Početna Članci Analize Analize Aerodrom, priča o nama (drugi deo)

Aerodrom, priča o nama (drugi deo)

Drugi deo priče o tome kako je država od 2011. do 2015. samo kroz opraštanje dugova JAT-u/Er Srbiji oštetila Aerodrom za više od 57 miliona evra. Takođe, država je od 2009. do 2017. kao većinski vlasnik Aerodroma "razdelila" skoro 117 miliona evra kroz dividende i uplate u budžet, umesto da uloži u razvoj kompanije. A onda, nakon svega i uprkos svemu, odlučila da Aerodrom da na koncesiju na 25 godina.


Natrag na "alternativni dijalog" predsednika i Gorislava Papića. Zanemarićemo neshvatljivu predsednikovu računicu da razlika između 501 i 200 miliona iznosi 100 miliona (i Papićevo potvrđivanje: "Tako je"), da bismo došli do prosečnog profita kojeg je Aerodrom zabeležio u periodu od 2002. do 2013. Predsednik je ovde tačan, u decimalu: za ovih 12 godina, Aerodrom je prosečno beležio profit od 8,2 miliona evra. Ali, tu ponovo dolazimo do 2013. godine (plus period od dve godine pre i dve godine posle nje) i malignog zagrljaja Aerodroma sa "nacionalnim avioprevoznikom" – JAT-om, odnosno Er Srbijom.

Jer šta: u drugoj polovini prve decenije 21. veka JAT počinje sve ređe da ispunjava svoje obaveze prema Aerodromu. Na kraju 2008, potraživanja od JAT-a iznosila su 3,34 miliona evra. U finansijskom izveštaju za 2008. godinu piše: "...može da se uoči da se kreditni rizik u 2008. godini povećao u odnosu na 2007. godinu, jer je vrednost ispravljenih potraživanja povećana po svim kategorijama. To ukazuje na potrebu da se razmotre nove mogućnosti naplate i preduzmu potrebne mere za upravljanje kreditnim rizikom."

U 2011. nenaplaćena potraživanja od JAT-a su već na 15,66 miliona evra. Dakle, JAT Airways, kao ubedljivo najveći koorisnik i klijent Aerodroma, sve manje i sve ređe plaća svoj trošak, pa dolazi do neobičnog načina plaćanja duga ("nove mogućnosti naplate"): umesto novca, Aerodrom od JAT-a preuzima dve nekretnine (zgradu letačke operative i zgradu školskog centra) u vrednosti od 5,67 miliona evra, a ujedno i "ispravlja potraživanja" od JAT-a  u vrednosti od 6,31 milion evra (u prevodu, oprašta se od njih).
*
Izvor: Aerodrom Nikola Tesla, NBS



Od ovog trenutka, pa u naredne četiri godine, možemo napraviti alternativnu istoriju: šta bi bilo sa dobiti Aerodroma da su JAT i Er Srbija bile kompanije koje zapravo plaćaju svoje dugove?

Te, 2011, neto dobit Aerodroma bila bi do tada rekordnih 21,41 milion evra. Umesto toga, bila je nešto iznad 15 miliona.

Sledeće, 2012. godine, Aerodrom oprašta ("ispravlja potraživanja") još 26,15 miliona evra JAT Airways-u – od toga 14,47 miliona iz tekuće godine a ostatak iz prethodnih. Ovih 14,47 miliona se beleži kao trošak, i utiče na konačnu dobit. Sa druge strane, u prihode ulazi 1,54 miliona evra naplaćenih "ispravljenih potraživanja" (naplaćeno ono što je prethodnih godina oprošteno), tako da u dobiti Aerodroma za 2012. "manjka" 12,93 miliona evra, za koje je direktno odgovoran JAT, odnosno, vlasnik i jedne i druge kompanije – država Srbija (s tim što u Aerodromu blizu 17 odsto vlasništva imaju mali akcionari, od toga 9,7 odsto fizička lica – građani Srbije).

Prema tome, 2012. dobit bi umesto 6,4 miliona iznosila 19,33 miliona evra, da je JAT zapravo plaćao ono što je potrošio.

Stižemo u 2013. godinu. Te godine JAT Airways je postao Air Serbia, sa mešovitim vlasništvom države Srbije i kompanije Etihad. O tome šta se tada događalo sa Aerodromom, najbolje je da poslušamo objašnjenje Siniše Malog, između ostalog predsednika Nadzornog odbora Er Srbije, kojeg je dao u martu 2016. godine za portal Tango Six:
"Mi (država Srbija, prim. Istinomer) smo onda rekli sledeće (Etihadu, prim. Istinomer): mi želimo da damo novac koliko god da treba, dakle pratimo Etihad u tome, ali možete li nam učiniti uslugu: ako nemamo novca iz budžeta i ako uzimamo dividendu od aerodroma, da li možemo da se ofsetujemo, da ’prebijemo’ to na taj način i da u vremenskom periodu od tri godine Er Srbija aerodromu ne plaća deo tog novca?"

