Početna Članci Analize Analize Čekajući metroa

Čekajući metroa

Da je sve bilo kako je tadašnji kandidat za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas planirao i najavljivao, Beograđani bi danas već pet godina uživali u barem jednoj liniji metroa.


[Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas poslao je redakciji Istinomera reakciju na naš tekst "Čekajući metroa" koju možete pročitati na kraju teksta.]

Đilas je pred lokalne izbore u aprilu 2008. izjavio da „kada napravimo prvu liniju metroa, za šta nam realno treba četiri godine (...) mi ćemo takvim sistemom saobraćaja rešiti mnogo problema koje danas imamo.“

Od te najave Beograđani su stariji za skoro jednu deceniju, no izjave gradskih čelnika su ostale gotovo iste: u četvrtak, 22. juna 2017, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je najavio mogući početak gradnje metroa, i to 2020. godine. „Izgradnja traje tri i po godine minimum, dakle do 2023. godine“, izračunao je Mali, i otkrio da se još uvek ne zna model finansiranja izgradnje:
Blic, 22. jun 2017.
„Nije određeno da li će finansiranje izgradnje metroa biti kroz javno-privatno partnerstvo za ceo projekat ili sve kreditno, ali smo najbilži rešenju da se obezbedi finansiranje za građevinske radove, a javno-privatno partnerstvo samo za softver koji je neophodan za funkcionisanje metroa“, rekao je Mali, a preneo „Blic“.
Za Sinišu Malog je Vučić još 3. maja 2017. rekao da više neće biti gradonačelnik (mada, „nije nam bila namera da od njega pravimo kandidata za gradonačelnika“ rekao je Vučić o njemu još u novembru 2013), no, Mali i dalje odoleva, i ne samo da odoleva, nego i obećava, između ostalog i metro: za prethodne četiri godine imao je više od 20 različitih izjava, najava i obećanja u vezi sa metroom.

Iz tog razloga, a povodom ove poslednje izjave od četvrtka, pravimo retrospektivu:

Razvoj metroa u Beogradu za period 2008-2017 – verbalna komponenta

Vratimo se na Đilasa. Nakon one izjave iz 2008, tokom naredne godine je priča o metrou ponešto utihnula, da bi se vratila u žižu 2010. „Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogao da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu, do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu, Karaburmi“, rekao je Đilas u junu, nakon što su odbornici Skupštine grada usvojili informaciju o izradi dokumenta „Beogradski metro - osnova za izbor rešenja“. Tadašnji gradonačelnik je dodao i da „ne postoji dilema da su dva osnovna pravca Zemun – Novi Beograd ka Ustaničkoj i drugi od Karaburme prema Banovom brdu i ka Vidikovcu“.

U oktobru 2011. je Skupština grada usvojila informaciju o realizaciji projekta „Beogradski metro“ kojim je predviđeno da izgradnja metroa počne 2013, a da prva linija od Ustaničke do Tvorničke ulice bude završena 2017. godine. Potom, mesec dana kasnije, predstavnici grada Beograda, vlade Srbije i Francuske potpisali su izjavu o namerama o projektu „Beogradskog metroa“. Tada je dogovoreno da francuska projektantska kuća „Ežis rejl“ uradi studiju izvodljivosti, a da „Alstom transport“ učestvuje u izgradnji metroa.

*

Godinu dana kasnije, u novembru 2012, nakon usvajanja Studije opšteg koncepta metro sistema grada Beograda koju je donirala francuska vlada, Đilas izjavljuje „da će glavni grad od danas biti mnogo bliži prvoj stanici metroa nego ikada“.

Studija je predviđala da prva linija, od Ustaničke do Tvorničke ulice (u Zemunu), bude završena 2017. ili 2018. godine. Cena ove linije je procenjena na 702 miliona evra, bez troškova naručioca, eksproprijacije, dodatnih studija ili usluga. 

No, na scenu su već stupili drugi igrači, i džaba Đilas u avgustu 2013. izjavljuje da je „’Beograd na vodi’, uz metro, projekat koji može da izmeni Beograd“: u martu 2014. tzv. Privremeni organ grada Beograda, na čelu sa Sinišom Malim, formira Radnu grupu za projekat „Beogradski metro“, čiji je predsednik – Siniša Mali. Zadatak ove Radne grupe bio je „da analizira urađenu Studiju opšteg koncepta metro sistema, da analizira usaglašenost generalnog koncepta metro sistema sa postojećim sistemom javnog gradskog prevoza“.

U julu 2014. delegacija Srbije sa Sinišom Malim odlazi u radnu posetu Parizu. Siniša Mali saopštava da su francuske firme zainteresovane ne samo za nastavak projekta izgradnje metroa, nego i izgradnju podzemnih garaža, nove deponije u Vinči, završetak izgradnje kanalizacionog sistema, kao i za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“. Mali ovde najavljuje da će projekat metroa „konačno početi sa realizacijom“ do kraja 2015. godine.

Vučić tom prilikom povodom metroa izjavljuje da je prethodna procena o tome koja je najbolja linija metroa „pravljena ne potpuno profesionalno“, a Goran Vesić da su od početka 2014. u Beogradu boravile četiri velike strane kompanije zainteresovane za temu metroa – kineska, francuska, španska i nemačka.

