Početna Članci Analize Analize Kampanja o vrtićima - ko sve nije u pravu

Kampanja o vrtićima - ko sve nije u pravu

Jedna od glavnih tema u kampanji pred ove izbore bili su beogradski vrtići - koliko je vrtića izgrađeno ili adptirano u vreme Đilasa, a koliko u vreme Malog. Isto tako bivši i sadašnji gradski čelninci razmenjivali su optužbe na račun cene vrtića. Ispostaviće se da ni jedni ni drugi nisu u potpunosti u pravu, jer kao što je to uobičajeno (naročito) u kampanji koristili su samo one podatke koji im idu na ruku. Na sve to, ni zvanični podaci o broju vrtića koje smo dobili nisu kompletni.


I pre nego što je zvanično počela kampanja u Beogradu, prošle jeseni, u vreme rasprave o novom Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da Beograđani za vrtić danas plaćaju 5.600 dinara, dok su u vreme Đilasa plaćali 9.000. O tome su zatim, nakon raspisivanja izbora nastavili da govore aktuelni gradski čelnici, ali i visoki funkcioneri SNS Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović.

A šta je od toga tačno?

Tačno je da su za vreme prethodne vlasti neki roditelji plaćali oko 9.000 dinara, ali je bilo i mnogih koji su plaćali manje - manje čak i od sadašnje cene. Međutim tu ima nekoliko ali

No, da krenemo redom. U periodu od 2008. do 2013. godine, kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda, roditelji nisu plaćali jedinstvenu cenu vrtića, kakav je danas slučaj. Ovakva praksa nastavila se i za vreme sadašnje vlasti – sve do kraja 2014. godine. Podsećamo, privremeni organ na čelu sa Sinišom Mali, preuzeo je upravljanje gradom u novembru 2013, a u aprilu 2014. Mali je postao gradonačelnik. 

U tom periodu više puta su donošene izmene Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece u vrtićima, a 2013. godine usvojen je i novi Pravilnik o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Beograda. Oba dokumenta određivala su različite cene koje roditelji, u zavisnosti od primanja, treba da plate. Međutim, kako su 2010. doneti novi zakoni o obrazovanju i vaspitanju, koji su propisivali da roditelji plaćaju 20 odsto ekonomske cene - ovakav način naplate postao je protivzakonit. 

To su bili i zaključci izveštaja Zaštinika građana koji je kontrolu nad gradskim upravama Beograda i Kragujevca sproveo u decembru 2014. godine. U preporukama ombudsmana vidi se i da se prema poslednjem rešenju, u vreme Đilasa, visina naknade koje roditelji plaćaju kretala između 594,1 do 9.705,70 dinara.

Tako zaključujemo da određen broj roditelja jeste plaćao pomenutih devet hiljada dinara i više, ali ne svi.

Međutim, ono što je ovde još važnije jeste što to nije bilo u skladu sa zakonom, što je potvrdio i Apelacioni sud u septembru 2017. godine, kada je doneo prve presude po tužbama roditelja, koji su plaćali više nego što je zakonom propisano. Kako su mediji izvestili, njima je grad dužan da vrati novac. 

Lista Dosta je bilo i Dveri “Da ovi odu, a da se oni ne vrate” sada obećava da će, ukoliko dođu na vlast, vratiti novac svim roditeljima, bez obzira na to da li su tužili grad ili ne. 

A ono što je, takođe, važno za celu priču jeste da se nezakonit način obračuna cene nastavio i za vreme sadašnje vlasti, za vreme Privremenog organa, a kasnije i formiranjem nove uprave, sve do kraja 2014.

Novi Pravilnik koji je u skladu sa zakonom i po kom roditelji plaćaju 20 odsto ekonomske cene počeo je da se primenjuje početkom 2015. godine. Tada je i gradonačelnik Siniša Mali potvrdio da to znači da će vrtići upravo zbog toga biti skuplji za veliki broj građana. 

"U ovom trenutku u nekim opštinama imate višu cenu vrtića, 8.000 - 9.000 dinara, a u najvećem broju opština imate vrtiće koji koštaju 1.500 i 2.000 dinara. Dakle, cena vrtića u gradu Beogradu će verovatno poskupeti za najveći broj roditelja“, rekao je Mali u januaru 2015.

Inače, u septembru prošle godine donet je novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja prema čijim odbredbama lokalne samouprave više neće biti u obavezi da obezbeđuju sredstva u visini od 80 ekonomske cene, nego će to biti samo gornja granica, što otvara mogućnost da cena vrtića u budućnosti poskupi. To, međutim, prema rečima gradskog sekretara za obrazovanje i dečiju zaštitu Slavka Gaka u Beogradu ne bi trebalo da se dogodi u 2018. godini.  

Koliko je vrtića izgrađeno od 2008. do danas?

Druga velika tema u vezi sa vrtićima jeste konstantno “takmičenje” ko je koliko izgradio, adaptirao ili dogradio. Bivši gradonačelnik, koji sad ponovo trči trku za to mesto, iako je dugo tvrdio da se neće vraćati u politiku, više puta je izjavljivao da je u njegovo vreme otvoreno 45 vrtića, a da je njegov naslednik Siniša Mali otvorio ukupno nula vrtića.

Mali i njegovi saradnici na to su odgovorili da Đilas iznosi laži i da je ova vlast u prethodne tri i po godine otvorila osam vrtića. 

No, da vidimo sa kakvim podacima mi raspolažemo. Prvo treba videti koliko je vrtića otvoreno onomad, a koliko u poslednje četiri godine.

Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, ranije dostavljenim Istinomeru, u vreme Đilasa sagrađeno je 15 vrtića, dva su kupljena za potrebe vrtića, dva su dograđena, a deset prostora je Gradu ustupljeno bez naknade i adaptirano za potrebe boravka dece. Ukupno - 29. 

Podaci o vrtićima u Beogradu po godinama
Redni brojOPŠTINAPUObjekatGodina otvaranjaKapacitetTip
1ČukaricaČukaricaCarić2010350IZGRADNjA OBJEKATA
2ČukaricaČukaricaBajka2010290KUPOVINA NEPOKRETNOSTI
3SopotNaša radostLeptirić2010150DOGRADNjA OBJEKATA
4Novi Beograd11. aprilĐurđevak200890ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
5ČukaricaČukaricaGorica2010325IZGRADNjA OBJEKATA
6VoždovacČika Jova ZmajLeptirić2013120KUPOVINA NEPOKRETNOSTI
7MladenovacJelica ObradovićPlavi čuperak201250DOGRADNjA OBJEKATA
8VoždovacČika Jova ZmajKolibri200948ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
9ČukaricaČukaricaPlava ptica2011270IZGRADNjA OBJEKATA
10Novi Beograd11. aprilMileva Marić Ajnštajn2016140KUPOVINA NEPOKRETNOSTI
11BarajevoPoletaracVranić200830ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
12ZvezdaraZvezdaraZvončica2010280IZGRADNjA OBJEKATA
13RakovicaRakovicaIzvorčić201050ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
14ZvezdaraZvezdaraBubamara2010265IZGRADNjA OBJEKATA
15ZemunDr Sima MiloševićKolibri201026ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
16PalilulaBoško BuhaDunavska bajka2010230IZGRADNjA OBJEKATA
17VoždovacČika Jova ZmajVasa Čarapić201072ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
18GrockaLaneVeseljko2010350IZGRADNjA OBJEKATA
19ČukaricaČukaricaOstružnica201177ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
20ZemunDr S. MiloševićMala sirena201090IZGRADNjA OBJEKATA
21LazarevacRakila Kotarova VukaAnastasija Parohijski dom201150ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
22ZvezdaraZvezdaraOblačak2011250IZGRADNjA OBJEKATA
23BarajevoPoletaracVrapčići201230ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
24RakovicaRakovicaČarobna šuma201160IZGRADNjA OBJEKATA
25BarajevoPoletaracGuncati201340ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
26Novi Beograd11. aprilZvezdana prašina2012270IZGRADNjA OBJEKATA
27PalilulaBoško BuhaMali suncokreti2014140ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
28Novi Beograd11. aprilTesla nauka za život2013300IZGRADNjA OBJEKATA
29VoždovacČika Jova ZmajZvončica201531ADAPTACIJA PROSTORA USTUPLjENOG BEZ NAKNADE
30Novi Beograd11. aprilDragan Laković2014315IZGRADNjA OBJEKATA
31BarajevoPoletaracGaj201380IZGRADNjA OBJEKATA
32VoždovacČika Jova ZmajMala sirena2015300IZGRADNjA OBJEKATA
33ObrenovacPerka VićentijevićZvončica2015200IZGRADNjA OBJEKATA
34ZemunDr Sima MiloševićOaza2016270IZGRADNjA OBJEKATA
35MladenovacJelica ObradovićCentralna proizvodna kuhinja20101200IZGRADNjA OBJEKATA
36Savski venacSavski venacCentralna proizvodna kuhinja20122070IZGRADNjA OBJEKATA

Podaci Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu ranije dostavljeni Istinomeru

Međutim, deluje da ova lista nije kompletna, budući da se na njoj ne nalaze - “Zvezdica”, “Čarolija” ili “Jezerce 2”, o čijem otvaranju smo mogli da čitamo u medijima.

Iz sekretarijata smo zato ponovo, i to više puta, tražili podatke za period od 2008. do 2013, ali nismo dobili odgovor, pa tako ne možemo precizno proveriti koliko je vrtića otvoreno za mandata bivšeg gradonačelnika. 

Zanimljivo je da smo od sekretarijata dobili podatke za period od 2014. godine do danas. I oni ranije dostavljeni, i ovi novi, kao i naše istraživanje, potvrđuju da Đilas nije u pravu kada kaže da je Mali otvorio nula vrtića. Istinomer je u julu 2017. godine već pisao o tome da je do tog trenutka otvoreno sedam novih vrtića, dok je u septembru iste godine otvoren i vrtić “Zmajčić” na Zvezdari, pa je tako Mali bio u pravu kada govori o osam novih vrtića.

Đilas se kasnije vadio da su i ovi novi vrtići takoreći “njegovi”, jer je reč o projektima koje su nove vlasti od njega nasledile. Čak i da je to tačno, realno je pretpostaviti da je i on 2008. godine nasledio nešto i od svojih prethodnika.  

Bilo kako bilo, preciznog odgovora na pitanje koliko je izgrađeno vrtića u periodu 2008 - 2013.  zapravo nema, jer nemamo precizne zvanične podatke. Za one koje imamo utvrdili smo da su manjkavi. S druge strane, netačno je reći da za poslednje četiri godine nije otvoren nijedan vrtić. 

I kada je u pitanju cena boravka i kada je reč o novootvorenim vrtićima u ovoj kampanji nemamo jasnog “pobednika”. Gubitnici i dalje ostaju svi roditelji čija se deca i dalje nalaze na listama čekanja, u prepunim grupama ili koji do dodeljenih vrtića moraju da putuju, što je bio slučaj kod svih dosadašnjih vlasti u Beogradu.

Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo
Najčitanije
Povezani članci