Početna Članci Analize Analize Srbija stabilno loša po indeksu klijentelizma u medijima

Srbija stabilno loša po indeksu klijentelizma u medijima

Posle značajnog pogoršanja na skali indeksa klijentelizma za 2015. godinu, Srbija i dalje stagnira, zaključak je konferencije na kojoj su Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Komitet pravnika za ljudska prva predstavili rezultate istraživanja indeksa klijentelizma za 2016. godinu.


Indeks klijentelizma zasniva se na merenju političkog uticaja na medije i zakonodavne i regulatorne institucije, transparentnost vlasništva, finansiranje medija, medijske slobode i poštovanje prava. Cilj istraživanja je merenje političkih i ekonomskih uticaja na medije i upoređivanje rezultata sa državama u regionu.

“Klijentelizam predstavlja razne oblike korupcije i neuhvatljiv je zato što često nije zabranjen, nije kažnjiv, a često se ne smatra ni nepoštenim. U lobističkim krugovima se vidi kao vrlo poželjan način za ostvarivanje političkih, ekonomskih i društvenih interesa. Osnovni cilj klijentelističkih politika i praksi su uticaj i moć'', rekao je istraživač Velimir Petrović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Prema njegovim rečina, to što je nemoguće utvrditi koja količina novca odlazi na oglašavanje predstavlja jedan od najočiglednijih primera netransparentnog uticaja na medije, a upravo to nije regulisano novim Zakonom o oglašavanju.

Inače, istraživanje se sprovodi od 2014. godine u  Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini, a svake godine rezultati se objavljuju za onu prethodnu. 

Smiljana Milinkov iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine istakla je da je Srbija imala dobar rezultat za 2014. godinu zbog donošenja seta medijskih zakona, ali da je nedostatak njihove primene doveo do pada u narednim godinama. 

“Indeks klijentelizma se kreće od -1 do 1, gde -1 označava potpuni nedostatak zakonodavnih i institucionalnih mehanizama za sprečavanje klijentelističkih praksi. Srbija je u prethodnom merenju, za 2015. godinu zabeležila najdrastičniji pad indeksa klijentelizma u regionu. Kada je reč o 2016. godini u svim zemljama je zabeležen kontinuirani pad, a on je najveći u Hrvatskoj i Ruminiji, dok je Srbija u nekom periodu stagnacije. Indeks klijentelizma u Srbiji je 2015. godine iznosio -0.52, dok je sada to -0,5.'', objašnjava Milinkov.

Profesor Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije ukazao je da su nejasna vlasnička struktura, netransparentno finansiranje, jak uticaj javnog novca, kao i cenzura, autocenzura i tabloidizacija uticali na kvarenje medija.

“Cenzuru bolje prikazuje ono o čemu se ne piše, nego ono kako se piše'', rekao je Milićević dodavši da korupcija u državi cveta, zato što se ne poštuju procedure.

“Zakoni jesu dobri, na kraju krajeva svi zakoni prolaze neke evropske ruke i tu ne možete naći neku veliku zamerku. Ono što je problem kao i sa svim drugim zakonima u ovoj zemlji to je njihova primena, konkursno finansiranje je možda najdrastičniji primer. Posledice toga vidite kada pogledate ko prima budžetski novac i uređivačku politiku medija i onda svi ovi rezutati nekako dobijaju smisao”, rekao je novinar Denis Kolundžija.

Iako je cilj istraživanja da ponudi mehanizme da se situacija poboljša, utisak novinara i istraživača angažovanih na projektu je da donosiocima odluka ovakvo stanje medija odgovara i da se ne trude da razumeju ozbiljnost situacije. Prema njihovim rečima, očekuje se da rezultati za 2017. godinu neće doneti neke velike promene, već u najboljem slučaju stagnaciju.

Naslovna fotografija: Istinomer