odredba da žene moraju biti prijavljene kod poslodavca najmanje 18 meseci pre odlaska na porodiljsko bolovanje (odnosno trudničko, u slučaju da na bolovanje odu za vreme trudnoće) kako bi ostvarile pun iznos plate tokom jednogodišnjeg odsustva radi nege deteta. Podsetimo, prema starom zakonu, zaposlene porodilje dobijale su naknadu u visini 100 odsto plate, ukoliko su radile 12 meseci pre porodiljskog bolovanja, a manje naknade ako nisu radile svih 12 meseci.  

Ova promena sa 12 na 18 meseci ne bi pravila nikakvu razliku za one žene koje su radile 18 meseci ili duže pre porodiljskog odsustva. Međutim, u slučaju da je neka žena radila godinu dana pre porođaja, primala bi naknadu manju od plate. Ta promena navodno bi, kako su ranije objasnili iz resornog ministarstva, trebalo da spreči zloupotrebe zakona tj. "snalažanje" trudnica koje se fiktivno zapošljavaju pred porođaj da bi ostvarile naknadu. 

Novi zakon predvideo je još jednu značajnu promenu. Do sada su u obračun za ovu naknadu ulazili osnovna zarada i minuli rad, a od sada se računaju sva primanja, poput bonusa, regresa, toplog obroka. 

Ovaj propis će se, doduše, uglavnom odnositi na majke zaposlene u javnom sektoru koje mogu da se pohvale regresom ili nekom drugom novčanom beneficijom. Sa druge strane, žene zaposlene kod privatnika neće imati veliku korist, jer one, po pravilu, retko dobijaju regres i bonuse, a o tome je Istinomer već pisao ovde.

U svom “obraćanju naciji“ Vučić je najavio i osnivanje Saveta predsednika republike za populacionu politiku, međutim, nije precizirao čime će se tačno ovo telo baviti i šta će on sa pozicije predsednika države konkretno raditi po tom pitanju. Najava je dodatno zbunjujuća ako se uzme u obzir da je Vučić već formirao jedan Savet za populacionu politiku, dok je bio u Vladi, krajem 2016. godine, ali do sada nismo videli neke konkretne predloge, a još manje efekte populacionih mera.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


S obzirom na to da nova strategija, kao što smo rekli, još nije obelodanjena, javnost nije upoznata ni da li se njome planira i neka sistemska promena klime u kojoj bi se građani lakše odlučivali za potomstvo ili će se sve završiti samo na finansijskim “injekcijama”. 

Podsećamo, Srbija je i 2008. godine već donela strategiju za podsticanje rađanja, koja je prema oceni stručnjaka, ali i sadašnje ministarke bez portfelja zadužene za populacionu politiku bila odlična, ali nikada nije sprovedena. Sadržala je sveobuhvatne mere koje bi država mogla da promeni kako bi se povećala stopa nataliteta, poput direktne finansijske podrške porodicama, usklađivanje rada i roditeljstva, promocije reproduktivnog zdravlja adolescenata, borbe protiv neplodnosti, populacione edukacije, kao i uključivanje lokalne samopurave u populacionu politiku. 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović

Povezani članci