Kako je izgledalo to "prebijanje", vidi se iz finansijskog izveštaja Aerodroma. Te, 2013, sa kojom smo počeli, i za koju SNS zapravo optužuje samu sebe, Aerodrom je, kad se sve sabere, oprostio oko 35,16 miliona evra potraživanja JAT-u/Er Srbiji – 16,81 miliona iz tekuće godine i još 18,48 miliona evra iz prethodnih godina (od toga treba oduzeti simboličnih 123 hiljade evra naplaćenih prethodno otpisanih dugova, što se računa u prihod).

U bilansu za tu tekuću godinu, dakle, ovih 16,81 milion se knjižio kao rashod, odnosno, za toliko je dobit Aerodroma bila manja. I gle – od onih "manje od 130.000 evra", ispade da je dobit za 2013. trebalo da bude oko 16,8 miliona evra.
*
Izvor: ANT, NBS



U 2014. "prebijanje" se nastavilo: direktno je otpisano 12,54 miliona evra tekućeg duga Er Srbiji, i još je "ispravljeno" 4,25 miliona evra – ukupno 16,8 miliona evra. Međutim, pred kraj 2014. godine donet je zakon dugačkog imena (Zakon o preuzimanju obaveza privrednog društva Air Serbia prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije), kojim je ukupno 4,29 milijardi dinara bilo vraćeno Aerodromu na ime starih dugova JAT-a (nastalih do 31.12.2013).

Ovih 4,29 milijardi je podeljeno na dve rate – rata za 2014. iznosila je oko 17,74 miliona evra. Ovo se računalo u prihode, kao "naplaćeno ispravljeno potraživanje". Sa ovim vanrednim prihodom, neto dobit Aerodroma u 2014. bila je 28,67 miliona evra, i to nakon što je kompanija ponovo bila "očerupana" za novih 16,8 miliona evra od Er Srbije (direktno otpisana potraživanja + ispravljena potraživanja). Bez ovog "čerupanja", neto dobit Aerodroma u 2014. bi bila blizu 45,5 miliona evra.  

U 2015. druga rata koju je Aerodromu uplatila Uprava za javni dug iznosila je oko 15,6 miliona evra, što se opet knjižilo kao prihod, pa je neto dobit iznosila nešto iznad 27 miliona evra. No, direktno je otpisano Er Srbiji novih 15,05 miliona evra i "ispravljeno" još 175 hiljada evra – bez ovakvog "prebijanja", neto dobit u 2015. bila bi oko 42,3 miliona evra.
*
Kakva bi bila neto dobit Aerodroma da država nije opraštala dugove JAT-u/Er Srbiji u periodu 2011-2015: stvarno stanje (gornji grafik) vs. alternativno stanje (donji grafik)



Jasno je da su ove brojke iz 2014. i 2015. (za sada) nerealne. Međutim, one su rezultat naplate višegodišnjih dugovanja JAT-a prema Aerodromu: da je JAT plaćao na vreme, ove dve rate jednokratne uplate (po Zakonu o preuzimanju obaveza...) bile bi raspoređene u prethodne bilanse, pa bi i dobiti u prethodnim godinama bile srazmerno veće. Ovako su samo bile nagomilane u dve godine. No, bez brige – Aerodrom taj novac nije video: država je preuzela stari dug JAT-a u javni dug, platila Aerodromu, a onda odobrila da približno ista suma – dug Er Srbije prema Aerodromu – bude oproštena i 2014. i 2015.

U 2016. i 2017. nije bilo ovakvih turbulencija, prestale su uplate Uprave za javni dug, a prestalo je i "prebijanje" Er Srbije i države preko leđa Aerodroma. Tako, neto dobit u 2016. bila je 25,84 miliona, a u prva tri kvartala 2017. godine 22,56 miliona evra.