Već 30. oktobra 2014. Siniša Mali na Ekonomskom samitu u Londonu izjavljuje da će gradnja prve linije metroa početi 2016. godine (a da će nova železnička i autobuska stanica biti izgrađene 2017), a 6. novembra kaže da je metro „jedan od najvećih razvojnih projekata grada, i da je strateško opredeljenje Grada i Srbije da napravimo metro u naredne tri i po godine“ (tj. do sredine 2018. godine).

Tada i Vučić razgovara sa Manuelom Valsom, premijerom Francuske, napominje da „priča o metrou više ne sme da ostane samo priča“, i potpisuje Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu.

Iako je samo dva dana ranije Siniša Mali rekao da će gradnja prve linije metroa početi 2016, on već 8. novembra za „Novosti“ kaže da će početak gradnje prve linije startovati 2017. godine, da će se projekat izgradnje metroa raditi sa francuskim partnerima, na osnovu sporazuma vlada Srbije i Francuske iz 2011. godine, kao i „da ćemo do kraja trećeg kvartala 2015. imati plan integrisanog razvoja javnog prevoza i izgradnje tri linije metroa“.

Nekoliko meseci kasnije, u martu 2015, Mali produžava rok za početak za još godinu dana, i kaže, ako Grad i Ministarstvo finansija usvoje predlog finansiranja projekta beogradskog metroa, „tokom 2016. godine bi se radio glavni projekat i onda 2017. i 2018. godine bi eventualno krenuli da gradimo prvu liniju metroa“.

No, u decembru 2015, menja se odluka doneta 2011, o tome koja linija bi trebalo da se prva izgradi. Umesto linije Ustanička – Tvornička, u prvi plan izbija linija Banovo brdo – centar grada. „Ne smemo da uđemo u izgradnju podzemne železnice koja košta milijardu evra, a da linija bude pogrešna. Ona koju je htela Đilasova vlast da gradi, nije ekonomična. Trenutno, najopterećenije tačke su stanica preko puta Sajma i ona kod Brankovog mosta, preko puta Ušća“, kaže tada Mali.
*

U avgustu 2016. gradonačelnik odlazi u Bugarsku, i primećuje da je „izgradnja metroa u Sofiji dobar primer za Beograd“, a sredinom septembra izjavljuje da Beograd „nikad nije bio bliži izgradnji metroa“, da bi trase prve tri linije trebalo da budu poznate krajem godine, a da bi „tokom narednih godinu i po dana“ – dakle, u prvom kvartalu 2018. godine – mogla da počne izrada glavnih projekata.

No, ništa zato: krajem septembra – dakle, desetak dana kasnije – Siniša Mali opet odlazi u Bugarsku i kaže da postoje realne šanse „da se sa izgradnjom prve linije metroa u Beogradu počne krajem 2018. godine“.

Početkom oktobra 2016, Mali ponovo kaže da „metro nikada nije bio bliži Beogradu nego danas“, a to ponavlja još jednom, 17. novembra, kada je završen saobraćajni master, prema kome bi prva linija metroa išla od Makiškog polja do Pančevačkog mosta u prvoj fazi, a kasnije do Mirijeva, dok bi druga linija bila od Ustaničke do Zemuna. On tada kaže i da studija izvodljivosti, „dokumenti i sva priprema traju oko dve i po godine, nakon čega može da se počne sa izgradnjom“ – dakle, to je u ovom slučaju već prva polovina 2019. godine.

Poslednjeg dana 2016. godine, Mali za „Novosti“ iznosi detalje: „Prva linija metroa, prema planovima, biće dugačka 22,5 kilometara i imaće 24 stanice. Planirana trasa od Makiškog polja do Mirijeva radila bi se u dve faze, od kojih bi prva obuhvatala 17 kilometara do Pančevačkog mosta. Najfrekventnija stajališta, prema procenama, bila bi kod Sajma i Starog savskog mosta, tačnije ’Beograda na vodi’. Izgradnja će, prema trenutnim procenama, koštati dve milijarde evra“.

U martu 2017. Vučić kaže da bi do kraja 2017. „mogao da bude potpisan ugovor za izgradnju prve linije metroa u Beogradu“, da „novca ima“, i da će „prva linija biti od Ade Huje do Makiškog polja, kako bi se povezao centar grada, preko Banovog brda“.

Krajem aprila Siniša Mali odlazi u Šangaj, odakle poručuje da u roku od dve godine krećemo sa njegovom izgradnjom, a krajem maja potpisuje sporazum o saradnji Beograda i Moskve do 2020. godine, i kaže da za izgradnju 40 kilometara duge mreže metroa, koja predstoji Beogradu „ne postoji bolji partner nego Rusija“.

Napokon, stižemo do 22. juna 2017. i pomenute najave mogućeg početka gradnje metroa 2020. godine, a pošto izgradnja traje „ tri i po godine minimum“, Beograđani će moći da se provozaju metroom najranije u drugoj polovini 2023. godine.

Pa kako čovek da im ne veruje?

[Komentar bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa

Bez obzira što nije u pitanju demanti tvrdnji iznetih u članku, odlučili smo da ga objavimo kao svedočanstvo jednog od donosilaca odluka o neuspelim naporima da Beograd konačno dobije metro. Takođe, smatramo da bi bilo dragoceno da čujemo i tumačenje gradonačelnika Siniše Malog ili nekog nadležnog iz gradske uprave o razlozima zbog kojih se rokovi za metro i dalje pomeraju, a izneverena obećanja i dalje nižu. (Redakcija Istinomera, 28. 6. 2017. godine)]

Komentar Dragana Đilasa možete pročitati OVDE.
Najčitanije
Povezani članci