Početna Članci Analize Analize Država pomaže (strane) gubitaše

Država pomaže (strane) gubitaše

Od 41 kompanije sa kojima je država Srbija potpisala ugovore o podsticajima u periodu 2014 - 2016. godine najmanje 13 posluje sa gubicima, dok za 14 kompanija još uvek nije objavljen finansijski izveštaj. Još toliko kompanija posluje sa neto dobitkom. Neke od investicija koje su opisivane kao razvojne u trenucima njihovog otvaranja pokazale su se neuspešnim što opet otvara pitanje državne logike da sipa novac poreskih obveznika u kase stranih investitora koje, čak ni sa subvencijama, ne mogu da posluju sa profitom?


U trenucima kada se Ministarstvo privrede hvali uspešnom realizacijom 72 subvencionisana projekta za koje kažu da su zaposlili tri puta više radnika nego što su se ugovorom obavezali (što se koristi kao argument za dalju politiku subvencija), drugi spisak - 41 kompanije, o kojima je Istinomer pisao u više navrata, pokazuje da čak 13 kompanija uprkos velikim državnim subvencijama ostvaruje neto gubitke. 

Ukupni gubici ovih kompanija iznose oko 20 miliona evra, a najveće minuse u budžetu iskazale su kompanije ”Lear Corporation” iz Novog Sada sa 560.699.000 dinara, kompanija ”Hutchinson” iz Rume koja je ostvarila gubitak blizu šesto miliona dinara, kao i ”PKC Wiring Systems” iz Smedereva sa gubicima od 722.384.000 dinara. 

Prema rešenju objavljenom na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći, kompanija Lear Corporation dobiće  oko 9 i po miliona evra za zapošljavanje dve hiljade radnika. Novac će biti isplaćen ove i sledeće godine i to u tri tranše. Tokom ove godine, kompanija će dobiti oko 3,8 miliona evra, a ostatak u dve tranše tokom 2018.

O ovoj kompaniji i načinu na koji je dobila državnu pomoć pisala je i Transparentnost Srbija u svom istraživanju u kome kaže da je prema podacima Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje (CROSO) Lear 31. marta 2017. zapošljavao 1549 radnika. U samom rešenju Komisija je dozvoljenost državne pomoći računala u odnosu na troškove zarada - tako su izračunali da će dve hiljade zaposlenih u dvogodišnjem periodu Lear koštati 29.440.000 evra - što znači da su računali da će prosečna zarada radnika u ovoj kompaniji biti nešto veća od 600 evra, dok je ugovorom predviđena obaveza da se zaposlenima isplaćuje neto zarada za 20 odsto veća od minimalne zarade. 
”Ministarstvo privrede nije dostavilo bilo kakve podatke o izvršavanju obaveza korisnika (izveštaj revizora) iz kojih bi se moglo zaključiti koliki su iznosi koje Lear isplaćuje za zarade, odnosno kolika je prosečna zarada. Naime, ukoliko se isplaćuju zarade na minimalnom nivou predviđenom ugovorom (oko 350 evra) postavlja se pitanje da li je subvencija u okviru graničnih dozvoljenih vrednosti (2000 zaposlenih x 24 meseca x 350 evra = 16,8 miliona te bi subvencija od 9.588.000 evra predstavljala 57% troškova)”, piše Transparentnost.
Iz ovakvih rezultata poslovanja ove kompanije za proizvodnju kablovskih snopova zaključujemo dve stvari - da ćemo ove godine (jer smo obavezani ugovorom o podsticajama) dati stranom investitoru u gubicima blizu četiri miliona evra, ali i da bi neko od nadležnih organa trebalo da se zabrine za sudbinu oko 1500 zaposlenih koje trenutno Lear zapošljava u Novom Sadu. 
*
Dok država subvencioniše, strani investitori beleže gubitke / Ilustracija: Istinomer

Razloga za brigu ima još u najmanje 13 slučajeva. Tek objavljeni finansijski izveštaj pokazuje da kompanija ”Hutchinson” iz Rume nastavlja da beleži gubitke. Naime, prošlu godinu ova kompanija završila je sa gubitkom od blizu 600 miliona dinara. Država se ugovorom o podsticajama obavezala da ovoj kompaniji za zapošljavanje 167 novih radnika isplati nešto više od 1.900.000 evra do kraja sledeće godine, što otprilike iznosi oko 11 hiljada evra po radniku. 