Podvucimo crtu: u periodu 2011-2015, Aerodrom je JAT-u/Er Srbiji kroz direktne otpise i razna "ispravljanja" tekućih i starih potraživanja oprostio ukupno 92,22 miliona evra. U istom periodu je od države (Zakon o preuzimanju obaveza...) i JAT-a/Er Srbije naplatio 35 miliona evra. Račun je jednostavan – za ovih pet godina, tokom kojih se promenila vlast, ali ne i odnos prema Aerodromu – Aerodrom je oštećen za 57,22 miliona evra samo u odnosu na "nacionalnog avioprevoznika". Pa čak ni ova računica nije konačna, s obzirom na to da Er Srbija od osnivanja ima povlašćen položaj – prema ugovoru između Etihada i Republike Srbije, država se obavezala da Er Srbiji daje "popust na količinu" od najmanje 50 odsto za plaćanje taksi Aerodromu Beograd. Koliko je ovime dodatno oštećen Aerodrom, nemoguće je izračunati.

Ima tu još stvari kojima je Aerodromu uskraćivan razvoj. Od 2010. kompanija je postala akcionarsko društvo, i počela je šakom i kapom da deli dividende od tekuće i ranijih neraspoređenih dobiti. Ukupno, u periodu od 2009. do 2017. podeljeno je, što kroz direktne uplate u budžet (2009), što kroz podelu dividendi (osnivaču, tj. državi, zaposlenima, i malim akcionarima, tj. građanima) ukupno 116,94 miliona evra.
*
EBITDA (Poslovni prihodi - poslovni rashodi + amortizacija) i EBITDA marža (EBITDA/poslovni prihodi). EBITDA marža pokazuje koliki je procenat dobiti u prihodima kompanije, ne uzimajući u obzir amortizaciju i finansijski rezultat. / Izvor: Aerodrom Nikola Tesla, APR, NBS 



Koliko bi vredeo Aerodrom da je novac samo po ove dve stavke – "nacionalni avioprevoznik" i dividende – bio, kao što logika nalaže, najvećim delom uložen u investicije, odnosno dalji razvoj kompanije, umesto što je sipano u rupu bez dna ili uplaćivano u budžet i građanima? Svakako mnogo više, s obzirom na to da se zbir samo ove dve komponente, isplaćenih dividendi i poklona JAT-u/Er Srbiji (oko 174 miliona evra) maltene približio ukupnom odlivu gotovine iz aktivnosti investiranja za period 1999-2017 (oko 212 miliona evra).

Na kraju, ostaju još mnoga pitanja. Na primer, na šta će otići pare dobijene od koncesije? Vučić želi da se njima otplati deo javnog duga, ali na 23 milijarde evra javnog duga, 501 milion ne deluje kao brojka koja će mnogo da promeni situaciju. 

Postoje razmišljanja i da bi ovaj novac trebalo da ode u kapitalne investicije, no, i tu postoje problemi: budžetom za 2018. godinu predviđeno je da kapitalne investicije budu veće za četvrtinu u odnosu na 2017. (128,2 naspram 94,2 milijarde dinara). Međutim, čak ni ovih 94,2 milijarde nije potrošeno – prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, na kapitalne investicije u 2017. ukupno je izdvojeno malo ispod 85 milijardi, odnosno skoro 10 odsto manje od planiranog. Kako li će država uspeti da potroši 128,2 milijarde na kapitalne investicije u 2018. teško je zamisliti, a još teže ako se na njih doda još i novac od koncesije (oko 60 milijardi – s tim što još uvek ne znamo ni dinamiku uplate).

I, naravno, pitanje svih pitanja ostaje – šta je sa Er Srbijom? S obzirom na to da je poslovanje Er Srbije potpuno neodrživo i da je samo u periodu 2014-2016. državu i Aerodrom luksuz postojanja "nacionalnog avioprevoznika" koštao blizu 200 miliona evra, Er Srbija je mnogo više politička, a mnogo manje poslovna priča, pa je nekako logično da će opstajati sve dok je politička konstelacija u Srbiji slična današnjoj. 

Sa druge strane, pretpostavka je da Vansi neće odobravati "najmanje 50 odsto popusta" na aerodromske takse, a očigledno je da Er Srbija bez obilatih subvencija države ne može da funkcioniše, pa je logično očekivati da država, odnosno, građani učestvuju i u ovom podupiranju Er Srbije. Biće zanimljivo videti finansijski izveštaj Er Srbije za 2017. godinu, s obzirom na to da je period "restrukturiranja", odnosno državnog pomaganja istekao još krajem 2016.

Zaključićemo, bez komentara, Vučićevom izjavom, 15-ak dana nakon što je prvi put objavljena informacija da će Vansi dobiti koncesiju: "Pa oni su bili napali Aerodrom. Iako ljudi ne veruju koliko smo para uspeli da dobijemo za nešto što nije vredelo 50 miliona pre četiri godine. I to zahvaljujući Er Srbiji, i tako dalje. I kad smo onda uporedili one profite, onda su ućutali."

(kraj)


(Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković)
Povezani članci