Početna Članci Arhiva Izveštaj Polovina zaposlenih u Srbiji prima manje od 308 evra

Polovina zaposlenih u Srbiji prima manje od 308 evra

Republički zavod za statistiku promenio je način obračuna prosečne zarade. Prema merenju "po novom", u 2017. godini prosečna plata u javnom sektoru bila je 51.864 dinara, van javnog sektora za osam hiljada manje – 43.847 dinara, a skoro petina zaposlenih je imala zaradu između 20 i 25 hiljada dinara.


Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj zaposlenih u Srbiji (18,8 odsto) u novembru 2017. godine imao je prosečnu zaradu između 20 i 25 hiljada dinara (od 167 do 209 evra). Polovina zaposlenih u Srbiji imala je zaradu nižu od 36.788 dinara (308 evra), a dve trećine zaposlenih imalo je neto zaradu nižu od republičkog proseka u novembru 2017. od 47.247 dinara (396 evra).

Ovi podaci saopšteni su prilikom predstavljanja novog metoda obračuna prosečnih zarada u Republičkom zavodu za statistiku. Od januara 2018. RZS će prosečne zarade računati pomoću podataka dobijenih iz evidencije Poreske uprave, umesto dosadašnjim metodom uzorka na oko 800.000 zaposlenih (tzv. mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih – RAD-1).

Ovo praktično znači da će "uzorak" u obračunu prosečnih zarada činiti svi formalno zaposleni, prijavljeni u evidenciji Poreske uprave. Takođe, za razliku od prethodnog načina obračuna, od sada će u prosek ulaziti i zarade zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, ali i naknade za rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Sa druge strane, ovaj obuhvat neće uzimati u obzir zaposlene u neformalnom sektoru, niti novac zarađen po osnovu Ugovora o delu.
*
Izvor: Republički zavod za statistiku



Na predstavljanju novog metoda u Republičkom zavodu za statistiku upoređene su zarade iz novembra 2017. računate prema starom i novom metodu: po novom, koji će od sada biti korišćen, prosečna zarada za taj mesec bila je 46.600 dinara, odnosno za 2,7 odsto manja nego što je bila računato "po starom" – 47.893 dinara.

Upotrebom novog metoda računanja prosečnih zarada dolazi do znatnog ujednačavanja prosečnih zarada tokom godine, tako da ubuduće neće biti uobičajenih skokova plata u decembru i njihovog pada u januaru svake godine. Ovo je posledica toga što Poreska uprava beleži – a RZS od sada pa nadalje računa – samo zarade obračunate za dati mesec. Dakle, u prosečne zarade više neće ulaziti bonusi, niti će se računati "nagomilane" zaostale zarade (ako budu) isplaćene za jedan mesec. Međutim, ovo znači da će u prosečne zarade ulaziti i obračunate, a neisplaćene plate.
"Svesni smo toga da statistički sistem, nevezano za RZS, koji nije nadležan da ima informaciju o isplaćenim zaradama, ne raspolaže tom informacijom da li je zarada isplaćena. Mi smo adresirali to pitanje kolegama iz Poreske uprave, oni kažu da u njihovoj nadležnosti nije definisana obaveza da imaju informaciju o isplaćenim zaradama", rekla je Vesna Pantelić iz RZS.

Takođe, u RZS kažu da po ovom obračunu Poreske uprave oko 1.850.000 zaposlenih prima zaradu, što je za oko 200.000 manje nego što je broj registrovane zaposlenosti koju beleži RZS. Iz Zavoda za statistiku ovu razliku tumače time što postoji oko 100.000 individualnih poljoprivrednika koji sebi ne uplaćuju zaradu, već samo doprinose, kao i zaposlenih koji "ne vode knjige", odnosno ne podnose poresku prijavu (paušalci), poput taksista i advokata.

Prema merenju "po novom", u 2017. godini prosečna plata u javnom sektoru bila je 51.864 dinara, a van javnog sektora za osam hiljada manje – 43.847 dinara. Takođe, preduzetnici, zaposleni kod preduzetnika i oni koja samostalno obavljaju delatnost imali su dvostruko manju prosečnu neto zaradu (24.815 dinara) u odnosu na zaposlene u pravnim licima (49.336 dinara), a zaposleni sa ugovorom o radu imali su za skoro 16 hiljada dinara veću platu od zaposlenih van radnog odnosa, odnosno po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (46.935 prema 31.210 dinara).
*
Izvor: Republički zavod za statistiku



Na pitanje novinara da li će RZS objaviti broj zaposlenih po ovim kategorijama, iz RZS su odgovorili da neće:
"Smatramo da treba da razdvojimo statistiku zarada i statistiku zaposlenih. Ako bismo sada objavili statistiku zaposlenih prema Poreskoj upravi, onda bismo tek stvorili konfuziju koja inače postoji sa statistikom zaposlenih. Jedna stvar je koliko ima zaposlenih, druga stvar je koliko od njih ostvaruje zaradu. Mi ćemo napraviti neki analitički dokument, gde ćemo napraviti tu paralelu između broja zaposlenih s jedne strane i onih zaposlenih koji su ostvarili zaradu sa druge strane. Ali, nećemo objavljivati paralelno, jer ćemo stvoriti konfuziju, gde ljudi neće znati koji broj da uzimaju u obzir kada diskutuju o broju zaposlenih", rekla je Vesna Pantelić.

Takođe, iz RZS saopštavaju da obračun po novom metodu znači da budući podaci o prosečnim zaradama neće biti uporedivi sa prosečnim zaradama računatim po starom, RAD-1 metodu, da će prosečne zarade biti poznate 55 dana nakon isteka posmatranog meseca (po "starom" ova informacija se čekala 25 dana), kao i da će ove podatke svi dobijati u isto vreme, i vlada Srbije i mediji.

(Naslovna fotografija: Pixabay)
Najčitanije