Uprkos ovome, u jeku predizborne izborne kampanje Aleksandar Vučić je otvorio novi pogon ove fabrike i kazao da je srećan što Hačinsonu dobro ide! 

”Srećan sam što Hačinsonu dobro ide, izigravao sam ovde radnika čitavih 30 sekundi... Mislio sam da ću to gumeno crevo da postavim očas, ali... Srećan sam što imamo obučene radnike”, kazao je tadašnji premijer Vučić. 

*
Vučić u poseti fabrici ”Hutchinson” u martu 2017. / Printscreen Istinomer

U gubicima je i smederevska fabrika PKC, o čemu je Istinomer nedavno i pisao. Iako je u samom rešenju o dozvoljenosti podsticaja Komisija za kontrolu državne pomoći napisala da je proizvodnja kablova specifična delatnost ”koja ima dobar plasman na tržištu i koja ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije”, PKC je u 2016. godini prikazao gubitke od šest miliona, a godinu pre od četiri i po miliona evra. 

Gubitke su iskazale i kompanije ”Truck-Lite Europe” (2.167.000), ”Aster tekstil” (129.661.000), ”Mei Ta” (150.327.000), ”Weibo - Group Srbija” (21.000), ”Yazaki” (32.782.000), ”Coficab” (120.931.000), ”Sinterfuse” (42.049.000), ”P&T Design” (6.946.865) kao i kompanija ”Tibet Moda” (17.840.000), ”IN-connect” (19.600.000). 

Najveću dobit, od oko 6 i po milijardi dinara, ima kompanija Tigar Tyres iz Pirota koja zapošljava oko 3.200 radnika i kojoj će građani Srbije isplatiti do kraja 2018. godine 30 miliona evra za zapošljavanje 500 radnika, čime dolazimo i do rekordnih 60 hiljada evra po radniku!

Kada je nedavno Ministarstvo privrede objavilo da su 72 kompanije zaposlile  27.000 ljudi više nego što je ugovoreno (oko 39 hiljada radnika ukupno), a u želji da opravda ova državna davanja, ministar privrede Goran Knežević rekao je da je u potpunosti ispunjen jedan od osnovnih ciljeva davanja podsticaja - rast zapošljavanja i da je ta podrška države prevazišla očekivanja.

"Svaki uloženi evro nam se vrati višestruko za 14 meseci kroz različite poreze i doprinose i druge prihode državnog i lokalnih budžeta. Pored činjenice da je veliki broj ljudi dobio posao u ovim fabrikama, mnogo je i onih koji su bili angažovani na njihovoj izgradnji i kasnije u toku poslovanja", kazao je Knežević.

Istinomer je od ministarstva privrede dobio spisak kompanija iz njihove analize, a podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja zaista pokazuju broj zaposlenih u ovim kompanijama koje je ministarstvo i iznelo (nešto više od 39 hiljada). Međutim, nismo dobili prateću dokumentaciju poput potpisanih ugovora o podsticajama kako bismo se uverili koji je broj radnika dogovoren, da li je to zaista 27 hiljada više i saznali podatke o državnim troškovima za ove namene. 

Zbog čega je ministarstvo uzelo kao primer baš ove 72 kompanije, da li ih brinu gubici subvencionisanih investitora i da li država planira da napravi sveobuhvatnu analizu efekata državne pomoći Istinomer će pisati u narednim danima.  
Najčitanije